Fridom haus: SNS nastavlja da vrši pritisak na nezavisne medije, opoziciju i NVO

Ovo je jedan od glavnih zaključaka izveštaja međunarodn organizacije Fridom haus (Freedom House) pod nazovom “Sloboda na internetu 2021”, koji je objavljen danas.

“U praksi, internet portali tabloida koji su bliski vladi, koji stalno manipulišu činjenicama i kleveću nezavisne medije, nastavili su da dobijaju značajna javna sredstva na državnom i lokalnom nivou”, ukazuju u Fridom hausu.

Dodaje se da je Srbija parlamentarna demokratija, ali da poslednjih godina vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva.

Iz ove međunarodne organizacije ističu da je okruženje za slobodu interneta u Srbiji relativno otvoreno, sa visokim nivoom pristupa internetu, ograničenim blokiranjem veb stranica i snažnom ustavnom zaštitom za novinare, pa je Srbija dobila ocenu 71 od 100.

“Međutim, iako je okruženje internetskih medija raznoliko, došlo je do povećanja dezinformacija koje šire provladini informativni sajtovi, čiji su neki od vlasnika povezani s vladajućom strankom. Onlajn novinari su se suočili sa porastom uznemiravanja i prijetnji kao odgovor na njihovo izveštavanje”, navodi se u izveštaju.

Podseća se da je u martu 2020. Tviter uklonio skoro 8.500 lažnih naloga koji su bili povezani sa SNS-om.

Prema Tviteru, ove grupe naloga služile su za promovisanje interesa predsednika Aleksandra Vučića i SNS-a.

“Kampanje dezinformacija u Srbiji se redovno javljaju. Koristeći slične primere u Rusiji kao uzor, aktuelna administracija uložila je zajedničke napore u proizvodnju sofisticirane mašinerije onlajn botova i “trolova”. Iako su “trolovi” uglavnom aktivni oko izbora, vlada ih je koristila i u drugim prilikama. Tokom perioda praćenja za izveštaj, Srbija se borila i sa parlamentarnim izborima u junu 2020. i sa pandemijom koronavirusa. Kampanje dezinformacija fokusirane su prvenstveno na dezinformacije o virusima i vakcinama, kao i na masovne proteste u julu 2020. koji su usledili nakon izbora”, piše u izveštaju Fridom hausa.

Srbija nema poseban zakon koji reguliše sadržaj na mreži, a opšti zakoni o medijima, poput Zakona o javnom informisanju i medijima i Zakona o elektronskim medijima, trenutno se ne koriste za gušenje ili ograničenje govora na mreži.

Za ključne događaje u periodu od 1. juna 2020. do 31. maj 2021. godine, Fridom haus je izdvojio to da je državna kompanija “Telekom Srbija” nastavila da povećava svoj tržišni udeo, iako je ova praksa kritikovana kao antikonkurentna.

“U januaru 2021. godine “Telekom Srbija” potvrdio da je potpisao ugovor o iznajmljivanju optičkih kablova kompaniji “Telenor”. U aprilu 2021. godine Junajted medija (United Media) i kompanija SBB, podneli su krivičnu prijavu protiv “Telekoma” i “Telenora” zbog zaključivanja restriktivnog sporazuma, za koji veruju da bi mogao da utiče na slobodu medija u Srbiji jer bi mogao predstavljati presedan u otežavanju konkurentima ulazak na tržište”, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Drugi ključan događaj po ovoj međunarodnoj organizaciji je blokiranje određenih stranih sajtova za kockanje, a treći je odgovor Vlade Srbije na izveštavanje o pandemiji COVID-19 – uključujući i hapšenje novinarke Ane Lalić – zbog čega su novinari proganjani jer su nepovoljno po vladu izveštavali o pandemiji.

Četvrti ključni događaj je navodna kupovina Bezbednosno-informativne agencije (BIA) softvera od izraelske kompanije koja se bavi nadzorom.

Fridom haus ukazuje da je sadržaj na internetu u Srbiji široko dostupan i da tokom perioda pokrivanja za izradu izveštaja nije blokiran nijedan politički, kulturni ili društveni sadržaj.

Međutim, navodi se da se novinari često suočavaju sa fizičkim napadima i pretnjama na internetu, ali i van njega.

“Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) dokumentovalo je 189 onlajn i oflajn napada na novinare tokom 2020. godine, što je zabrinjavajuće povećanje u odnosu na 119 napada dokumentovanih 2019. godine. U izveštaju sastavljenom od rezultata istraživanja sprovedenog 2020. godine u okviru međunarodne kampanje Media4Vomen, 71 odsto novinarki koje rade u Srbiji reklo je da su u proteklih pet godina primale mizoginističke i rodno zasnovane komentare na internetu, a 54 odsto ih je reklo da su doživeli neki oblik seksualnog uznemiravanja”, navodi se u izveštaju Fridom hausa.

Tokom perioda izveštavanja Fridom hausa, zabeleženo je nekoliko slučajeva u kojima su korisnici interneta tuženi ili pritvoreni zbog govora na mreži, a zabeležene su i privatne tužbe protiv medija.

“U decembru 2020. godine, jedan građanin je osuđen na šest meseci zatvora zbog navodne upotrebe Tvitera za ugrožavanje bezbednosti predsednika Vučića. Dotična osoba je koristila ružne reči kako bi uvredila Vučićevu decu, ali post ne pokazuje jasnu nameru da nanese štetu ni Vučiću ni članovima njegove porodice. Apelacioni sud u Beogradu je u aprilu 2021. osudu ukinuo”, ukazuju iz Fridom hausa.

Dodaju da je u oktobru 2020. godine, jednog čoveka iz Novog Sada uhapsila i pretresla policija nakon što je prokomentarisao “divno” u odgovoru na objavu na Fejsbuku koja je objavila vest da je policajac ranjen.

“U julu 2020. godine pripadnici BIA uhapsili su predsednika Kluba studenata Pravnog fakulteta u Beogradu. Bio je pritvoren i ispitivan sedam sati nakon što je na Fejsbuku objavio poziv studentima da se okupe ispred Narodne skupštine i izvedu miran protest kao odgovor na policijsku brutalnost na protestima tog meseca protiv vlade. Nikakve naknadne optužbe protiv njega nisu podignute”, piše u izveštaju Fridon hausa.

Dodaje se da je u aprilu 2020. novinarka Nova.rs Ana Lalić zadržana u pritvoru 48 sati zbog izveštavanja o lošim bolničkim uslovima vezanim za pandemiju koronavirusa.

“U više slučajeva, članovi SNS-a komentarisali su neobjavljene članke i prepisku između novinara i njihovih izvora. Curenja infomracija su se našla na naslovnim stranama provladinih tabloida”, ističu u Fridom hausu.

“Stevanu Dojčinoviću, uredniku KRIK-a, državne agencije su više puta presretale njegovu ličnu prepisku i objavljivale u tabloidu Informer, najvernije vladine pristalice među tabloidima. KRIK i drugi mediji i organizacije civilnog društva nedavno su optuženi za saradnju sa kriminalnim organizacijama i da rade “protiv države”, uz to da i visoki zvaničnici javno prete novinarima o svojim saznanjima o ličnim podacima i otvoreno priznaju prisluškivanje”, naglašava Fridom haus.

Dodaje se da su migranti u Srbiji bili izloženi pretnjama i uznemiravanju na interentu, te da mnoštvo lažnih vesti i portala deli teorije zavere u vezi sa navodnim naseljavanjem migranata u zemlji tokom vanrednog stanja zbog korona virusa.

Fridom haus smatra da su internet usluge u Srbiji, generalno, pouzdane.

“Prema podacima Zavoda za statistiku za 2020. godinu, 74,3 odsto domaćinstava ima računar, dok 94,1 odsto ima mobilni telefon. U 2020. godini 81 odsto srpskih domaćinstava imalo je internetsku vezu”, piše u izveštaju Fridom hausa.

Kako se navodi, prema godišnjim podacima Zavoda za statistiku Srbije za 2020. godinu, postoje značajne razlike u pogledu internet povezanosti između urbanih centara, gde 87,1 odsto stanovnika ima pristup internetu, i manjih naselja i sela, gde 70,4 odsto stanovnika ima pristup internetu.

Inače, prema izveštaju Fridom hausa, broj zemalja u kojima su korisnici interneta hapšeni i maltretirani zbog svojih objava dostigao je rekord između juna 2020. i maja 2021. godine.

Fridom haus naglašava da su prava na internetu najmanje kršena u Islandu, koji je ispred Estonije i Kostarike, a da je Kina i dalje na čelu zemalja koje manipulišu internetom zbog cenzure, borbe protiv anonimnosti onlajn i zatvaranja disidenata koji su aktivni na internetu.

Ukazuje se da digitalna prava beleže pad u svetu 11. godinu zaredom, te da su se korisnici Interneta suočili sa fizičkim napadima u znak odmazde za svoje aktivnosti na mreži u 41 zemlji.

Iz Fridom hausa ukazuju da je ukupno 20 zemalja blokiralo pristup internetu svojim građanima u jednoj godini, a da se u negativnom kontekstu izdvajaju situacije u Mjanmaru i Belorusiji, gde je bilo prekida struje u cilju blokade interneta.