Janjić: Mediji bi trebalo da se bave onim od čega se živi 1Foto: Medija centar

To što postoji mogućnost da neko nešto sazna, nema toliki značaj, jer ljudi gledaju mejnstrim medije, ne tragaju mnogo po internetu za vestima, niti na osnovu toga formiraju mišljenje, izjavio je FoNetu glavni i odgovorni urednik novinaske agencije Beta Dragan Janjić.

On je ocenio i da ljudi jednostavno prihvate ono što se neprekidno ponavlja kao mantra.

„Stvari u takvim okolnostima počinju da se menjaju kada ljudi počnu da se plaše za sopstvenu egzistenciju, da gube poslove i počnu da strahuju da neće moći da prehrane porodicu“, rekao je Janjić u serijalu razgovora Presstup.

On je ukazao da je medijska scena u Srbiji podeljena i da odnos je 80 prema 20 odsto u korist mejnstrim medija.

Prema Janjićevom viđenju, centralnu ulogu u objektivnom informisanju trebalo bi da ima Javni servis, „ali je nažalost nema“.

Od medija se u opasnim situacijama, kakva je pandemija, „po prirodi stvari traži da budu oprezniji da ne bi širili paniku“, naglasio je on, ističući da su se mediji u Srbiji uglavnom tako i ponašali, uključujući i one koji se bave istraživačkim novinarstvom.

Tabloidi naklonjeni vlasti nisu, međutim, izvešatavali na takav način, konstatovao je Janjić, ali je ukazao da se nisu čule „nikakve kritike na račun tabloida ili opskurnih sajtova koji su širili lažne vesti i šire ih i danas“.

S druge strane, kako je primetio, pojavljuju se „vrlo oštri komentari na svaki tvit“, čak i na tvitove „pojedinih građana koji se ne dopadaju vlastima i to se obilato komentariše na mejnstrim medijima, što opet nije dobro“.

Prema njegovom mišljenju, tokom pandemije su u medijima čak i ignorisane informacije, dok su u mejnstrim medijima kritike mogle da se čuju samo od predstavnika vlasti, što je vrlo loše za stvaranje opšte atmosfere, „jer nema infomisanja, već gole propagande“.

Janjić smantra da je pitanje sastavljanja Vlade „nebitno“ u situaciji u kojoj postoji „praktično jednopartijski“ parlament.

Kako je objasnio, „bavljenje time da li će Vlada biti koaliciona ili koncentraciona nebitno je sa stanovišta realnosti u kojoj stvari funkcionišu sasvim drugačije“.

Mediji bi trebalo da se bave onim od čega se živi, „ali vidimo da postoji sistematski napad na sve koji pokušavaju da se istraživački bave novinarstvom i razotkrivaju korupciju“, rekao je Janjić.

Istraživački mediji, kako je ilustrovao, „prikažu papire i brojke“, a onda se u mejnstrim medijima pojave predstavnici „vladajućeg bloka koji ih paušalno okrive i osude za sve, i ne komentarišu cifre i podatke koji su mediji izneli, što bi im bila obaveza“.

Janjić ističe da su solidarni oni mediji „koji dele istu muku“ i naglašava da se solidarsnost na tome „završava“, procenjujući da je na taj način solidarno između 20 i 30 odsto medija.

„Mi neprekidno, svakodnevno pružamo jedni drugima podršku tako što prenosimo tekstove i činimo stvari javnim, jer je javnost naše jedino dovoljno efikasno oružje“, rekao je Janjić.

On je podsetio da novinske agencije „koje nisu državne“ prenose analize i stavove istraživačkih medija, posebno „ako je neko od novinara ugrožen“, dok se menjstrim mediji solidarišu „sa svojim izvorima i drže se onoga što vlasti od njih očekuju“.

Konstatujući da se događa „dramatična tehnološka promena“, jer je digitalizacija promenila medijsku scenu, Janjić je ocenio da se mediji još nisu „resetovali“ i da još nema odgovora kako će se u budućnosti odnositi prema društvenim vrednostima, što je, po njegovom stanovištu, „najveći problem“.

On je naveo da je digitalizacija donela ogromnu količinu interakcija i izvora, „i šumu informacija“ u kojima ljudi ne mogu da se snađu.

„Društvo mora da zna za koje se vrednosti zalaže. Ako sistematski podržavate tabloide i one koji su na medijskoj sceni skloni lažnim vestima, a za lažne vesti optužujete one koji donose neka dokumenta i trude se, vi niste načisto sa vrednostima“, zaključio je Janjić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari