I vukovci ispod republičkog proseka

Analiza junske male mature koju je uradio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja pokazuje da prosečan broj poena iz srpskog jezika i iz matematike oko 11 bodova, a na kombinovanom testu 14, od mogućih 20.

Oko 80 odsto đaka je uspelo da reši polovinu zadataka na kombinovanom testu (postigne 10 i više bodova), dok je to slučaj sa 60 odsto učenika na testu iz srpskog jezika i matematike. Analizirani su rezultati 61.670 učenika koji su nastavu pohađali na srpskom jeziku, dok će za đake koji se školuju na nekom od manjinskih jezika biti pripremljen poseban izveštaj.

Kada se posmatra 10 odsto najuspešnijih učenika, oni su imali 16 i više bodova na testu iz srpskog jezika i matematike, a 18 i više na kombinovanom testu. Bez ijednog poena iz srpskog je ostalo 157 učenika, 142 iz matematike, a 98 na kombinovanom testu. S druge strane, 1.160 đaka je bez greške rešilo kombinovani test, 448 zadatke iz matematike, a 288 iz srpskog.

Analiza je pokazala da je nešto manje od polovine učenika bilo odlično na kraju osmog razreda, a svaki peti je imao prosek 5,00. Veliki broj učenika je imao petice iz predmeta koji su bili testirani na maturi, pre svega iz biologije, geografije i istorije, a najmanje iz matematike.

Iako je utvrđeno da postoji povezanost između ocena i postignuća na testovima (đaci sa boljim uspehom postižu bolje rezultate na maturi), očekivalo se da ona bude viša. Stručnjaci iznose zapažanje da postoji velika razlika u znanju koje na maloj maturi pokažu učenici koji su imali iste ocene iz određenog predmeta, ali i da postoje đaci koji imaju različite ocene, a na maturi osvoje isti broj poena.

To znači da, na primer, učenik sa trojkom u nekoj školi postiže isti rezultat kao učenik sa peticom u nekoj drugoj osmoletki.

Razlike u znanju ima i među vukovcima, kojih je u prošloj generaciji malih maturanata bilo 8.482, odnosno 13,8 odsto.

Drugim rečima, svaki deseti dečak je nosilac diplome „Vuk Karadžić“, dok je to slučaj sa svakom petom devojčicom na kraju osnovne škole. Postoji velika razlika u broju vukovaca po školskim upravama – najviše ih je u ŠU Leskovac (21,7 odsto), Niš (18,3), Kosovska Mitrovica (15,9) i Jagodina (15,7), a najmanje u školskim upravama Valjevo (9,2), Užice (10) i Čačak (10,1).

Okruzi u kojima se beleži najveći broj učenika nosilaca Vukove diplome su: Pčinjski (22,3 odsto), Jablanički (21,2) i Nišavski (20). Najmanje prosečno postignuće vukovaca beleži se u Kosovskopomoravskom i Kosovskom okrugu, a najveće u  Beogradu i Rasinskom okrugu.

Vukovci su najbolje uradili zadatke iz matematike, zatim iz srpskog jezika, a najmanje su uspešni na kombinovanom testu. Uočava se velika varijabilnost postignuća vukovaca unutar okruga, posebno kada je reč o testu iz matematike. Takođe, u pojedinim okruzima postoje vukovci koji ne dostižu ni republički prosek.

Na testu iz srpskog takvih je čak 27 odsto đaka u Kosovskopomoravskom okrugu, dok je to slučaj sa 1,1 odsto vukovaca u Moravičkom okrugu. Na testu iz matematike do proseka republike ne uspe da „dobaci“ 46 odsto vukovaca u Kosovskopomoravskom i 30 odsto u Kosovskom okrugu, dok je taj procenat najmanji u Moravičkom (1,6 odsto) i Rasinskom okrugu (1,7 odsto). I na kombinovanom testu veliki broj vukovaca iz dva pomenta okruga na KiM su pokazala znanje ispod proseka države.

Beograd stabilno

Analiza postignuća učenika na nivou okruga ukazuje na to da više od polovine okruga ostvaruje ispodprosečna postignuća na kombinovanom testu, dok je to slučaj sa gotovo dve trećine okruga na testu iz matematike i iz srpskog jezika.

Kada je reč o testovima znanja iz srpskog i matematike, oko 30 odsto okruga ima rezultate koji su na nivou proseka, dok je to slučaj sa petinom okruga na kombinovanom testu.

Jedino učenici iz Rasinskog okruga i Grada Beograda na svim testovima imaju natprosečan rezultat na svim testovima. Zanimljivo je da u periodu od 2014. do 2020. Grad Beograd jedini ima iznadprosečna postignuća na svim testovima.

Devojčice uspešnije

Kao i svih ranijih godina, devojčice su uspešnije od dečaka, pri čemu su razlike veće na testu iz srpskog jezika nego na druga dva testa. Dobijene razlike u korist devojčica zabeležene su kako na republičkom, tako i na okružnom nivou, ali i u većini opština.

Najuspešnije opštine

* Opštine sa najvišim prosečnim postignućem iz srpskog jezika na republičkom nivou su Zvečan, Stari grad, Bački Petrovac, Vračar i Novi Beograd (547), a najniže prosečno postignuće imaju Vitina, Gora, Lipljan, Medveđa i Kovačica.

* Iz matematike najbolji rezultat imaju Stari grad, Zvečan, Vračar, Novi Beograd i Bački Petrovac (550), a najniže prosečno postignuće Gora, Vitina, Lipljan i Kostolac.

* Na kombinovanom testu najveće postignuće je zabeleženo u Štrpcu, Bačkom Petrovcu, Starom gradu, Batočini i Kosovskoj Mitrovici, a najniže u opštinama Gora, Lipljan, Opovo, Kostolac i Novi Bečej.