Evropljanin je najlepši spomenik Slavku Ćuruviji, a ova ploča najjezivija opomena šta su nam oduzeli, izgovorio je pre tačno dve decenije zamenik glavnog urednika Evropljanina Dragan Bujošević, na mestu ubistva glodura i vlasnika tog časopisa i lista Dnevni telegraf, 12 meseci pošto je NN lice ispalilo smtronosne hice u čoveka prethodno brutalno targetiranog u listu Politika Ekspres i na Radio televiziji Srbije.
„Čuruvija je tražio od redakcije i saradnika dvadesetčetvoročasovnu posvećenost novinarstvu i časopisu Evropljanin, nije hteo da pravi magazin u kome će se prepričavati dnevne informacije već istraživanja, analize i predviđanja“, bile su tadašnje reči današnjeg generalnog direktora RTS-a, prenete u Danasovom tekstu „Ubijen da bi bio zaustavljen“.
Povodom prve godišnjice naručene egzekucije, 11. aprila 1999. godine – na dan pravoslavnog Uskrsa, „Predstavnica Otpora Tanja Živanović pročitala je oglas te organizacije zbog koga je Dnevni telegraf bio kažnjen po Zakonu o informisanju u kome se kaže „Otpor je odgovor, drugačije neće moći. Kada počnu da ubijaju na ulicama biće kasno“.
„Deca Slavka Ćuruvije, Jelena i Rade, položila su lovorov venac ispod spomen ploče, dok je više stotina građana, novinara Dnevnog telegrafa, Evropljanina i drugih redakcija, opozicionih političara, gradskih vlasti, javnih ličnosti i građana zapalilo cveće“.
Prethodno je u „prepunom Medija centru“ održana komemoracija tokom koje su govornici podsetili zbog kakvih „prejakih reči“ je stradao otvoreni kritičar režima Slobodana Miloševića i zagovornik drugačijeg izveštavanja o sukobima na Kosovu i Metohiji. Usred bombardovanja Srbije i Crne Gore od strane NATO alijanse.
Novinar Aleksandar Tijanić optužio je vlast da je streljala Ćuruviju, nakon što ga je izranjavala do smrti drakonskim kaznama po Zakonu o informisanju. Borka Pavićević, direktor Centra za kulturnu dekontaminaciju, istakla je da je Ćuruvijin život izražen kroz stav da „sloboda nalaže prestup“.
Mitko Jakovlevski, zamenik Dnevnog telegrafa, rekao je da je Ćuruvija bio ubeđen da nikakva sila ne može da uguši istinu i da je bio odlučan i iskren kada je govorio da se ne sme odustati. Podsetio je na Ćuruvijine reči „Mene mogu da zaustave, samo ako me ubiju“….“
Izveštač našeg lista bio je i na pomenu održanom na Novom groblju, a na kraju teksta poimence je notirano prisustvo političara na obeležavanju prve godišnjice krvavog događaja na vrhuncu tadašnje represije vlasti nad „sedmom silom“: Zorana Đinđića (DS), Žarka Koraća (SDU), Vladana Batića (DHSS), Nebojše Čovića (DA), Rebeke Srbinović (ND), Slobodana Orlića (SD) i Anđelka Tripkovića (SPO).
Naravno, prvi čovek Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ni 2000. godine nije štedeo teške uvrede na račun ubijenog Ćuruvije, ovog puta povodom zahteva za odavanje počasti u Skupštini. S premisom da je „bio kriminalac, što dokazuje krivična presuda kojom je osuđen na pet meseci zatvora“.
„Kad je država smatrala da je on problem, osudila ga je po zakonu. Ali za nekog drugog on je i dalje bio problem, da li zbog dugova ili zbog obećanja ili zbog nečeg drugog“, dodao je osuđenik Haškog tribunala, koji je za govornicom u isto vreme pozvao vlasti da pronađu Ćuruvijine ubice, ali i ponovio raniji stav da je Dnevni telegraf bio „septička jama novinarstva“ i da je „objavljivao tekstove po američkim narudžbama“.
Dvadeset jednu godinu kasnije i dalje se ne zna ko je tačno upucao glodura Dnevnog telegrafa i Evropljanina, a Udruženje novinara Srbije je ovog 11. aprila u pismu javnosti izrazilo očekivanje da „Apelacioni sud potvrdi prvostepenu presudu od 5. aprila prošle godine” i takođe zatražilo da se “što pre privede pravdi Miroslav Кuraak kojem je suđeno u odsustvu i koji se nalazi u bekstvu”.
UNS je istakao i da je izricanje presude “značajan čin koji treba da znači početak kraja nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji i važan dan za srpsko novinarstvo i pravosuđe, ali da pravda neće biti zadovoljena ukoliko ne bude utvrđeno ko je nalogodavac ubistva, kao i neposredni izvršilac ubistva”. Za koje su pred Odeljenjem za organizovani kriminal u Višem sudu u Beogradu osuđeni nekadašnji vrh Državne bezbednosti – Radomir Marković za podstrekivanje na ubistvo, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Кurak, kao saizvršioci na ukupno 100 godina zatvora.
Fondacija Slavko Ćuruvija podsetila je da je “Medijski linč tog novinara dve nedelje od početka bombardovanja i pet dana pre ubistva u dnevnom listu Politika Ekspres objavljen tekst „Ćuruvija dočekao bombe“, koji je kasnije u celosti pročitan u Dnevniku 2 Radio-televizije Srbije”.
Inače, optužnica za ubistvo Ćuruvije podignuta je tek deceniju i po nakon samog čina, a suđenje optuženima je počelo godinu dana kasnije.
„Iako je tajni dosije Državne bezbednosti pod nazivom “Ćuran” sačuvan i objavljen krajem oktobra 2000. godine, a javnost saznala da je tajna policija nezakonito danima pratila Slavka Ćuruviju sve do nekoliko sekundi pre samog zločina, kako je rečeno tokom suđenja, istraga je godinama tapkala u mestu i bila opstruirana“, podsetila je Fondacija, nezadovoljna i time što se i ova godišnjica “Obeležava u atmosferi pojačane represije nad medijima“.
„Bilo je proteklih dana pokušaja uvođenja cenzure i neprimerenog etiketiranja kritičkih novinara kao neprijatelja, i to sa vrha države, te je i zato veoma važno podsetiti kako mogu biti zlokobne posledice optužbi novinara da su izdajnici i da mrze svoju zemlju… Cena koju je platio obavezuje“, ocenjuje se u pomenutom saopštenju, s jasnom aluzijom na nedavno hapšenje novinarke portala Nova.rs Ane Lalić zbog izveštavanja o stanju u Kliničkom centru Vojvodine u jeku borbe sa korona virusom.
Izradu sadržaja podržala Ambasada SAD u okviru projekta “Digitalizacija arhive Danasa”. Stavovi izneti u tekstu su stavovi autora i nužno ne izražavaju stavove Vlade SAD.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
