Gligorijević: Žena u medijima seksualizovana 1

Žena će se naći u medijima ako je gola i visoko seksualizovana ili ako je pretučena ili mrtva. To su dva osnovna tipa prikaza žena u medijima, rekla je Jovana Gligorijević na tribini „Medijska slika nasilja prema ženama“, koju je 22. decembra organizovao pokret „Novi optimizam“ i „Centar za podršku ženama“ u Kikindi.

Razgovor je deo niza tribina i javnih događaja koji Pokret „Novi optimizam“ organizuje ove godine povodom Međunarodnog dana ljudskih prava i Međunarodnog dana solidarnosti uz podršku Australijske ambasade u Beogradu.

Njena ekselencija ambasadorka Džulija Fini u svojoj uvodnoj reči istakla je kako u skladu sa Međunarodnim pravom ljudskih prava porodično nasilje predstavlja povredu ljudskih prava, i skrenula je pažnju na ulogu medija u prevenciji nasilja prema ženama.

„Zbog velikog uticaja na javno mnjenje mediji imaju veliku ulogu u ovom procesu, imaju veliku odgovornost u obrazovanju o ljudskim pravima. Nažalost, mediji često igraju i suprotnu ulogu, i lako se javljaju situacije gde žrtva porodičnog nasilja, zbog medijskog izveštavanja, može da bude izložena dodatnoj viktimizaciji ili nekim drugim izazovima koji mogu da dovedu do njene dalje diskriminacije. Dužnost je medija da poštuju privatnost, i zbog toga je odgovorno i objektivno novinarstvo od ogromne važnosti za podizanje svesti i za prevenciju nasilja prema ženama“ zaključila je ambasadorka.

Kad je reč o tretmanu nasilja nad ženama u medijima novinarka Jovana Gligorijević ističe kako iz njega možemo da izvedemo kompletnu sliku tretmana žena u medijima i medijske prezentacije žena.

„Žena će se naći u medijima ako je gola i visoko seksualizovana ili ako je pretučena ili mrtva. To su dva osnovna tipa prikaza žena u medijima” rekla je Gligorijević.

Novinarka „Vremena“ skrenula je pažnju i na trend okrivljavanja žrtve nasilja: „pojava okrivljavanja žrtve se koncentrisala pa imamo novine u kojima se uređivačka politika u tretmanu ove teme svodi na krivljenje žrtve, i pritom mislim na najstariji dnevni list na Balkanu, Politiku”.

„Kada je reč o medijskim kućama i uređivačkoj politici, užasno je dizanje tiraža na račun žrtve. Nisam načelno protiv komentara na portalima, ali mislim da je bitno da mediji razmisle o tome da li, makar kada je reč o rodno zasnovanom nasilju ili vršnjačkom nasilju, zaključati makar te vesti za komenare, da ne bi došlo do sekundarne traumatizacije žrtve koja se u toj priči pominje”, zaključila je novinarka „Vremena”.

Marija Srdić iz Centra za podršku ženama, moderirala je tribinu, i pre početka razgovora osvrnula se na aktuelni izveštaj za štampu koji pokazuje da je za jednu trećinu porastao broj slučajeva kršenja etičkog kodeksa novinara Srbije. U poslednjih 6 meseci je bilo 3000 povreda, dok veliki deo kršenja kod novinara Srbije predstavlja kršenja koja se odnose na diskriminaciju žena u teškom položaju ali i uopšte. Naročito se ističe kršenje prava žena koje se često pojavljuju u javnosti i medijima, a to su novinarke, aktivistkinje, političarke.

„Ove godine stradalo je trideset žena kao žrtve femicida. Postoji izveštaj Zaštitnika građana koji je pisala njegova zamenica Gordana Stevanović a koji se tiče analize slučajeva femicida u prethodnoj godini. On je prošao gotovo neopaženo u medijima. Retko imamo prilike da čitamo tekstove koji istraživački i analitički pristupaju temi prema ženama. Ne sagledavamo razmere tog fenomena i time šaljemo poruku građanima da je to marginalna i sporadična pojava. Time se pravi prostor amnestije za one koji nasilje čine” rekla je Marija Srdić.

Gordana Stevanović, zamenica Zaštitnika građana, naglasila je kako zaštinik građana kontroliše državne organe, kako postupaju kad se desi određena situacija. Međutim ističe kako veoma često iz fokusa izostanu mediji i obrazovni sistem, dve ključne karike u celom sistemu.

„Svi smo svesni koliko su mediji prisutni i pre nego što se nešto desi, koliko svojim izveštavanjem doprinose nekim situacijama, a sa druge strane kada se nešto i desi, kako mediji dalje postupaju i šta rade i koje poruku šalju javnosti”.

Sanja Pavlović, iz Autonomnog ženskog centra, rekla je kako mediji mogu biti veoma važni saveznici, i da nije bilo medija kada je tema stupila ne bi ni bila shvaćena kao društveni problem, kao problem sa kojim država mora da nađe način da se obračuna.

Kada je reč o medijima i njihovoj edukativnohj funkciji Sanja je istakla ogroman uticaj medija na mlade kao i na predrasude koje mladi imaju, pa čak i na nasilne obrasce koji se javljaju u partnerskim odnosima mladih ljudi. „Predrasude koje čujemo u medijima doprinose tome da stavovi mladih ne budu odgovarajući i da se ovoj temi ne pristupa na ozbiljan način”.

Marinika Tepić, narodna poslanica, govorila je o pretnjama i nasilju koje trpi od strane desničarskih grupa. Pretnje su kulminirale kada je inicirala zabranu Nacionalnog srpskog fronta 5. decembra.

“Ljuta sam zato što sam uplašena. Uporno ne dobijam odgovore na pitanja za koja tražim odgovore, i politička i bezbednosna. Dodatni problem u tim opskurnim napadima i pretnjama je taj što postoji i hiperprodukcija tekstova o meni, i ti tekstovi imaju za cilj da ja više ne govorim to što govorim. Ja jesam dovoljno uporna, zahvaljujući i saborkinjama koje sede ovde, da nastavim da pitam i govorim. Jedino što mene štiti u ovom momentu je moj imunitet i moja vidljivost, ništa drugo. Nema te policije, zakona i prava koji bi mene zaštitili” objašnjava svoju trenutnu poziciju Marinika.

Sofija Mandić, pravnica i autorka medijskog portala „Peščanik“, osvrnula se na istraživanje koje su uradile profesorke Nevena Petrušić i Dragica Vujadinović, a koje se bavi analizom nekoliko udžbenika i nastavnih programa na Pravnom fakultetu u Beogradu i Nišu.

“U istraživanju su došle do zaključka da se rod, rodni režimi, rodne uloge, uopšte različiti položaji muškaraca i žena u društvu, pominju u svega deset odsto nastavnih programa. Pominju se na vrlo neutralan način, ne postoji nikakva kvalifikacija o tome u kakvom su položaju jedni i drugi. Ako se pogledaju udžbenici, samo nekoliko primera, udžbenik ustavnog prava ne pominje rodnu ravnopravnost, politike jednakih mogućnosti, to da postoji razlika između formalne ravnopravnosti i suštinske ravnopravnosti, tj. između onoga što kažu norme i onoga kakav je život” rekla je Mandić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari