Troje uhapšeno u Zrenjaninu zbog malverzacija oko fabrike vode

Uhapšeni su I. D. (1953), bivši pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina zadužen za investicije i bivše odgovorno lice JKP „Vodovod i kanalizacija“ Zrenjanin, i G. T. (1972), zamenik odgovornog lica i bivše odgovorno lice u zrenjaninskom JKP „Vodovod i kanalizacija“.

Takođe, uhapšen je N. O. (1951), odgovorno lice beogradskog preduzeća „Synertech“ i bivše odgovorno lice novosadske firme „Gruppo Zilio“ i njenog beogradskog ogranka „Gruppo Zilio SPA“. Sumnja se da su se N. O., kao odgovorno lice preduzeća „Synertech“, i I. D., u svojstvu pomoćnika gradonačelnika, početkom 2014. godine, pre raspisivanja javne nabavke dogovorili sa predstavnicima privrednog društva „Gruppo Zilio SPA“ iz Italije o elementima konkursa javne nabavke za prečišćavanje pitke vode za grad Zrenjanin, čime su izvršili krivično delo zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom.

Kako se sumnja, nakon konkursa, G. T. je u svojstvu odgovornog lica zrenjaninskog JKP „Vodovod i kanalizacija“, potpisao Ugovor o javnoj nabavci usluge prečišćavanja pitke vode za grad Zrenjanin sa grupom ponuđača koju čine privredna društva „Gruppo Zilio SPA“ ogranak u Beogradu, „Gruppo Zilio“ iz Novog Sada i „Synertech“ iz Beograda.

Ovaj ugovor je u suprotnosti sa tada važećim Zakonom o komunalnim delatnostima, koji propisuje da se prečišćavanje vode ne sme prepustiti privatnoj firmi. Sumnja se da je na ovaj način G. T. izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja.

Budući da je firma „Gruppo Zilio SPA“ izašla iz posla i prepustila ga firmi „Synertech“ nije imala pravo da povuče bankarske garancije, međutim I. D. se tereti da je 30. juna 2016. godine zaključio aneks ugovora o javnoj nabavci, čime je izvršio povrat bankarske garancije za dobro izvršenje posla izvršiocu „Gruppo Zilio“ izdatu na iznos od 546.336 evra, iako su uslovi za realizaciju bankarske garancije bili ispunjeni, čime je izvršio krivično delo zloupotreba službenog položaja. N. O. se sumnjiči i da je 17. maja 2019. godine primio iznos od 67.500.000 dinara na račun njegovog privrednog društva iz budžeta Srbije, na ime subvencija radi nabavke i zamene opreme u postrojenju za prečišćavanje pijaće vode u Zrenjaninu, kao i radi puštanja istog u rad, od kojih je nakon toga deo u iznosu od 21.341.649,50 dinara utrošio za tekuće poslovanje privrednog društva čime je izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica.

Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će,  uz krivičnu prijavu, biti privedeni Višem javnom tužilaštvu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije.

Tokom jučerašnjeg dana KTV iz Zrenjanina emitovala je dužu reportažu pod nazivom “Da li iza fabrike vode stoji kriminal kao zaštitni znak?u kojoj sagovornici, direktor Vodovoda i nekadašnji saradnik gradonačelnika, optužuju političare SNS-a za malverzacije oko gradnje ovog postrojenja.

U prilogu se navodi da “Zrenjaninci troše dvadeset hiljada evra dnevno za kupovnu pijaću vodu pa se lako može prostom računicom doći do cifre od 100 miliona evra, koliko su građani Zrenjanina u poslednjih 16 godina od kad je na snazi zabrana vode za piće iz gradske vodovodne mreže, potrošili na flaširanu vodu. Stiče se utisak da ti egzaktni podaci uopšte ne zanimaju predstavnike vlasti jer pojedinci u odsustvu morala ili svesti i dalje obmanjuju građane da će uskoro dobiti „zdravu pijaću vodu“.

DS: Fabrika vode velika prevara

Povodom ovog slučaja, Demokratska stranka saopštila je da je fabrika vode velika prevara građana Zrenjanina, da je neko na ovom poslu ozbiljno zaradio i da državni organi treba da urade svoj posao.

Liga pozdravlja hapšenja

Predsednik Gradskog odbora Lige socijaldemokrata Vojvodine Zrenjanin Bojan Kostreš saopštio je da pozdravlja hapšenja u vezi fabrike vode u Zrenjaninu i poziva lokalnu vlast da kolektivno podnese ostavku. Liga socijaldemokrata Vojvodine navodi da pozdravlja akciju nadležnih državnih organa u kojoj su uhapšeni osumnjičeni za malverzacije u vezi izgradnje Postrojenja za prečišćavanje vode u Zrenjaninu, navodi se u reagovanju i kaže da je ova akcija morala uslediti mnogo ranije, jer je jasno da je čitav postupak izgradnje ovog postrojenja prepun nezakonitih i kriminalnih radnji.

„Građani Zrenjanina očekuju da se utvrdi krivična odgovornost svih koji su umešani u protivzakonite radnje.Ništa manje bitno je i utvrđivanje političke odgovornosti svih onih koji su učestvovali u procesu donošenja odluka vezanih za izgradnju Postrojenja za prečišćavanje vode. LSV poziva lokalnu vlast u Zrenjaninu, na čelu sa gradonačelnikom Čedomir Janjićem, da zakaže sednicu Skupštine grada i da na njoj, pred odbornicima, kolektivno podnesu ostavke“, kaže Kostreš.

LDP: Hapšenja u Zrenjaninu nisu dovoljna, nama treba pijaća voda

Liberalno demokratska partija Zrenjanin saopštila je ranije danas da tek kad nadležni državni organi saopšte zvanične podatke u vezi sa  hapšenjem, znaće se da li je reč o ozbiljnoj i opsežnoj akciji ili samo o predizbornoj predstavi za građane i građanke Zrenjanina.

„U Zrenjaninu je već 16 godina na snazi zabrana korišćenja vode za piće. U međuvremenu su, od demokratske do današnje naprednjačke vlasti, donete štetne odluke u Skupštini grada Zrenjanina, čije posledice osećamo i danas. Zato insistiramo na tome da je najveća odgovornost upravo na donosiocima odluka. Akciju hapšenja ćemo pozdraviti samo ukoliko vidimo da nije zaobiđen ni aktuelni gradonačelnik Čedomir Janjić, koji je nastavio praksu sklapanja štetnih ugovora kojima je bio sklon i bivši gradonačelnik Goran Knežević“, navode u saopštenju.

Ističu da građani i građanke Zrenjanina neće imati velike koristi od samih hapšenja i da je njima potrebna pijaća voda i odgovorna vlast koja se, kako kažu, neće rukovoditi ličnim, već interesima ljudi koji u Zrenjaninu „već predugo žive u vanrednim uslovima“.

Još vesti iz ovog grada

„Nastava se nadoknadi a život ne“: Blokada Zrenjaninske gimnazije u fotografijama

Blokada Zrenjaninske gimnazije, okupili se i studenti Tehničkog fakulteta

SSP ostao bez odbornika u Skupštini Zrenjanina

Folksvagenova kompanija obustavila uvoz guma iz Linglonga zbog kršenja ljudskih prava