Genetičar Stojković: O sudbini zamrznutih embriona treba da odlučuju roditelji a ne država

Zamrznute embrione ne mogu prebaciti u drugu kliniku, ne mogu zahtevati produženje roka čuvanja, na kraju ne mogu ih iskoristiti da pokušaju da postanu majke. Isti je slučaj i sa muškarcima koji su izgubili supruge. Razlog su postojeća zakonska rešenja po kojima svako raspolaganje sa embrionima zahteva saglasnost oba partnera čije su polne ćelije upotrebljene.

Zbog ovako postavljenih stvari nekoliko žena našlo se u situaciji da na sve moguće načine – od ličnih molbi i dopisa do sudskih postupaka – pokušavaju da dobiju pravo da iskoriste svoje zamrznute embrione.

Sagovornici sa kojima je Danas razgovarao navode da su zakonske izmene neophodne. Oni međutim i dodaju da mnoge žene nemaju vremena da čekaju dugotrajne procese izmene zakona i da bi pomaci morali da se naprave i kroz sudsku praksu, podsećajući na slične primere iz Evrope i Amerike.

Genetičar Miodrag Stojković kaže za Danas da ako se desi da partner premine, drugom roditelju treba pružiti šansu da odlučuje o sudbini embriona jer embrioni pripadaju isključivo njima/njoj.

– Po tom pitanju podržavam izmenu Zakona koja treba da uvede formu saglasnosti oba roditelja šta činiti sa embrionima odnosno polnim ćelijama ako se nekome od njih nešto iznenada desi. U Americi je nedavno žena dobila dete zahvaljujući programu vantelesne i vraćanju zamrznutih embriona i to 14 meseci nakon iznenadne smrti supruga. Kod nas je plasirana informacija da mi ne možemo da menjamo Zakon jer je on usklađen sa Zakonom EU. Radi istine, u nekim zemljama EU (Francuska i Nemačka) sud je doneo odluke da se zamrznuti spermatozoidi ili embrioni ipak vrate ženama koje su ostale bez supruga. Sud je doneo takve odluke bez izmene zakona sa obrazloženjem da treba ispitati slučaj ponaosob i svakom od njih pružiti mogućnost da se želja za potomstvom ispuni – navodi doktor Stojković dodajući da je posebno značajna odluka suda u Nemačkoj koja ima restriktivan zakon i zabranjuje donaciju jajnih ćelija.

U tom kontekstu, kako ističe, nema razloga zašto se na sličan način ne bi postupilo i u Srbiji.

– Ne vidim razlog zašto kod nas ne bi bilo moguće imati i takvu opciju i dati roditeljima mogućnost odluke. Kao što ne vidim argument da u ovakvim slučajevima neko treći (recimo država) odlučuje o sudbini embriona, kada to ne čini sa decom koja su prevremeno ostala bez jednog roditelja – zaključuje sagovornik Danasa.

Pored primera iz Evrope koje dr Stojković pominje, izdvaja se i nedavni slučaj iz Velike Britanije, kada je Vrhovni sud doneo odluku da 38-ogodišnjem muškarcu dozvoli da upotrebi zamrznuti embrion za surogat materinstvo nakon što mu je supruga preminula.

Advokat Aco Manojlović, koji zastupa jednu od žena koja na sudu pokušava da ostvari pravo da raspolaže sa zamrznutim embrionima, konkretno da ih prebaci iz jedne u drugu kliniku, objašnjava da je u Srbiji potrebna izmena niza zakona.

-Nije dovoljna izmene samo Zakona o biomedicinski potpomognutoj oplodnji. Potrebno je izvršiti izmene Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju. To je jedan dalekosežan posao kojim bi trebalo da se bavi stručno telo. To može da se uradi ali treba da postoji dobra volja i želja – navodi Manojlović.

Upitan o tome šta sudovi sami mogu da urade nezavisno od izmena zakona, sagovornik Danasa kaže da je svaki predmet priča za sebe, te da sve zavisi od predmeta tužbenog zahteva.

Manojlović dodaje da u trenutnim okolnostima sud ne može da dozvoli ženi upotrebu embriona za oplodnju u slučaju smrti supruga jer su takva zakonska ograničenja. Zbog toga kako ističe zakon se mora menjati.

– Život je uvek brži od zakona. Donošenjem zakona ne možete da kažete završili smo posao i nećemo time više da se bavimo. Mora se ići u korak sa životom. Važno je da postoji sluha i volje da se to reši što bi nam omogućilo i da budemo u prednosti čak i u odnosu na evropske zemlje – dodaje Manojlović.

Odgovarajući na pitanje o pojedinačnim odlukama sudova u evropskim zemljama koje su dozvolile upotrebu embriona odnosno polnih ćelija nakon smrti jednog od partnera, Manojlović kaže da takve odluke podstiču izmene zakona.

– Nije dovoljno samo da sud donese odluku. Postavlja se i pitanje kako ona može da se sprovede. Zbog toga je važno da se donesu zakonske izmene koje sve jasno određuju – zaključuje Manojlović.

Marijana Arizanović iz udruženja Šansa za roditeljstvo kaže da zakon svakako treba menjati ali da je to dugotrajan proces a žene koje imaju zamrznute embrione nemaju vremena.

– Embrioni se zakonski čuvaju do pet godina. Nakon toga se potpisuje saglasnost za njihovo dalje čuvanje. Saglasnost moraju da potpišu oba roditelja i tu opet dolazi do istog problema. Radi se o velikoj barijeri koju može da sruši samo promena zakonske regulative – ističe Arizanović.

Ona dodaje da je u trenutnoj situaciji potrebna stručna rasprava a ne osuda okoline koja se mogla čuti poslednjih dana.

– Žena koja je izgubila partnera već je dovoljno pogođena tom situacijom. Dodatan pritisak stvara činjenica da ima svoje embrione koje ne može da iskoristi. Nama je potrebna saglasnost različitih struka a ne postavljanje moralnih pitanja i osuda koja ne pomaže – zaključuje Arizanović.

Prva beba je 1978. godine rođena nakon postupka veštačke oplodnje a od tada na ovaj način rođeno je više od osam miliona dece.