Gde je nestala novinarska solidarnost u Srbiji?

Na današnjoj tribini „Gde je nestala novinarska solidarnost“ ponovo su pokrenute sada već večite teme u srpskim medijima koje se odnose na napade na novinare, pad medijskih sloboda kao i medijske i ekonomske pritiske koji se vrše na medije.

Veran Matić iz Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) objasnio je da se možemo pozabaviti sindikatom koji će da vodi računa o novinarskom Kodeksu onda kada budemo imali normalnu atmosferu u društvu.

– Imam lošu vest za vas, neće biti bolje, poručio je Matić u svom obraćanju. Neke redakcije i ljudi postali su deo vlasti i to je poremećaj koj je direktno uticao na nedostatak društveno odgovornog naboja.

Trenutna osiromašenost medija i novinara dovodi do pojave u kojoj su novinari konstantno tuženi. Matić je poručio da nam je neophodan budžet za tužbe koji bi pomogao novinarima da se izbore za pravo slobodnog govora.

Prema njegovom mišljenju, ministar obrazovanja Mladen Šarčević bi zajedno sa premijerkom Anom Brnabić pristao na uvođenje medijske pismenosti i da je to vrlo izvodljivo u sklopu informatike ili građanskog obrazovanja.

– Nama je neophodno da se dogodi nešto drastično da bismo reagovali. Posedujemo solidarnost ali nemamo solidarnost u kulturi življenja, ocenio je Matić.

Za ove i slične probleme snose odgovornost i novinari, poručio je Norbert Šinković iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV).

– Suočavamo se trenutno sa smenom generacija, nove generacije nismo naučili šta je novinarstvo, zaboravili smo da objašnjavamo građanima šta mi radimo i zbog čega postojimo. Na taj način edukuje se javnost, poručio je Šinković i dodao da je edukativni program nestao.

Prema rečima Željka Bodrožića iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), trenutno nema uslova za uvođenje medijske pismenosti u škole.

– Ova tema je samo delimično prisutna, jedan od izgovora za neuvođenje medijske pismenosti je dodatno opterećenje đaka, a mi kao novinari moramo samoinicijativno raditi na tom planu, zaključio je Bodrožić.

Kada je reč o medijima na lokalu, po mišljenju Šinkovića, situacija je dosta lošija nego u Beogradu.

– U lokalnim mestima koji poseduju jedan do dva nezavisna medija teško je uopšte pronaći posao, a kada ga pronađete ne znate koliko ćete se zadržati. Radio je postao džuboks a TV stanice filmski servis, poručio je Šinković.

On je dodao da se više ne govori o problemima građana u lokalnim mestima, a da se ne govori zato što novinari ne smeju da pričaju.

– U manjim mestima informisanost je niska jer im je jedini izvor informacija jedan kvalitetan medij a problema na lokalu je mnogo, ukazao je Šinković.