Izbori za 22 saveta

U Poseban birački spisak do 29. oktobra upisano je 509.315 birača iz 22 nacionalne manjine, a upis je moguć zaključno sa 1. novembrom.

Izbori za nacionalne savete održavaju se isključivo na teritoriji Srbije.

Neposrednim izjašnjavanjem upisanih građana biće izabrano 18 saveta sa ukupno 58 izbornih lista, dok će pripadnici četiri manjine svoje savete birati putem elektorskih skupština. Za održavanje neposrednih izbora uslov je da 24 časa pre raspisivanja izbora u Poseban birački spisak bude upisano više od 40 odsto pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva.

Neposredne izbore imaće sledeće manjine: ?lb?nska, ?šk?li?sk?, b?šnj?čk?, bug?rsk?, bunj?v?čk?, vl?šk?, grčk?, ?gip?tsk?, m?đ?rsk?, n?m?čk?, p?l?sk?, r?msk?, rumunsk?, rusinsk?, sl?v?čk?, sl?v?n?čk?, ukr??insk? i č?šk?. Izbori elektorskim putem skupština sprovode se za nacionalne savete hrvatske, crnogorske, makedonske i ruske manjine.

– Izbori su korak napred u odnosu na ranije, zahvaljujući novim zakonskim rešenjima koja su unapredila položaj nacionalnih manjina – uveren je ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Branko Ružić, koji naglašava da je povećana zainteresovanost za izbore saveta: – Nacionalni saveti treba da se bave što je i definisano zakonom, dakle tradicijom, službenom upotrebom jezika i pisma, kulturom, obrazovanjem.

U prilog tome su činjenice da je povećan broj saveta koji se biraju, kao i broj građana upisanih u Poseban birački spisak, koji je elektronski umrežen sa jedinstvenim biračkim spiskom.

Prema podacima Republičke izborne komisije (RIK), najviše prijavljenih lista ima rusinska nacionalna manjina (sedam), slede albanska (šest), romska i ukrajinska (po pet), te bošnjačka i ukrajinska (po četiri). Grci, Slovenci i Poljaci imaju po jednu prijavljenu izbornu listu, ostali, uključujući i najbrojniju mađarsku manjinu imaju dve ili tri liste kandidata.

Kao i na parlamentarnim izborima, na listi svaki treći kandidat/kinja mora biti iz redova manje zastupljenog pola. Praktično, na izbore članova nacionalnih saveta primenjuju se ista pravila kao i za izbor narodnih poslanika, ukljućujući tzv. D’ontov sistem raspodele mandata (listi pripada broj mesta shodno broju osvojenih glasova, uz primenu sistema najvećeg količnika).

Prema izbornom kalendaru, konačni rezultati znaće se 8. novembra, pa sledi rok do 20 dana sa konstituisanje i izbor organa nacionalnih saveta nacionalnih manjina.

Svaki savet ima ima predsednika, izvršni odbor, odbore za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma.

Prema zakonskim izmenama o depolitizaciji ovih tela, savete kao predsednici i članovi izvršnih odbora ne mogu voditi politički lideri. Zakon precizira da se to odnosi na članove rukovodećih organa političke stranke (predsednik, predsedništvo, izvršni odbor i sl). Čelne funkcije u savetima ne mogu zauzimati ni izabrana ili postavljena lica u državnim organima, pokrajinskim i u jedinicama lokalne samouprave ukoliko u okvirima svojih nadležnosti odlučuju o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta.

Saveti se finansiraju iz budžeta republike, pokrajina i jedinica lokalnih samouprava.

Izbore je raspisao resorni ministar Ružić 17. avgusta. Prema njegovim rečima, kampanja generalno protiče u demokratskoj atmosferi, mada ima „tenzija“ unutar bošnjačke nacionalne manjine, odnosno različitih lista.

Ovo su treći redovni izbori od promene Ustava Srbije 2006, a za razliku od prethodnih 2014. kada je birano 20 saveta, pravo na svoj savet izborile su još ruska i poljska manjina.

Brojnost manjina i saveta

Prema popisu iz 2011, koji je osnova za formiranje i utvrđivanje broja članova nacionalnih saveta, u Srbiji sem pripadnika većinskog naroda Srba kojih ima 5,988.150 (83,3 odsto), žive i pripadnici 43 nacionalne manjine ili etničke zajednice, tri više nego na prethodnom popisu (Šopi, Banjaši i Jermeni). Najbrojniji su Mađari sa 253.899 stanovnika, pa Romi (147.604) i Bošnjaci (145.278), a svi ostali imaju manje od jednog postotka stanovništva. Manjine sa više od 100.000 pripadnika imaju savete sa 35 članova, a ostale sukcesivno manje, sve do 15 članova za savete manjina koje imaju do 10.000 stanovnika.

„Broj članova Nacionalnog saveta zavisi od broja građana koji su se na poslednjem popisu izjasnili kao pripadnici određene nacionalne manjine“, podseća Branko Ružić, naglašavajući da je brojnost saveta ključni kriterijum za finansiranje.

Prema njegovim rečima, Ministarstvo i Vlada Srbije će sa Nacionalnim savetom albanske nacionalne manjine pronaći „održivo rešenje“ za finansiranje ovog saveta mimo onoga na šta formalno imaju pravo. Naime, zbog bojkota Popisa 2011, onaj Savet nema 29 članova koji im objektivno pripada po brojnosti, a samim tim ni finansija koje bi obezbedile zakonom garantovana prava.

Od ponoći ćutnja

Izborna tišina nije izričito predviđena Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali proizilazi iz člana 43 o primeni drugih propisa. Taj član nalaže da se „na izbor nacionalnog saveta i pitanja koja nisu uređena ovim zakonom shodno primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje izbor narodnih poslanika i zakona kojim se uređuje upravni spor“.

Zakon o izboru narodnih poslanika u članu 5, zabranjuje izbornu propagandu preko sredstava javnog obaveštavanja i javnih skupova i objavljivanje procene rezultata izbora 48 časova pre održavanja izbora i na dan izbora do zatvaranja biračkih mesta.

Projekat „Godina novih nacionalnih saveta“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.