Građani traže zelenilo, za struku park na Slaviji suvišan

Građanska udruženja odmah su počela da prikupljaju potpise da se park koji se trenutno nalazi na delu oivičenom ulicama Kralja Milana, Njegoševom, Kralja Milutina i Beogradskom, sačuva kao jedna od retkih preostalih zelenih površina u ovom delu grada. Urbanisti, s druge strane, podsećaju da je taj prostor odvajkada građevinsko zemljište, predviđeno za izgradnju urbanog jezgra, koje bi tim potezom bilo uokvireno, a da pokušaji da se tu nešto sazida datiraju još iz vremena pre Drugog svetskog rata. Dodatnu zabunu unosi i to što se još ne zna ko će investirati u izgradnju, ako se plan prihvati i do nje dođe, kao i kako će novi investitor regulisati vlasničke odnose nad zemljištem, sa potomcima čuvenih beogradskih porodica kojima su te parcele oduzete nakon rata kroz nacionalizaciju, a koje ovi potražuju kroz proces restitucije, koji za mnoge od njih još nije okončan.

– Mreža za restituciju se još 2002. bunila protiv davanja tog zemljišta raznim kompanijama, devedesetih je to davano i Dafini Milanović i Dafiment banci, i mnogim drugima. Iako se taj prostor zove Mitićeva rupa, malo se zna da je Mitić imao parcelu samo u jednom delu tog poteza. Tu je zapravo bilo 17 parcela. Odmah do njega je bila zgrada Svetozara Miloševića, kazandžije iz Pirota, a pored njega ima još puno vlasnika. Zatim je 14 parcela zapravo objedinjeno u jednu, sa ciljem da se restitucija osujeti, ali to zaista nije prepreka za vraćanje zemljišta, pa je nekoliko udela već vraćeno naslednicima. U ostalim slučajevima, gde je više od 20 porodica, proces restitucije još traje, iako je čitav proces veoma spor, on teče kako treba, kaže za Danas Mile Antić iz Mreže za restituciju i napominje da se i tada Grad bunio, tužbe su im odbijene, pa je sve zakonito vraćeno vlasnicima.

Kako objašnjava, u svakom slučaju je gradska uprava ta koja donosi planove regulacije i odlučuje šta će se u tom delu nalaziti, a jedino će budući investitor morati da zemljište otkupi od novih „starih“ vlasnika, jer je ono nedvosmisleno privatna svojina.

– Park je bio privremeno, solomonsko rešenje da se ne prizna da zbog restitucije neke strane kompanije nisu želele da tu investiraju, Grad se, pozivajući na to, i do sada bunio ali su i te žalbe odbijene na sudu, pa je sve zakonito pravosnažno vraćeno vlasnicima. Mislim da vlasnici sa odobravanjem treba da gledaju na to da će tu biti odobrena gradnja.

Urbanista Đorđe Bobić, nekadašnji gradski arhitekta, sa odobravanjem gleda na najave gradnje na parceli na Slaviji.

– To je bilo urbano jezgro Beograda, tu su uvek bile zgrade, od početka prošlog veka, Oko 1935, Vlada Mitić je kupio plac, porušio kafanu Rudnikovac i pripremio teren za zidanje najveće robne kuće na Balkanu, ali ga je prekinuo rat. Onda je od 1946. pa u narednih 30 godina bilo čak 25 pokušaja da se tu nešto zida, sedam ili osam javnih arhitektonskih konkursa koje su dobijale naše eminentne arhitekte, ali iz potpuno nejasnih razloga to nikada nije realizovano. Onda je negde oko 1985. Bogdan Bogdanović uredio taj park, sa čuvenim sunčanim satom. Tako je to stajalo do 2000, pa u narednih 15 godina bilo uređivano kao dečije igralište, ali kao privremeno rešenje. Plan sam pažljivo pogledao, mislim da je korektno, jer te visine zgrada pokrivaju one iz Kralja Milutina, navodi Bobić. On dodaje da smatra da „to nije mesto za park, već jednostavno mesto gradske urbane strukture, koja je oduvek to i bila“.

Inicijativa Ne davimo Beograd je veoma burno reagovala nakon otvaranja javnog uvida u nacrt plana i vest da će se sadašnji park pretvoriti u poslovno-stambeni kompleks. Istog dana pokrenuli su peticiju da se park sačuva, a za manje od dana, taj zahtev je potpisalo oko 4.000 ljudi.

– Apsolutno ne dovodimo u pitanje pravni argument, cele priče i pitanje vlasništva. Problem je, međutim, što građane niko ne pita ni za šta, a politike grada moraju da se razvijaju u skladu sa potrebama ljudi koji tu žive. Dolazimo do situacija da zelenih površina na ovoj opštini gotovo da i nema, parkinzi su pretrpani, ne može da se prolazi čak ni ulicama, a istovremeno se planira još jedna građevina od osam spratova. Jednostavno je sporan momenat u kome se to dešava, kada nam je zelenilo na Vračaru minimalno i nije u skladu sa potrebama građana, a ni u skladu sa nekim razvojem grada koji treba da se kreće u pravcu održivog razvoja. Ne možemo da uzmemo plan koji je nekada napravljen i sada, u potpuno novim okolnostima tek tako da ga primenimo, kaže za Danas Irena Fiket iz Inicijative Ne davimo Beograd, koordinatorka grupe za Vračar.

Blok od 7.000 kvadrata

Prema Planu detaljne regulacije za koji je javi uvid oglasio Sekretarijat za urbanizam, naći će se kombinacija komercijalnih zgrada i onih za stanovanje, na površini od skoro 7.000 metara kvadratnih. Maksimalna dozvoljena spratnost objekata biće do sedam spratova plus povučeni sprat. Naručilac je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, a plan je izradio Urbanistički zavod.