Evropski dan urgentne medicine – Znanje se važi

Cilj rada ne samo lekara, već i medicinskih sestara i tehničara, koji rade u urgentnim službama, je da se konstantno edukuju i napreduju kako bi zbrinjavanje pacijenata u urgentnim situacijama bilo kvalitetnije, a smrtnost i negativne zdravstvene posledice bile svedene na minimum.

„Imajući u vidu značaj svakog člana tima koji interveniše u urgentnim situacijama, medicinske sestre i tehničari su takođe članovi Društva lekara urgentne medicine Srbije. Mii tokom cele godine svojim članovima pre svega omogućavamo razne vidove usavršavanja i sticanja znanja u skladu sa najnovijim svetskim trendovima i saznanjima u ovoj oblasti. Zato je i naglasak našeg rada i delovanja upravo na znanju i njegovom stalnom osavremenjavanju, kao osnovi reagovanja u najurgentnijim situacijama, gde znanje i utreniranost znače – spašen život.“ izjavio je prim.dr Miljan Jović, član predsedništva Društva lekara urgentne medicine Srbije.

S obzirom da za efikasan rad urgentnih medicinskih službi, nije dovoljno samo znanje i požrtvovanost medicinskih radnika, Društvo kontinuirano radi i na razvijanju svesti celog društva o značaju sistema urgentne medicine, a posebno utičući na ljude koji su ključni u donošenju važnih odluka.

Po uzoru na pozitivnu praksu i iskustva u svetu, Društvo se zalaže za promene u organizaciji sistema urgentne medicine i standardizaciju procedura, koje će za rezultat dati smanjenje stepena obolevanja i smrtnosti, ali i doprineti efikasnijem radu, značajnim uštedama u ekonomskom smislu.

Epidemija koronavirusa je i dalje veliki izazov ne samo za zdravstveni sistem, već i za društvo u celini, a u ovakvim situacijama se upravo pokazuje koliko i na koji način je društvo spremno da reaguje.

“Sistem urgentne medicine u Srbiji, iako formalno ne postoji kao organizaciona celina, veoma brzo je uspeo da se prilagodi situaciji i da odgovori velikom izazovu, kako kod ukazivanja pravovremene pomoći urgentnim pacijentima, tako i u očuvanju stabilnosti zdravstvenog sistema. Na samom početku je bilo problema, što je i normalno u ovakvoj situaciji, jer je bilo potrebno što brže izmeniti način funkcionisanja čitavog sistema, koordinisati rad svih elemenata, ali trud se isplatio i mere su urodile plodom. Sistem urgentne medicine je bio jako važna karika i poneo je težinu prvog udara, jer da nije bilo spremnosti na prvim linijama borbe, gotovo sigurno bi se epidemija prelila u domove zdravlja i bolnice, a to bi čitav zdravstveni sistem dovelo u veoma težak položaj. Zahvaljujući znanju i iskustvu, situacija se nije otela kontroli, što je i omogućilo da sistem funkcioniše na najbolji mogući način.” istakao je dr Jović.

Osavremenjivanjem zdavstvenog sistema, primenjivanjem informacija iz razvijenog sveta, zdravstveni sistem se transformiše i stremi kako jačanju kapaciteta službi hitne pomoći, tako i novom vidu organizacije – uvođenjem i razvijanjem službi urgentnog prijema u bolnicama, kao i urgentnih centara u većim gradovima.

Ovakav vid organizacije ima prevashodni cilj da rastereti bolničke kapacitete, omogućivši bolje, ekonomičnije i kvalitetnije rano lečenje pre svega kritičnih pacijenata, ali i svih pacijenata koji imaju potrebu za bilo kakvom vrstom hitne pomoći.

Istraživači navode da se u SAD, od svih zdravstvenih usluga, 47,7% realizuje u urgentnim centrima.

To objašnjava i naglašava važnost postojanja urgentnih centara, koji su mesta trijaže, početne terapije i stabilizacije vitalnih funkcija pacijenata koji dolaze u bolnicu.