Upozorenje farmaceuta: Koji lekovi i izloženost suncu mogu da dovedu do opekotina, plikova i osipa

Kako navode iz Farmaceutske komore Srbije, koža apsorbuje ultraljubičasto (UV) zračenje i to može izazvati hemijsku promenu leka koji je prisutan u organizmu, što može dovesti do reakcije, koja se naziva fotosenzitivnost izazvana lekovima.

„Ukoliko se uzimaju određeni medikamenti trebalo bi izbegavati izlaganje sunčevim zracima da ne bi došlo do fotosenzitivnosti“, navode oni dodajući da može doći do opekotina od sunca ili crvenila i upale kože izložene suncu – dermatitisa.

Prema istim podacima, fotosenzitivnost izazvana lekovima može nastati zbog proizvoda koji se nanose na kožu ili lekova koji se piju ili daju kao injekcije.

Simptomi fotosenzitivnosti

„Simptomi fotosenzitivnosti izazvane lekovima variraju u zavisnosti od leka i vrste reakcije – fototoksična ili fotoalergijska reakcija. Fototoksična reakcija se obično javlja kada se lek koji se uzima aktivira izlaganjem UV svetlu i uzrokuje oštećenje kože – opekotine od sunca ili osip. Kod nekih ljudi mogu se javiti plikovi. Ovo, takođe, može biti izazvano sastojcima u proizvodima za negu kože. Fototoksična reakcija može se desiti u roku od nekoliko minuta ili nakon nekoliko sati nakon izlaganja suncu i obično je samo na koži koja je bila izložena, kao što su lice, vrat, ruke, potiljak, potkolenice i stopala“, kaže Sonja Stoiljković, farmaceutkinja iz Farmaceutske komore Srbije.

Kako dodaje, fotoalergijska reakcija, daleko je ređa i javlja se kada UV zraci stupaju u interakciju sa sastojcima u lekovima ili drugim proizvodima koji se nanose direktno na kožu.

„Naše telo proizvodi antitela koja izazivaju reakciju. Fotoalergijska reakcija može izazvati osip, plikove, crvene kvržice ili čak lezije ispunjene tečnošću, čak do tri dana nakon nanošenja i izlaganja suncu. Može se proširiti na delove kože koji nisu bili izloženi suncu. Jako veliki broj lekova može izazvati fotosenzitivne reakcije“, objašnjava ona i dodaje:

Ukoliko pijete ove lekove…

„Neki od njih se koriste kod prehlade, a neki spadaju u lekove koji se koriste kod hroničnih bolesti. To su određeni antibiotici, lekovi protiv bolova, antimikotici (za lečenje gljivičnih infekcija), lekovi za snižavanje krvnog pritiska, snižavanje šećera, kao i oni koji se daju kod alergija, antidepresivi i antipsihotici, neki hormoni i lekovi za kontracepciju, retinoidi – lekovi koji se koriste kod mladalačkih bubuljica“, ističe Stoiljković.

Dodaje da je zbog svega toga veoma važno porazgovarati sa svojim farmaceutom koji može dati pravi savet kako da se zaštitite.

„Ovo je naročito bitno ako je neko tek počeo da pije novi lek, a uz to je koža postala osetljivija. To nije razlog da se prekine sa terapijom. Važno je štititi kožu kremom sa visokim zaštitnim faktorom, nositi šešir i sunčane naočare. I pored toga, nije preporučljivo boraviti dugo na suncu. Slobodno se u ovakvim situacijama treba obratiti svom farmaceutu, savetuje Stoiljković.