Kako je Vučić pre tačno 20 godina pokušao da zabrani Danas?

„Pomoćnik ministra Miljkan Karličić doneo je rešenje Ministarstva za informacije Republike Srbije kojim se privremeno zabranjuje rad preduzeća za novinsko-izdavačku delatnost „Dan-Graf“ na izdavanju dnevnog lista Danas, koje je potpisao republički ministar za informacije Aleksandar Vučić“.

Nakon što novinari odbijaju da napuste prostorije redakcije, to čine Karličić i policajci, a isto veče u prostorijama Danasa je održana improvizovana konferencija za novinare na kojoj je ukazano na „zakonsku neutemeljenost ovakvog pokušaja zabrane lista i potrebu da se šira javnost odupre najnovijem aktu napada vlasti na medije“.

Kolumnista lista „Vreme“ Teofil Pančić atmosferu u redakciji opisuje „kao na srpskim sahranama“ – „mi se družimo, ali to je jedino što možemo da radimo trenutno“.

U redakciju Danasa pristižu dopisnici Fajnenšl tajmsa, BBC, engleske televizije ITN, američki Vold radija, tadašnji predsednik ANEM-a Veran Matić i novinari i urednici gotovo svih beogradskih dnevnika i nedeljnika.

Prema Pančićevim rečima, da je ovaj događaj prošao u tišini, stvar bi se drugačije završila.

„Možda bismo već sad imali kompletno pečaćenje i sve ostalo i pitanje je da li bismo danas izašli tako da je jedina naša odbrana i oružje – javnost“, izjavljuje Pančić.

Vlada, ipak, sprovodi odluku da ukine novine, pozivajući se na „Uredbu o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadima NATO pakta našoj zemlji“.

Specijalno izdanje našeg lista, usled ovakvih okolnosti, počinje da izlazi u podgoričkim Vijestima pod nazivom „Zabranjeni Danas“.

U ovom kratkom periodu ugašeni su i Dnevni telegraf Slavka Ćuruvije i radio Indeks, a vest o tome, osim „stranih i nezavisnih medija“, prenose i prorežimski listovi poput Politike, ali samo u formi vladinog saopštenja o „privremenom zatvaranju lista“, dok u drugom dnevniku RTS-a o ovom potezu Vlade nema ni reči.

Glavni urednici beogradskih redakcija, inače članovi Asocijacije privatnih medija, Slavko Ćuruvija (Dnevni telegraf), Grujica Spasović (Danas), Zoran Sekulić (FoNet), Veselin Simonović (Blic) i Radomir Diklić (Beta), upućuju pismo tadašnjem premijeru Mirku Marjanoviću u kojem ističu štetu koja je naneta ustavnim slobodama medija i pravu građana da se informišu.

„Posebno smo šokirani brutalnošću kojom je ona primenjena i neostavljanjem bilo kakve mogućnosti zabranjenim listovima da se od ovog nezakonitog i vandalskog čina odbrane. Donošenje i način primene vladine Uredbe, posebno u ovim kritičnim danima, naneli su takođe veliku štetu ugledu same vlade i pozicijama zemlje u svetu“ – beogradski urednici zahtevaju ukidanje Uredbe.

Ubrzo nakon zatvaranja, obezbeđenje Ministarstva unutrašnjih poslova sprečava novinara Danasa da uđe na konferenciju za štampu u zgradi Ministarstva, uz obrazloženje da se novinari zabranjenih medija ne smeju puštati u zgradu pre bez dozvole Vlade.

S druge strane, lider radikala Vojislav Šešelj Danasovom novinaru lično dozvoljava ulazak na konferenciju u prostorijama ove stranke, jer „nijednom novinaru nije zabranjen ulazak u ovu stranku, već samo postoje mediji kojima je zbog kršenja Uredbe do daljnjeg zabranjeno izlaženje“.

Kao razlog zatvaranja lista, Šešelj navodi i objavljivanje upozorenja Ministarstva za informacije da će, ukoliko list nastavi da „krši Uredbu“, ministarstvo biti prinuđeno da obustavi rad lista.

Na pitanje da li je svestan da se u javnosti odgovornost za gašenje nezavisnih medija baca na SRS i Aleksandra Vučića, Šešelj uzvraća da „u Vladi postoji jedinstven stav i da je Uredba zajednička odluka Vlade, a ne ministra Vučića“.

„Uredba će biti ukinuta kada prođe opasnost po našu zemlju, a opasnost još nije u potpunosti otklonjena, a kada će Uredba biti otklonjena odlučuje Vlada Srbije“, izjavljuje Šešelj.

Savezni sekretarijat za informacije se ne smatra nadležnim za zabranu tri beogradska lista (u međuvremenu je zatvorena i Naša Borba) i novinare upućuje na Vladu Srbije, jer je to njena uredba.

Ubrzo nakon zatvaranja, u organizaciji više udruženja civilnog sektora, usledili su mitinzi podrške zabranjenim medijima („Dam ti Danas malo sutra“, „Informiši se dnevno“ i „Prvi se Vučići u vodu bacaju“, neki su od transparenata), a u planu je i formiranje Kriznog štaba „koji će inicirati i koordinirati otpor represije“.

„Ako danas radite u novinama koje nisu zabranjene pitajte se šta nije u redu sa vama i vašim novinama“, poručuje predsednica Udruženja profesora i istraživača Srbijanka Turajlić tokom ovih protesta.

Izdavač Danasa podnosi krivičnu prijavu protiv Vojislava Šešelja i Aleksandra Vučića zbog Napada na ustavno uređenje, jer „iako ni Savezna skupština ni Narodna skupština nisu donele odluku o stanju neposredne ratne opasnosti“, Šešelj je doneo Uredbu, a Vučić na osnovu nje „privremeno zabranio rad preduzeća“.

Nekoliko dana nakon zatvaranja Danasa, u Skupštini Srbije usvojen je Predlog zakona o informisanju u paketu sa izmenama i dopunama zakona o prekršajima i visini kazni, i to po hitnom postupku.

„Iskustvo i zdrav razum ukazuju da se po hitnom postupku obično ne donose neki naročito demokratski propisi. Politički kontekst u kojem se donosi, samo još povećava sumnju u njegovu demokratičnost“, komentar je Danasa u izgnanstvu.

Obaveza da novinar, ukoliko se posumnja u istinitost njegovih reči, u roku od 24 sata dokaže istinitost, jer ga u suprotnom čeka 400.000 do 800.000 dinara kazne i zabrana emitovanja stranog programa, glavne su odrednice „novog“ Zakona o informisanju.

U ovim propisima, ministar Aleksandar Vučić vidi dalju demokratizaciju u oblasti javnog informisanja, kao i zaštitu ljudskog dostojanstva.

„Mnogi su slobodu informisanja i protok informacija bez granica shvatili kao izvanrednu priliku da sa malim ulaganjem vrlo jeftino dođu do značajnog uticaja na svet dela ljudi i naroda, kojima se i otvorene pretnje okupacijom, bombardovanjem i ubijanjem predstavljaju kao demokratska i humanistička zamisao, a oni koji bi kojim slučajem pokušali tome da se suprotstave proglašavali bi se za civilizacijsko dno i najveće zlo savremenog čovečanstva“, obrazlaže Vučić.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.