Izbore za nacionalne savete obeležile brojne nepravilnosti

Iako Ministarstvo uprave i lokalne samouprave smatra da su nedavno sprovedeni izbori prošli bez većih neregularnosti, pojedini predstavnici nevladinih organizacija, ali i pripadnici nacionalnih manjina, ističu da je čitav proces praćen brojnim nepravilnostima. Njihova zajednička ocena je da nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu u potpunosti depolitizovani.

Predsednica Upravnog odbora Centra za istraživanje migracija, Biljana Jović, kazala je da je njihovoj organizaciji dostavljeno više izveštaja o nepravilnostima i da su informacije o pritiscima prosleđene nadležnim istitucijama i diplomatskom koru.

“U većini slučajeva bila je primećena zabrinutost uzbunjivača. Izborni proces je obeležen brojnim primedbama, snažnim pritiscima vladajućih političkih stranaka i agresivna retorika”, ističe Jović i dodaje da za razliku od prethodnih izbora, kad su navedeni problemi predstavljali više izuzetak nego pravilo, na ovim izborima je situacija u značajnoj meri drugačija.

Sa njenim stavom nije saglasan državni sekretar Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ivan Bošnjak, navodeći da je “čitav set problema izvan zakona.” On je rekao da je atmosfera koja je obeležila izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina daleko prevazišla negativan uticaj, te da je interesovanje javnosti za ovaj proces bilo značajno veće od samih birača.

“Naš zakonodavni okvir je prepoznat kao jedan od najboljih. Sad, kakve su nam prakse i postupanja, to je stvar političke kulture u sazrevanja ovog društva. Činjenica je da Srbija, posle ovih izbora, ima 22 nacionalna saveta. Takvim odnosom prema nacionalnim manjinama retko ko može da se pohvali”, ističe Bošnjak, naglašavajući da primedbe o politizaciji nacionalnih saveta nisu samo pitanja za ministarstvo koje predstavlja.

“Kritike koje su upućene na predizborni proces, finansiranje ovih izbora i politizaciju je pitanje za širu zajednicu u našoj državi, ali i za neka konzularna predstavništva”, kazao je on.

Romska zajednica, kao jedna od najugroženijih društvenih grupa u Srbiji, trpela ja najveće pritiske za vreme ovih izbora, a prema rečima dosadašnjeg predstavnika nacionalnog Saveta romske nacionalne manjine, Vitomira Mihajlovića, vrh vladajuće stranke naredio je većini opštinskih odbora da se favorizuje lista broj jedan, na čijem je čelu narodna poslanica Jelena Jovanović.

“Izvučeni su birački spiskovi sa podacima glasača, koje su predstavnici ove liste posećivali na kućne adrese i lobirali da glasaju za njih. Kad smo tražili da identični spiskovi budu dostupni i nama, rečeno nam je da je to zakonski zabranjeno”, kazao je Mihajlović.

On dodaje da su Romi, za vreme izbornog procesa, neprekidno bili izloženi pretnjama. Kako navodi, siromašnima je prećeno oduzimanjem socijalne pomoći, a ostalima gubitkom posla, ukoliko ne glasaju za listu koju podržava vladajuća stranka.

“Angažovana su opštinska vozila kako bi se prevozili pripadnici romskih nacionalnih manjina na biračka mesta. U Leskovcu je, ispred mesta predviđenog za glasanje, stajao predsednik opštine, dok je direktor Centra za socijalni rad bio predsednik za kontrolu biračkog mesta. Sve je to rađeno sa namerom da se Romima skrene pažnja za koga treba da glasaju”, navodi Mihajlović i opominje da je na taj način Romska zajednica izgubila svoju kulturnu autonomiju.

“Većinska partija je preko ovih izbora želela da ‘stavi šapu’ na manjinsku upravu i nacionalne savete, s ciljem da kontroliše i njihov rad. Romi više nemaju autonomiju u obrazovanju, kulturi, informisanju i službenoj upotrebni jezika”, zaključio je on.

Ocenivši da je pozitivno što su se izbori za savete nacionalnih manjina održali u redovnom terminu, Tomislav Žigmanov iz Nacionalnog saveta hrvatske nacionalne manjine, kaže da je nedovoljno izveštavanje o izbornom procesu bio jedan od njegovih najvećih nedostataka.

“Poziv za raspisivanje izbora nije bio objavljen u medijima, te tako neposredni korisnici nisu došli do veoma važne informacije. Niti jedan medij nije prenosio aktivnosti predstavnika lista. Pojavljivanje manjinske politike u srpskoj javnosti bilo je moguće samo u negativnom kontekstu”, objašnjava Žigmanov i dodaje da su izborna pravila promenjena svega dva meseca pred održavanje samih izbora.

“U stabilnim demokratijama te promene nastaju najranije godinu dana pred izborni proces. Činjenica da je i kod brojnijih nacionalnih manjina, manji broj građana izašao na izbore, govori o sveukupnom ambijentu u kojem živimo”, ističe Žigmanov, opisujući izborni proces kao “privatni poduhvat zainteresovanih građana kojima je stalo do nacionalnih interesa manjina u Srbiji.”

Projekat „Godina novih nacionalnih saveta“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.