Film o tajnom naoružavanju Hrvatske

Mihal Ramač: Bilo je to 1991. (03)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama i tri knjige političkih eseja. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1991“ u šest epizoda. Emitovanje počinje 30. novembra na Prvom programu RTV. Režiju serije potpisuje Nada Belegišanin.

Stanje u zemlji ubrzano se zaoštrava. Savezni sekretarijat za narodnu odbranu 9. januara obaveštava Predsedništvo države da je Hrvatska prošle jeseni ilegalno uvezla velike količine oružja i municije. U informaciji se kaže da je „na teritoriju Hrvatske u poslednja dva meseca ušlo deset šlepera Radne organizacije ’Čazmatrans’ s naoružanjem i municijom iz Mađarske. Dopremljeno je više desetina hiljada potpuno novih automatskih pušaka tipa ’kalašnjikov’ i drugog oružja, kao i više miliona bojevih metaka“. Naoružavaju se i Srbi u Hrvatskoj: „Na teritoriji Krajine nalazi se nekoliko hiljada različitih pušaka, pištolja, ručnih bacača, iz radnih organizacija iznete su znatne količine eksploziva“…

Predsedništvo SFRJ 9. januara (sa šest glasova „za“ i dva „protiv“) donosi naredbu da se moraju rasformirati i razoružati „svi oružani sastavi koji nisu u sastavu jedinstvenih oružanih snaga SFRJ ili organa unutrašnjih poslova i čija organizacija nije utvrđena u skladu sa saveznim propisima“. Naoružanje i opremu treba odmah predati najbližim jedinicama i ustanovama JNA. Rok za izvršenje naredbe je – deset dana. U Kninu je za beogradske snimatelje upriličeno tobožnje vraćanje oružja. Hrvatska vlast nije ni pomišljala da razoruža gardu i policiju.

Prvo zasedanje prve višepartijske Skupštine Srbije, izabrane na decembarskim izborima, održano je 11. januara. Apsolutnu većinu u njoj ima Socijalistička partija (SPS) – 194 od 250 mesta. Skupština je tipično balkanska: samo četiri mesta pripala su damama. Za predsednika je izabran Slobodan Unković, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Mesec dana kasnije izabrana je vlada. Na čelu joj je Dragutin Zelenović, univerzitetski profesor iz Novog Sada, akademik Vojvođanske akademije nauka i umetnosti (VANU). Iako nema vojsku, Srbija formira ministarstvo odbrane. Na njegovom čelu je admiral Miodrag Jokić. Kao i Slovenija i Hrvatska, kojima pripisuje separatističke namere, i Srbija ima ministarstvo inostranih poslova. Za taj resor zadužen je Branko Mikašinović.

Opozicioni poslanik Zoran Đinđić kaže da „program nove vlade podseća na prigodno saopštenje posle dodele nagrada. Nedostaje mu vizija i nema nimalo radikalnosti…“. Osnovna plata narodnih poslanika iznosi 18 hiljada dinara, s minulim radom i dodacima dostiže 30 hiljada. Ministri kreću od 20 hiljada pa ko dokle dogura. Predsednik Srbije u startu ima 24 hiljade. Traktor Industrije motora i traktora iz Rakovice košta od 115 do 200 hiljada.

Televizija Beograd 24. januara posle večernjeg Dnevnika u pola osam emituje film o tajnom naoružavanju Hrvatske i vojnim planovima hrvatske vlasti. Snimili su ga Informativna služba Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO) i Vojno-filmski centar „Zastava-film“. Vojna kontraobaveštajna služba nedeljama je kradom snimala hrvatskog ministra odbrane Martina Špegelja i najbliže saradnike. Veštom režijom i montažom dobilo se ono što su naručioci tražili. Javnost je šokirana. Vojna policija hapsi četvoricu vodećih aktera uvoza oružja. Špegelj se krije. Narednih dana nestaju dvojica ključnih svedoka: Zvonko Ostojić iz Borova se ubio, Ivan Darko Dan iz Suhopolja naprasno je umro, navodno od infarkta.

Mnogi su očekivali da će vojska izvršiti državni udar. Vojni vrh je za taj korak tražio naredbu državnog vrha. Predsedništvo je podeljeno. Sukob je privremeno sprečen. Svetska štampa procenjuje da je sudbina Jugoslavije neizvesna i da je verovatniji njen raspad nego opstanak. Novinar Bogdan Tirnanić upozorava: „Gospodo, Srbija nema more. Polako se navikavajte na tu činjenicu“.

Sovjetski Savez (SSSR) takođe puca po svim šavovima. Risto Bajalski, jedan od najuglednijih jugoslovenskih spoljnopolitičkih novinara, javlja iz Moskve: „Gorbačov je odlučio da zavede red i sačuva demokratske preobražaje. Pretera li u jednom, nastradaće drugo“. U Viljunsu, glavnom gradu Litvanije, 13. januara vojska interveniše protiv demonstranata koji su branili zgrade parlamenta i televizije. Ubijeno je 13 ljudi, ranjeno 144. Generali objašnjavaju da je vojska izašla na ulice zato što je rukovodstvo izgubilo kontrolu nad zbivanjima u republici. Predsednik SSSR Mihail Gorbačov o zbivanjima u Litvaniji navodno je obavešten tek narednog jutra. Predsednik Rusije Boris Jeljcin osudio je mešanje vojske u politiku. U Moskvi narednih dana hiljade ljudi protestuju protiv vojne intervencije. Njihovo geslo glasi: „Danas Litvanija – sutra Rusija“. Oni podržavaju Jeljcina i njegov poziv ruskim vojnicima da ne ratuju protiv drugih naroda.

Nastavlja se