Glad za znanjem odvela ju je iz Srbije

Ema Bašović završava Mašinski fakultet u Mađarskoj i radi kao Junior Mehanički Inženjer 3D dizajner. Tamo je od 2016. godine. Živi i studira u mirnom i lepom mestu Dunaujvaroš.

Najpre je u rodnom Prijepolju završila srednju školu, smer „Modelar odeće“ i po preporuci profesora vrlo brzo počela da radi u jednoj firmi koja se bavi proizvodnjom tekstila, gde se zainteresovala za izučavanje mašina.

„Uz taj rad, kontrolom materijala, procesa proizvodnje i interakcije sa ljudima  sve više se rađa ljubav prema kompleksnosti a opet jednostavnosti mašina. Taj paradoks u meni budi želju da istražujem i želim nešto više da saznam. Tokom rada u periodu od šest meseci sam izučavala mašine, učila sam strane jezike i pripremala se za određene  međunarodne testove engleskog jezika i matematike. Naravno, prošla sam sve testove SAT i TOEFL sa više nego zadovoljavajućim poenima i samim tim shvatam da imam veliku šansu da apliciram za različite programe studiranja u Evropi, što blagovremeno i činim. Nakon odobrenog studijskog programa Mehanički Inžinjer u Mađarskoj, dobijam polet i volju da napustim Srbiju u potrazi za znanjem i samoostvarivanjem“, priseća se Ema Bašović vremena kada je prelomila u kom će smeru krenuti njena budućnost.

„Mađarska mi je pružila priliku da se dokažem“

Poput sportiste koji, kako kaže, kada dođe do jednog nivoa uvek gleda da promeni trenera i pojača trening radi napredovanja, tako je i ona uz veliku podršku svoje porodice promenila teren, iz jedne zemlje u drugu.

Na pitanje šta joj je Mađarska pružila što Srbija nije, i obrnuto, odgovara da je sigurnost i mogućnost ljudskog kapitala neminovna i očigledna i da joj je zemlja u kojoj danas živi pružila priliku da se dokaže i zaradi svoje zasluženo mesto sopstvenim zalaganjem i naporima.

„Verujem da ko je vredan u svom domu biće vredan i van njega, prevashodno toj činjenici ja sam marljiva osoba koja je oberučke prihvatila prilike koje su mi se pružile . Glavna razlika je Poslodavac – Zaposlena. Imam izuzetan odnos sa svojim CEOm i sa menadžerima kompanije u kojoj radim. Oni uvek teže da motivišu i da me pomognu u radu, udeljuju jako korisne savete i brinu se o procesu učenja i cene uložen trud za šta naravno recipročno nagrađuju platama svoje marljive radnice. Izuzetno sam zadovoljna njihovom naočitom pažnjom te vrednujem svaki njihov gest dobre volje i korektnog odnosa usmeren ka meni“, navodi Ema za Danas.rs.

Za Mađarsku, kao komšijsku zemlju, kaže da ima dosta sličnosti sa Srbijom i „da nas deli samo jezik“.

„Dosta poznaju naš mentalitet. Uvek mi je drago da ljudima u Mađarskoj objasnim iz kojeg dela Srbije dolazim i na osnovu mojih preporuka nekoliko mojih koleginica i kolega bi posetili predele moje zemlje i vraćali bi se oduševljeni. Zaista mi je drago da su obe zemlje bogate kulturnim dešavanjima. Svi smo mi isti, deli nas samo jezik. Volimo se slično i hrana je slična. Uvek gledam šta je to ono što nas zbližava“, kaže Ema, opisujući na kakve je reakcije nailazila pri pominjanju da dolazi iz Srbije.

Odlaskom iz Srbije život joj se mnogo promenio, jer „srednja škola i posao u Srbiji nije isto što i fakultet i posao u Mađarskoj“. U početku nije bilo lako, ali se vremenom i njenim zalaganjem prepreke rušile i pretvarale u iskustvo na kome se, kako kaže, gradi jedna bolja budućnost.

„Ta glad za znanjem je napravila od mene samostalnu osobu i kako sam išla iz godine u godinu verujem da postajem nezavisna i  svaki loš trenutak mi je bio pogon za dalji razvitak i napredovanje. Tokom svog školovanja učestvovala sam na raznim projektima gde sam osvajala nagrade i odlikovanja a tokom radnog odnosa sam uspela da stvorim dobre odnose sa koleginicama i kolegama. Uvek me raduje kada se vratim u svoj rodni grad Prijepolje i sastanem sa svojom porodicom i dragim društvom“, dodaje ona.

Ekstrovertna po prirodi, poliglota po znanju jezika, nije joj padalo teško da ostvaruje kontakte sa ljudima. Ima par prijatelja poreklom iz Srbije, Hrvatske, Severne Makedonije sa kojima se lepo druži i poštuje, ali i drage kolege iz Mađarske sa kojima je izgradila lep i ljudski odnos.

„Nemam vremena za politiku, pratim dostignuća u nauci“

Nema vremena, kako kaže, da prati političko uređenje bilo koje zemlje, pa ni dešavanja u Srbiji, ali zato rado isprati svetska dostignuća u oblastima nauke.

„Raduje me kada vidim uspeh naših ljudi na svetskim takmičenjima u domenu programiranja, mehatronike i nauke uopšteno. Mislim da, kada bi ljudi bili fokusirani na svoju delatnost i svoj posao tada bi kompletna mašinerija sa mehanizmima radila po programu rada na zadovoljavajućem nivou“, ističe ova mlada naučnica.  A o povratku u Srbiju sada gleda na ovaj način:

„Verujem da svaka zemlja ima određene težnje i sistem rada, shodno tome kada sistem rada bude operativan i pogodan za mlade naučnice poput mene, tada ću moći da doprinesem rastu i razvoju sopstvene zemlje. U svakom slučaju ja sam osoba od znanja i predanosti radu koja će uvek nositi ljubav svog kraja i zavičaja u srcu“, otkriva Ema za našu rubriku „Naši ljudi u svetu“.

 Jačanje duha i tela u vreme korone i Ramazana

Na početku epidemije korona virusa u Mađarskoj bila je, kako kaže, zabrinuta, a planirana  putovanja po Evropi morala je da otkaže. Fakultet se zatvorio pa je bila prinuđena da ima online časove.

„Teško je, jer pored toga pišem teze i par naučnih radova koji su vezani za moj posao. Za moj radni dan meni je 24 časa malo“, kaže Ema. Prema njenim rečima, usled pandemije rad prodavnica u Mađarskoj je ograničen, korišćenje zaštitnih maski i rukavica je neophodno pri izlasku iz kuće na ulicu, a pravila socijalne distance se poštuju.

„Zaista se nadam da će celokupna situacija zatvorene granice Evropskih zemalja biti ponovo otvorena i da će se život postepeno vratiti u normalu“, kaže Ema.

Dodaje da je u svoju savkodnevnicu uvrstila niz aktivnosti, koje uključuju trčanje, Yogu i vežbe koje pomažu održavanju zdravog tela, a zbog Ramazana obavezno posti.

„Duhovno uzdizanje  tokom svetog meseca Ramazana  i sam čin posta je izuzetno učinkovit, kao i svake godine se trudim da postim tokom meseca Ramazana i svoj duh i telo dovedem u jedno stanje pročišćenja. Tako da ova celokupna situacija izolacije nema loš uticaj na mene a i verujem na Muslimane širom sveta koji se tokom Ramazana okreću jačanju duha i pomoći drugim ljudima. To je ono što u ovom trenutku moja duša oseća i shodno tome pravim takve korake u životu. Svakodnevno se trudim da učinim više dobra i pomognem ljudima uz poštovanje pravila zemlje u kojoj se nalazim, živim i radim“, zaključuje Ema.

Lepe uspomene na rad u Kancelariji za mlade u Prijepolju

Ema Bašović je jedno vreme radila u Kancelariji za mlade u Prijepolju i kako kaže za to je vezuju lepe uspomene, a sa nekadašnjim kolegama još uvek je u kontaktu iako je od tada prošlo osam godina. Zajedno su organizovali mnogo projekata i humanitarnih koncerata.

https://www.instagram.com/p/CAAqr7gJr6x/?utm_source=ig_web_button_share_sheet