To što su u Savet Fakulteta političkih nauka (FPN) imenovane ministarke kulture i evropskih integracija Maja Gojković i Jadranka Joksimović nije nikakva novina jer političari često sede u savetima ne samo fakulteta, već i univerziteta.
Vlada kao osnivač ima pravo da za svoje predstavnike u savetima imenuje koga hoće, bez obzira što neka imena ne korespondiraju sa zakonskom formulacijom da to treba da budu „istaknute ličnosti iz oblasti nauke, kulture, prosvete, umetnosti i privrede“.
Jedino zakonsko ograničenje je da predstavnik Vlade ne može da bude lice zaposleno na toj visokoškolskoj ustanovi ili u organu uprave nadležnom za oblast obrazovanja, odnosno nauke.
To praktično znači da fotelje u kojima sede pomenute ministarke nisu u sukobu interesa sa funkcijom člana Saveta FPN, niti je sporno to što je Jadranka Joksimović, studentkinja doktorskih studija na tom fakultetu, jer i Studentski parlament svakog fakulteta delegira predstavnike studenata u Savet.
Da li su ministarke dobile odobrenje Agencije za borbu protiv korupcije da budu u Savetu FPN-a nismo dobili odgovor te institucije do zaključenja ovog izdanja Danasa.
Brojni su primeri pojedinaca iz vlasti koji su kao predstavnici osnivača bili članovi organa upravljanja visokoškolskih ustanova.
U jednom od prethodnih saziva Saveta Univerziteta u Beogradu sedeli su tada ministri Nikola Selaković i Zorana Mihajlović, kao i visoki funkcioner SPS Petar Škundrić.
Tadašnji predsednik Saveta UB Živoslav Tešić kaže za Danas da je na sednice redovno dolazio jedino Škundrić i da mu nije jasno zašto su pomenuti ministri prihvatili da budu u Savetu kada zbog obaveza nisu stizali da učestvuju u radu ovog tela. A to je pravilo problem u obezbeđivanju kvoruma.
Mediji su krajem 2019. pisali da je, pored silnih funkcija, poslanik SNS Aleksandar Martinović izabran i za člana Saveta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, te da je funkcije u savetima Univerziteta i više fakulteta u Kosovskoj Mitrovici dobilo i niz istaknutih funkcionera Srpske liste, među kojima je i Goran Rakić, u to vreme gradonačelnik Kosovske Mitrovice.
U akademskoj zajednici potvrđuju da su u savetima fakulteta sedeli i direktori velikih javnih preduzeća poput EPS- a i Telekoma, te da se često dešavalo da Vlada za svoje predstavnike bira stranačke kadrove koji su ujedno i profesori univerziteta, a ima primera da državni funkcioneri prihvate da budu u Savetu fakulteta koji su i sami završili.
Zakon ne pravi razliku između državnih i privatnih univerziteta, te u tom smislu nije zabranjeno da profesor privatnog univerziteta bude i član Saveta državne visokoškolske ustanove. I takvih slučajeva je bilo.
Funkcija člana Saveta nije plaćena i po tom osnovu nije zanimljiva, niti su predstavnici države u većini da bi mogli da „vedre i oblače“ na fakultetima i univerzitetima.
Zakon predviđa da 55 odsto od ukupnog broja članova Saveta čine predstavnici visokoškolske ustanove, 30 odsto predstavnici osnivača, a 15 odsto studenata, iz čega je jasno da država nema većinu da „upravlja“ fakultetom ili univerzitetom.
Na ogromnom broju ustanova Vlada nije ni imenovala svoje članove.
– U Savetu Filozofskog fakulteta su ta mesta upražnjena, a tako je bilo i u prethodnom periodu, jedino što je tada država imenovala četiri, a ne osam članova Saveta kao sada. Mada je time udeo predstavnika vlasti povećan sa 17 na 30 odsto, Savet je i dalje konstituisan tako da su nastavnici i studenti u jasnoj većini u odnosu na predstavnike države. Da bi Savet doneo odluku za koju bi glasali svi predstavnici vlasti, za nju bi moralo glasati bar još šestoro iz grupe koju čine zaposleni na fakultetu i studenti. Mada država nije imenovala članove Saveta, oni svojim brojem na neki način utiču na njegov rad. Naime, kvorum čini dve trećine članova Saveta, a odluke se donose većinom broja članova. U toj računici članove Saveta ne čine samo verifikovani članovi, kojih je 19, već i ovih osam članova koji nisu imenovani – kaže Dragan Popadić, predsednik Saveta Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Da vlast ipak ima nameru da kontroliše neke stvari u akademskoj zajednici svedoče aktuelna dešavanja na FPN-u.
Vlada je naime tek 8. aprila postavila svoje članove u Savet, a onima za koje se u javnosti pojavila informacija da su smenjeni, mandat je istekao još 2019.
Upućeni kažu da ovaj potez treba tumačiti u svetlu predstojećih izbora za dekana, te da je za očekivati da se upražnjena mesta „popune“ i na drugim fakultetima pošto je na većini visokoškolskih ustanova ovo izborna godina.
Članovi akademske zajednice sa kojima smo razgovarali ističu da u nekim slučajevima inicijativa da kontroliše izbor dekana ne potiče od države, već se neka od struja (u često podeljenim kolektivima) sama obrati vlasti i traži od nje da imenuje svoje predstavnike u Savet kako bi na taj način obezbedila podršku za „svog“ kandidata.
„Pregrupisavanje“ snaga pred izbore za rektora dešava se i na Beogradskom univerzitetu, o čemu svedoči činjenica da je nedavno Vlada zamenila dva svoja predstavnika u Savetu UB, a na narednoj sednici biće promena i članova iz reda studenata.
Spor dve struje unutar Studentskog parlamenta UB rešen je kompromisnom podelom funkcija, koja uključuje i mesta šest predstavnika studenata u Savetu UB. Prema našim saznanjima, odnos snaga je tri prema tri, ali će se tek videti da li to znači i podelu studentskih glasova ako dva kandidata za rektora dođu do Saveta.
I na FPN-u očigledno ima nesuglasica, što potvrđuje i distanciranje zvaničnih studentskih predstavnika od, kako kažu, „manje grupe samoproglašenih studenata“ koji su tražili hitnu reakciju uprave povodom odluke Vlade da u Savet imenuje Maju Gojković i Jadranku Joksimović. Ovi studenti su dali rok rukovodstvu Fakulteta da se izjasni do danas, u suprotnom su najavili „radikalnije mere.
S druge strane, Studentski parlament FPN je takođe tražio da se uprava obrati saopštenjem i poručio da „neće dozvoliti bilo kakav vid sabotiranja rada Fakulteta“.
Primedbe SANU
Odbor za visoko obrazovanje Srpske akademije nauka i umetnosti uputio je Ministarstvu prosvete primedbe na Nacrta izmena Zakona o visokom obrazovanju. Primedbe Akademijskog odbora prvenstveno se odnose na izmene kojima se narušava načelo kooperativne odvojenosti crkve i države, kao i na jedan broj problematičnih izmena iz domena obezbeđenja kvaliteta u visokom obrazovanju u Srbiji, saopštila je SANU.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.