Jelena Zorić: UNS uvredio redakciju N1

Za Zorić bi se moglo dodati da je beskompromisna, hrabra i istinoljubiva, a oni koji je malo bolje poznaju rekli bi i kolegijalna, predusretljiva i večiti pozitivac. Ovogodišnju nagradu „Dušan Bogavac“ dobila je i redakcija lista Danas, ali dvojac N1 je svojim profesionalnim praćenjem julskih protesta održao lekciju novinarstva. Jelena je svoju nagradu posvetila budućim novinarima, studentima žurnalistike, kao i svim kolegama sa N1.

* Nagradu si posvetila čitavom timu N1 – koliko je važno, posebno u novinarstvu, da postoji razumevanje, otvorena komunikacija i saglasnost u stavovima između novinara, urednika, direktora… i svih drugih u lancu kreiranja nečeg što se zove objektivno i nepristrasno izveštavanje?

– Poštovanje među saradnicima je ključno. N1 funkcioniše kao tim i to smo i u najkomplikovanijim situacijama dokazali. Kada radim na nekoj priči, najvažnije mi je da ona bude istinita, nepristrasna i jasna. Važno mi je, dok radim na njoj, i kako je doživljava snimatelj, vozač, montažer, grafičar, organizator, a ne samo urednik. Da li sam uspešno izvela zadatak prva naznaka stiže prema reakcijama iz režije od realizatora. Da priča stigne i do onih koji u tom momentu nisu ispred TV-a ili nemaju N1 najviše nam pomaže sjajna veb redakcija. Mnogo ljudi nalazi se u tom lancu slanja priče do gledalaca i čitalaca. Svi oni otvaraju put istini. Novinari, kao što je poznato, umeju da budu i nervozni nekada: da li će prikupiti sve informacije, da li će na vreme, pogotovo u dnevnom TV novinarstvu, stići da urade priču… međutim, ceo tim je tu da pomogne i kolege reporteri, urednici, ali i svi ostali ljudi iza kamere. Svi oni koje sam spomenula pomažu novinarima kako bi novinari pomogli građanima prikazivanjem istine.

* Baš u ovim trenucima Udruženje novinara Srbije (UNS) napada kuću u kojoj radiš tvrdeći da vlasnici N1 teraju novinare da rade pod pritiskom. Rekla si da te to vređa. Kako se braniti od takvih napada?

– Ne branim se, pošto to suštinski ne doživljavam kao napad, već kako sam i rekla: uvredu. Kritika je zaista dobrodošla i od UNS-a, NUNS-a, svakog gledaoca. Kritika nam pomaže da radimo na sebi i napredujemo. Za uvrede od nekih gledalaca imam strpljenja, trudim se da imam i razumevanja. Ljudi su u teškim vremenima, poput ovog, bilo zbog pandemije ili čega god neretko napeti, a onda i skloniji nekim impulsivnim momentima, pa i uvredama. Dužna sam da to ne zaboravim. Međutim, kada vas kolege uvrede, pa još neistinom pokušaju da degradiraju vaš rad, to ume da zaboli, ali i motiviše da nastavite da prenosite istinu još odlučnije.

* Novinari N1 su česta meta napada i etiketiranja na društvenim mrežama, ali sve češće i u neposrednom kontaktu. Da li su ti napadi posledica etiketiranja koje godinama dolazi pre svega od visokih predstavnika vlasti?

– Svaka vlast je uvek odgovorna za atmosferu u društvu, pa tako i za odnos prema novinarima. Zabrine me napad na kolegu iz bilo kog medija, ne samo na kolege sa N1. Uvrede na račun N1 su, čini mi se, učestalije, baš zato što ih iznose i visoki predstavnici vlasti. Onda one krenu da se ponavljaju kao replike iz filmova. Ta atmosfera je verovatno i glavni razlog zbog kog nemam društvene mreže. Čini mi se da je potrebno mnogo nerava i umešnosti izboriti se u polemikama, koje neretko prerastu u vređanje, na tim mrežama. Nemam vremena za to. Sve što imam da kažem, kažem u svojim izveštajima, reportažama ili emisijama koje uradim. I tu se iskreno veoma trudim da ne iznesem sopstveni stav, već samo informacije bitne za gledaoce. Interes gledalaca ne sme da trpi zbog uvreda koje frustriraju svakoga, pa i novinare.

* Koliko ti je one noći na beogradskim ulicama bilo teško da izveštavaš, nagutana suzavcem usred mase različitih agresivnih grupacija. O čemu si razmišljala u tim momentima?

– Uglavnom o tome da uradim posao i da gledaocima prenesem tačno i objektivno šta se dešava. Bilo je i, kako navodiš, agresivnih grupacija, mikrofon N1 je bio tu i za njih. Zanima me mišljenje svih, razlozi za postupke koje čine. Zapravo, smatram da ima gledalaca koje to zanima, te sam dužna da omogućim da se čuje i njihov glas. Kao i glas policajaca u tim momentima, svih prisutnih frakcija. Moje je da im ponudim da govore za N1, a zaključke donose gledaoci. Suzavac nije prijatan, ali to su situacije koje nisu neuobičajene na protestima, te smo i snimatelj i ja bili obavezni da se prilagodimo, radimo i pružimo stvarni prikaz situacije svima koji su poklonili pažnju i poverenje da nas gledaju.

* Dok je N1 uživo izveštavao sa demonstracija, na RTS-u je išao film sa Džekijem Čenom. Šta to govori o javnom servisu? I, uopšte, kakva je medijska scena Srbije?

– To je pitanje za javni servis. Građani biraju šta će gledati, a nije dobro ako neko ugrozi takvu slobodu izbora. Upravo zbog takvih situacija. Veoma mi je značajno da su posle te prve večeri, svih ostalih večeri koliko su trajali protesti gotovo svi mediji izveštavali o tome šta se dešava na ulicama ne samo Beograda, već i drugih gradova u Srbiji. Imali su različite pristupe u izveštavanju, ali je slika bila uglavnom ista na svim medijima. Dakle, moguće je.

* Šta te motiviše da se baviš temama koje svakodnevno obrađuješ – kriminal, korupcija, manipulacije vlasti… Deluje li ti to ponekad kao Sizifov posao?

– Ono što lekare motiviše da se bore s bolestima i izleče pacijente, tako i ja iz perspektive novinara smatram da je kriminal bolest celog društva. Osnova novinarskog posla je izveštavanje o temama od javnog interesa. Smatram da je istinu o kriminalu neophodno iznositi koliko god da je to opasno, pošto je jedini način da se s tom pošasti društvo izbori tako što će najpre saznati istinu o tome. Ako građani znaju koliko je zaista kriminal prisutan u njihovoj državi i ako im to smeta, nekada upravo oni mogu da ga zaustave. Kako? Recimo, na Siciliji je postojala jedna od najjačih mafija ikada – Koza Nostra. Nisu uspeli da je zaustave ni policija, ni sudije, ni tužioci, ni političari, dokle god građani nisu izašli na ulice i rekli: „Ne mafiji.“ Upravo protesti građana i odbijanje privatnika da plaćaju mito kriminalcima podstakli su vlasti Italije da razbiju tu mafiju. Danas je Sicilija poznata kao turistička atrakcija, a ne mafijaška domovina.

Novinari su dužni da budu objektivni

* Često ističeš koliko je objektivnost važna u novinarskom poslu. „Biti objektivan novinar uopšte nije teško, zapravo, ako niste objektivan novinar, vi niste novinar“, izjavila si nedavno. Da li se objektivnost – jedan od osnovnih novinarskih postulata – sve više gubi u našem poslu?

– Znam šta je moj i posao mojih kolega, dužni smo da budemo objektivni zato što smo novinari. Drugačije, učili su me, ne valja. Ipak, ponavljam, gledaoci su ti koji donose zaključak i odluku koga će gledati. Izbor je na njima, na nama je da im pružimo istinito i objektivno novinarstvo. I dajemo sve od sebe, svakoga dana, svi zaposleni na N1, da im to pružimo.

Strah može i da ujedini ljude

* Nije lako bilo ni pod skafanderom praviti reportažu iz kovid bolnice. Da li je to iskustvo promenilo tvoju percepciju u vezi s opasnošću od korona virusa i ljudi koji se sa njim svakodnevno suočavaju? 

– I snimatelji i ja koji smo bili u kovid bolnicama, mislim da smo postali odgovorniji. Videla sam koliko se muče i pacijenti, ali i lekari i medicinsko osoblje. Videla sam da strah može i da ujedini ljude da se snažno i zajednički bore protiv opasnog neprijatelja. Videla sam sa koliko požrtvovanosti lekari ulaze u bitku sa kovidom i koliko daju sebe za svakog pacijenta. Videla sam koliko se raduju kad je nekome bolje i koliko je samo dobro zdravlje dovoljno da se nazovemo srećnima.