Prema prosečnoj godišnjoj koncentraciji PM 2,5 čestica, Srbija se uz Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu nalazi na listi 106 zemalja sa najzagađenijim vazduhom. Valjevo, Kosjerić, Sarajevo i Doboj izdvajaju se kao epicentri zagađenja.
Najzagađeniji grad u Srbiji je Valjevo (41,5 PM 2.55 μг/м³ ), zatim slede Kosjerić pa Niš, navodi se u izveštaju za 2020. godinu IQair, švajcarske kompanije za tehnologiju kvaliteta vazduha, specijalizovane za zaštitu od zagađivača u vazduhu, praćenje kvaliteta vazduha i proizvode za čišćenje vazduha.
U regionu je situacija slična. Urbana područja u Bosni i Hecegovini i Crnoj Gori mogu se okarakterisati kao delovi koji u toku godine dva ili više meseca imaju vazduh koji se može okarakterisati kao „nezdrav“ (≥ 55,5 μг / м³).
Ovaj trend posebno je izražen zimi kada dolazi do oslobađanja energije iz čvrstih goriva, uglja pre svih.
Na listi najzagađenijih glavnih gradova, prestonica Srbije zauzela je 24. mesto.
Kriza izazvana virusom kovid-19 uticala je na kvalitet vazduha. Iznenadno smanjenje potrošnje fosilnih goriva koje je izazvano zaključavanjem industrija širom sveta dovelo je do toga da 65 odsto svetskih gradova poboljša kvalitet vazduha.
Zabrinjava činjenica da se koncentracija zagađenja vremenom može vratiti na stare vrednosti.
Emisije zagađenja vazduha širom Evrope znatno su opale tokom proteklih decenija, ali zagađenje vaduha i dalje predstavlja najveći rizik za zdravlje životne sredine na Evropskom kontinentu.
Oko polovine svih evropskih gradova premašuje ciljeve SZO vezane za godišnje PM 2,5 zagađenje (atmosferske čestice koje imaju uticaj na klimu i padavine i negativno utiču na zdravlje ljudi).
Najmanji procenat aerozagađenja u Evropi beleže Švedska, Finska i Norveška, gde najviše vrednosti dostižu u poređenju sa našom regijom zanemarljivih od 2,8 do 4,5 izmerenih PM 2,5 čestica na godišnjem nivou.
Zagađenje vazduha i dalje predstavlja jednu od največih pretnji po živote ljudi. Ono utiče na sedam miliona preranih smrti na godišnjem nivou.
Procenjuje se da zagađenje vazduha košta globalnu ekonomiju više od 2,9 triliona dolara (3,3 odsto svetskog BDP-a).
Lokacije u južnoj i jugoistočnoj Aziji prednjače na listi zemalja sa visokom stopom zagađenosti vazduha.
Svetski izveštaj o kvalitetu vazduha za 2020. godinu zasnovan je na izmerenim podacima PM 2,5 čestica sa više od 15.000 zemaljskih nadzornih stanica iz 106 zemalja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.