Evropska agencija i SZO dali preporuku i za starije

U izjavi za Danas Gnjatović je istakla i da očekuje da Astrazenekina vakcina pokaže slične rezultate kao i sputnjik V, jer su zasnovane na sličnom konceptu, a razlika je jedino u vrsti adenovirusa koji koriste.

– Ispitujući efikasnost različitih vakcina, u smislu stvaranja antitela, na grupi zdravstvenih radnika koji su primili različite vakcine, videli smo da su svi koji su primili sputnjik V razvili antitela, navodi Gnajtović. Ona objašnjava da je u ispitivanoj grupi zdravstvenih radnika koja je primila sputnjik bilo 300 osoba.

Tokom prethodnih nedelja, pojedine države Evrope dale su preporuke da se Astrazenekina vakcina daje osobama starosti od 18 do 55 godina odnosno od 18 do 65 zbog nedovoljno podataka o efikasnosti među starijom populacijom, a da li će slična odluka biti doneta i u Srbiji juče nismo saznali pošto Agencija za lekove nije odgovorila na naša pitanja.

Ovo cepio odobrila je Evropska agencija za lekove (EMA), koja, kao i Svetska zdravstvena organizacija (SZO), smatra da Astrazenekina vakcina može da se daje i starijim osobama.

Obe organizacije ističu da je tačno da je u kliničkim ispitivanjima učestvovao ograničen broj starijih ispitanika (njih 13 odsto bili su stariji od 65 godina), što znači da ne može da se proceni efikasnost u ovoj grupi na adekvatan način.

Ipak, kako dodaju, ne postoje razlozi zbog kojih bi se među starijom populacijom očekivao drugačiji imunski odgovor u odnosu na onaj koji je viđen kod mlađih ljudi.

Prethodno, jedna od prvih zemalja koja je najavila da bi mogla starosno ograničiti upotrebu Astrazenekine vakcine bila je Nemačka, a slično su postupile i Austrija i Francuska, dok je Španija odlučila da se ova vakcina daje građanima starosti od 18 do 55 godina.

Zemlje koje su uvele starosna ograničenja izvršile su i svojevrsnu preraspodelu vakcina pa se tako u Španiji Astrazenekina vakcina daje građanima od 45 do 55 godina dok će osobe starije od 55 sa komorbiditetima primiti Moderninu i Fajzerovu vakcinu.

Pored efikasnosti, među starijom populacijom prethodnih nedelja postavilo se pitanje i da li je Astrazenekina vakcina efikasna protiv novih sojeva korona virusa, pre svega južnoafričkog, za koji nisu stigli ohrabrujući podaci.

Istraživanje koje je obuhvatilo 2.000 osoba u Južnoj Africi pokazalo je da ta vakcina pruža minimalnu zaštitu od blagog i srednje teškog obolevanja izazvanog južnoafričkim sojem korona virusa.

S obzirom da je u studiji učestvovao ograničen broj ispitanika koji inače nisu bili u riziku od razvoja teškog oblika kovida 19, nije mogla da se proceni efikasnost vakcine u sprečavanju razvoj teškog oblika bolesti.

Nakon što je dala odobrenje za upotrebu Astrazenekine vakcine u EU, EMA je prvo saopštila je da je efikasnost ovog cepiva 60 odsto, na osnovu rezultata kliničkih studija koje su obuhvatile ispitanike iz Velike Britanije I Brazila.

Faza tri kliničkog ispitivanja obuhvatila je I ispitanike iz Južne Afrike.

Uzimajući u obzir podatke iz sve tri zemlje, Astrazeneka je početkom februara saopštila da je vakcina efikasna 76 odsto nakon prve doze odnosno 82 odsto nakon druge doze. Dve doze primaju se u razmaku od 12 nedelja.

SZO ističe da indirektni dokazi upućuju na to da vakcina štiti od teškog oblika kovida 19. SZO trenutno poreporučuje upotrebu Astrazenekine vakcine, čak iako su novi sojevi prisutni u pojedinačnoj zemlji.

Upitana da li postoji rizik da se južnoafrički soj korona virusa proširi u značajnijoj meri Evropom, što bi uticalo na efekte Astrazenekine vakcine, Marija Gnjatović kaže da ne bi trebalo toliko da nas brinu novi sojevi korona virusa koliko činjenica da dolazi do porasta broja zaraženih zbog nepoštovanja mera.

– Moguće je da je južnoafrički soj pristan u većoj meri u Evropi nego što se trenutno zna, međutim, sami sojevi po sebi nisu toliki razlog za zabrinutost koliko je zapravo zabrinjavajuća trenutna epidemiološka situacija i činjenica da smo se opustili. Do povećanja broja zaraženih nije došlo zbog novih sojeva već zbog nepoštovanja mera i vakcinacija ništa ne vredi ako se ne pridržavamo mera. Ljudi se se zaražavali nakon prve doze vakcine, i to za njih nije bilo toliko opasno jer su imali neku zaštitu posle prve, ali je bilo opasno za one koje su se zarazili, a koji nisu dobili nijednu dozu vakcine, zaključuje Gnjatović.

Predstavnici vlasti ranije su govorili da je dogovoreno da Astrazeneka Srbiji dostavi 800.000 doza vakcina. Doze koje su sada isporučene proizveo je Serum institut Indije koji navodi da može mesečno da proizvede 50 miliona doza.

Astrazenekina vakcina košta oko tri funte, i čuva se na temperaturi koju mogu da obezbede obični frižideri po čemu je manje zahtevna za distribuciju i skladištenje od RNK vakcina.

Fajzer kod medicinara efikasan 99,7 odsto

Marija Gnjatović objašnjava da je istraživanje među zdravstvenim radnicima o efikasnosti vakcina, uzimajući u obzir stvaranje antitela, pokazalo i da je Fajzer efikasan 99,7 odsto (uzorak od  500 ispitanika), a da stvaranje antitela nakon primanja Sinofarm vakcine traje duže. „To ne bi trebalo da brine građane jer se očekuje i da antitela duže ostanu u organizmu“, dodaje Gnjatović.

Kombinacija sputnjika i Astrazeneke

Proizvođači vakcine sputnjik V najavili su da počinju ispitivanje kombinacija njihove vakcine sa Astrazenekinom i to tako što bi ispitanici prvo primili Astrazenekinu vakcinu, a kao drugu dozu sputnjik V, prenela je nedavno agencija Tas. Direktor Ruskog investicionog fonda Kiril Dmitrijev ranije je kazao da će studija u kojoj će biti kombinovane dve vakcine biti izvođena u Azerbejdžanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima I Saudijskoj Arbiji, a da bi prvi rezultati trebalo da budu poznatu u martu-aprilu.

Dostupna u svim opštinama

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da juče će od utorka u svakom delu Srbije biti moguća vakcinacija. On je kazao, a prenose elektronski mediji, da će vakcine biti poslate u svaku opštinu i da će građani koji to žele, ili su se prethodno izjasnili, moći da prime vakcinu protiv korona virusa Astrazeneka.