I posao i otkaz uz blagoslov crkve 1Foto: BETAPHOTO/ MILOŠ MIŠKOV

Spor između Univerziteta u Beogradu i Pravoslavno bogoslovskog fakulteta, nastao zbog raskoraka u statutima trebalo bi da bude rešen izmenama Zakona o visokom obrazovanju, koje će i formalno potvrditi uticaj crkve na zapošljavanje i otpuštanje nastavnika na ovoj visokoškolskoj ustanovi.

Nacrt izmena Zakona, koji je od juče na javnoj raspravi, predviđa da su „visokoškolske ustanove koje ostvaruju akademske studijske programe u oblasti teologije jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica ovlašćene da opštim aktom propišu kao neophodan uslov saglasnost nadležnog organa te crkve ili verske zajednice za učešće u konkursu za izbor nastavnika i saradnika“.

Ta saglasnost je neophodan uslov i za izbor u zvanje nastavnika, a uskraćivanje crkvenog blagoslova povlači otkaz.

„Lice koje ima stečeno zvanje nastavnika i saradnika u visokoškolskoj ustanovi koja ostvaruje akademske programe u oblasti teologije jedne od tradicionalnih crkava ili verskih zajednica, gubi to zvanje ukoliko nadležni organ tradicionalne crkve ili verske zajednice povuče datu saglasnost. Postupak povlačenja saglasnosti crkve i verske zajednice za rad nastavnika uređuje se opštim aktom visokoškolske ustanove, tako da budu propisani razlozi za povlačenje saglasnosti, učešće predstavnika uprave visokoškolske ustanove u postupku i pravo na izjašnjavanje nastavnika o čijoj se saglasnosti odlučuje. Nastavniku kome je povučena saglasnost za službu učenja prestaje radni odnos“, predviđeno je u Nacrtu izmena zakona.

Saglasnost nadležnih crkvenih organa je neophodna i za upis studenata na studijske programe u oblasti teologije na svim nivoima studija, „imajući u vidu osobenosti vezane za svrhu i prirodu teološkog obrazovanja“.

Aleksandar Lipkovski, profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu, podržava predložena zakonska rešenja, koja se, kako kaže, poklapaju sa njegovim mišljenjem koje je izneo kao član univerzitetskog Odbora za statutarna pitanja, ali i sa njegovim ustavnim stanovištem o autonomiji fakulteta.

Ipak, Lipkovski za Danas ističe da nije srećan što do rešenja mora da dođe promenom zakona, a ne akademskim putem, to jest prihvatanjem autonomnih prava Bogoslovskog fakulteta da bira svoj nastavni kadar.

– Oni koji se sa ovim ne slažu mogu sebi da postave pitanje kako bi se proveo nastavnik Biološkog fakulteta koji bi u svom naučnom radu odricao Darvinovu teoriju evolucije, ili pak nastavnik Fizičkog fakulteta koji bi odricao Poenkare-Ajnštajnovu specijalnu teoriju relativiteta? U svakoj nauci, pored naučnog metoda postoje i neke dogme, polazne hipoteze, ili kako matematičari vole da kažu, aksiome, koje većina naučnika u toj oblasti prihvata. U matematici, kada ne bih prihvatao aksiomu izbora (a imam sva prava da je ne prihvatim), mnogo bih teže izlagao algebru. Ali, i oni koji aksiomu izbora ne prihvataju imaju potpuno pravo da se bave matematikom i da objavljuju naučne radove. Akademski je da se i onoj manjini koja ih ne prihvata dozvoli javna reč i naučni rad, ali se to, nažalost, ne događa uvek – smatra Lipkovski.

Željko Tomanović, dekan Biološkog fakulteta u Beogradu, misli da bi, umesto rešenja da nadležni organ crkve ili verske zajednice daje ili povlači saglasnost za izbor nastavnika, bilo bolje da to čini eventualno nadležni organ Bogoslovskog fakulteta. Njega bi činili izabrani članovi Izbornog veća fakulteta, među kojima su i članovi crkvenih organa.

– Ovde po meni jeste sporno da nadležni organi institucija (crkava ili verskih zajednica) van univerziteta odlučuju o izboru nastavnika ili prestanku njihovog radnog odnosa. Univerzitet u Beogradu je među 500 vodećih univerziteta u svetu. Čak i da uzmemo i prvih 1.000 ili 2.000 svetskih univerziteta, nije mi poznato da postoji slična odredba barem na prepoznatljivim evropskim i svetskim univerzitetima. Mada je moguće da grešim, ali ipak bi bilo dobro da znamo da li postoje ovakve odredbe među prepoznatljivim svetskim univerzitetima. Postoji veliki broj univerziteta u različitim zemljama i delovima sveta, gde se sigurno mogu naći svakakvi primeri, ali ovde govorimo o Univerzitetu u Beogradu koji je jedan od solidnijih evropskih univerziteta. Sve ovo je važno da nam se ne desi da za godinu ili dve moramo ponovo da menjamo zakon po istom pitanju, kako naš nacionalni univerzitet ne bi imao problem u međunarodnoj akademskoj zajednici – ističe Tomanović.

Obrazloženje

„Načelo kooperativne odvojenosti crkve i države, koje je izraženo u više odluka Ustavnog suda Srbije i koje je kao pravni standard opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava primenjeno u uporednom zakonodavstvu većeg broja evropskih zemalja – predstavlja osnov za postavljanje zakonskog okvira za priznavanje instituta saglasnosti crkve ili verske zajednice u pitanjima teološkog obrazovanja i odabira lica koja će teološka znanja primenjivati i prenositi. Predviđene izmene i dopune se odnose na visokoškolske ustanove koje ostvaruju akademske studijske programe u oblasti teologije jedne od tradicionalnih crkava i verskih zajednica, koje imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona. U pogledu osobenosti koji proizlaze iz ciljeva i prirode teološkog obrazovanja, a radi očuvanja identiteta duhovnih i moralnih vrednosti koje su osnov identiteta crkve, odnosno verske zajednice čija teologija je predmet izučavanja, potrebno je izvršiti izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju propisivanjem dodatnih uslova koji se odnose na pribavljanje saglasnosti organa crkve, odnosno verske zajednice u odnosu na lica koja vrše službu učenja na visokoškolskoj ustanovi, kao i saglasnost za upis na akademski studijski program na svim nivoima“, piše u obrazloženju predloženih rešenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari