Građani umorni od korone, sve manje poštuju mere

Posledica ovog narastajućeg osećanja, koje prema podacima iz anketa u nekim zemljama iskusilo i do 60 odsto stanovnika, jeste sve manja spremnost građana da poštuju mere zaštite, zbog čega SZO poziva države da naprave svoje strategiju kako bi se izborile sa ovim problemom.

– Od kada je virus stigao u Evropu pre osam meseci, građani su podneli ogromne žrtve kako bi obuzdali kovid 19. Virus je ostavio ogromne posledice, što nas je sve izmorilo, bez obzira na to gde živimo i šta radimo. U takvim okolnostima, očekivano je i prirodno da se osećamo apatično i demotivisano, da osećamo zamor – rekao je juče Hans Henri Kluge, regionalni direktor SZO za Evropu.

Pod „pandemijskim zamorom“ Svetska zdravstvena organizacija podrazumeva demotivisanost građana da prate preporuke koje se odnose na sprečavanje širenja virusa a koja se javlja usled nekoliko faktora.

Kako se navodi, čak i kada epidemiološki podaci ukazuju da postoji opasnost, vremeno ljudi prestaju da doživljavaju virus kao pratnju.

Pri tome, gubici koje osećaju zbog restriktivnih mera poput karantina se uvećavaju, pa se stvara utisak da su posledice samih mera gore od posledica bolesti. Istovremeno, sa restriktivnim merama potreba za slobodom postaje sve jača, a na kraju „čak i najteže okolnosti počinju da se odživljavaju kao normalne ako traju duži vremenski period“.

– Ljudi se mogu navići na pandemiju i opasnost koju nosi, iz čega može proizaći ležernost- navodi se u publikaciji SZO „Pandemijski zamor“.

Komentarišući za Danas upozorenje SZO, Dragan Popadić, profesor na Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, upravo reč „naviknutost“ izdvaja kao ključnu.

– Ne bih rekao da se radi o umoru već o navikavanju na neko stanje. Umor se često pojavljuje kao objašnjenje za različite neuspehe. Ako neka akcija ne pokazuje rezultate, znamo da kažemo da je to zbog umora učesnika. Mislim da se i ovde koristi takav vid naknadnog objašnjenja. Važno je koliko ljudi prihvataju da je epidemija opasna i koliko prihvataju da i njima preti opasnost od virusa. Kada bi ljudi sve vreme mislili o tome da je virus lako prenosiva, ozbiljna bolest, od mera opreza se ne bi umorili već bi neprestano pazili, na isti način na koji se mi nikada ne umorimo od crvenog svetla na semaforu već pazimo da ne pređemo ulicu kada je upaljeno, ističe Popadić.

Kako kaže, problem nastaje u trenutku kada mnogi počinu da misle da je opasnost prošla, verujući da postoji manja šansa da se zaraze, a ako se i zaraze da je bolest blažeg oblika.

– Tome, uostalom, doprinose i izjave kakve smo slušali ovih dana od, na primer, predsednika Trampa, koji je posle nekoliko dana izašao iz bolnice rekavši da je pobedio virus. Trebalo bi podsećati ljude da je bolest i dalje prisutna i da bolest nije naivna, smatra Popadić.

Da način na koji javne ličnosti, bilo oni političari, bilo predstavnici struke, govore o virusu umnogome određuje i ponašanje građana, smatra i epidemiolog u penziji Radovan Čekanac, koji je bio načelnik Instituta za epidemiologiju na VMA, a trenutno pomaže Kraljevu.

– Mi smo videli kakve je posledice kod nas a i svetu imala poruku da će virus oslabiti ili čak nestati tokom leta zbog visokih temperature i UV zračenja, kaže Čekanac. On objašnjava da u svom neposrednom okruženju vidi i sam da je ljudima „prekipela“ epidemija, dodajući da ipak uvek mora da se poziva na oprez.

– Ne mislim ni da treba da plašimo građane, zato se trudim da u svojim izjavama budem optimističan. I zato kažem da mi još uvek ne znamo kako će se korona ponašati tokom zime i kako će izaći na kraj u toj borbi za teritoriju sa drugim virusima koji vladaju tokom zimskih meseci. Govorilo se dosta o sudaru korone i gripa, međutim iskustva sa južne hemisfere nam pokazuju da nije bilo dramatičnih posledica. Mi ne znamo i ne možemo dovoljno znati o virusu bar dok se navrši godinu dana od kada je sa nama. Ne moramo zastrašivati ljude ali ih moramo pozivati na oprez. I moramo ih podsećati da treba da se poštuju zaštitne mere – napominje Čekanac.

Na drugoj strani Dragan Popadić ističe da predstavnici struke treba da upozoravaju na opasnost ali i da upozorenja sama po sebi bez odgovarajućeg delanja malo znače. Upitan kako vidi poruke koje svakodnevno šalju članovi Kriznog štaba u Srbiji, sagovornik Danasa kaže da poruke „da opasnost i dalje postoji, da treba paziti, te da je svako odgovoran za sebe jesu na mestu“. On međutim upozorava da reči moraju da prate i mere.

– Ono što je problematično jeste kakve mere prate njihove poruke. Jer ako vi u međugradskom autobusu vidite da niko ne nosi masku, ljudi će poruku članova Kriznog štaba da dožive na isti način na koji doživljavaju poruke koje se čitaju na kraju svake reklame za lekove, dakle kao poruku koja se saopštava reda radi i koja nema značenje za njih. Upravo na osnovu mera kakve se donose, i koliko se one poštuju, ljudi procenjuju da li treba i u kojoj meri da budu pažljivi, zaključuje Popadić.

Čekanac: Pretnja od pandemije uvek postoji

Radovan Čekanac upozorava da pandemija kroz koju trenutno ceo svet prolazi nije jedina koju možemo očekivati, te da bismo zbog toga morali da izvučemo pouke. „Ja mogu samo da se nadam da ćemo mi izvući poruku iz ove pandemije. I u svetu I kod nas epidemiologija zaraznih bolesti stavljena je po strani i okrenulo se ka epidemiologiji nezaraznih bolesti. Kod nas su ugašene epidemiološke službe pri domovima zdravlja, zavodi za javno zdravlje skinuti su sa budžeta, nema terenskih epidemiologa. A ova pandemija pokazala je kolika je cena takvog pristupa. Pri tome, postoji mnogo virusa u životinjskom svetu koji mogu biti mnogo smrtonosniji od ovog virusa ako bi došlo do njihove mutacije I interhumanog prenošenja. Ljudima smrtnost od korone izgleda zastrašujuće a treba podsetiti da smo samo pre 100 godina imali mnogo smrtonosnije viruse. I koliko bi katastrofalne posledice bile ako bi se pojavio virus kod koga je smrtnost deset odsto, a tako nešto nije nezamislivo“, navodi Čekanac.