Kako Kinezi u Srbiji proslavljaju svoju Novu godinu?

Sam doček predstojeće godine u kineskoj tradiciji traje čak 15 dana i otpočinje Prolećnim festivalom, jednim od najradosnijih tamošnjih praznika. Sem u Kini lunarna Nova godina slavi se u drugim zemljama Dalekog Istoka kao što su Malezija, Indonezija i Vijetnam.

U danima pred proslavu milioni Kineza raseljeni širom sveta vraćaju se u zemlju maticu kako bi sa porodicom i prijateljima dočekali Novu godinu. Taj period poznat je kao “Velika migracija” i predstavlja najveće godišnje pomeranje stanovništva u samoj Kini i svetu. One koje godina Psa zatekne van Kine obeležiće praznik u krugu porodice, ali i raznim aktivnostima koje strane zemlje priređuju u čast ovog naroda.

– Dočekaću godinu Psa sa porodicom, ovde u Beogradu. Večeraćemo svi zajedno našu domaću hranu. Mi smo mnogo srećni tog dana, ali deca najviše. Svako dete dobiće crvenu torbicu koju stariji napune novcem, to je naš običaj, ističe Čen Li Bin, koji se zbog lakšeg sporazumevanja predstavlja kao Marko.

U kineskoj kulturi ne postoji Deda Mraz niti novogodišnja jelka, ali značajna uloga pridaje se vatrometu i petardama. Drevni ples Zmaja, prepoznatljiv u celom svetu, masovno se izvodi na ulicama. Ples, muzika i razne boje opravdavaju samo ime praznika, Festival proleća.

Prema rečima Čen Li Bina, iako je zabranjen u više od sto gradova, vatromet je za kineski narod tradicija kao i bacanje petardi. Veruje se da njihovo pucanje i buka teraju zle duhove, te je nezamislivo da proslava Nove godine prođe bez toga.

Tog dana u Kini preovlađuje crvena boja jer se veruje da donosi radost i mir. Mnoge kineske porodice svoja vrata farbaju u crveno pred Festival da bi im u dom ušla sreća. Slično kao i na hrišćanski Božić veruje se da se na dan Prolećnog festivala ljudi mire i da se svaka nesloga zaboravlja. Mlađi posećuju starije i tako im iskazuju poštovanje, to je razlog što su tada ulice gradova prazne, a sela širom Kine oživljena.

U Beogradu postoji mnoštvo restorana kineske kuhinje, među njima prednjače restorani brze hrane. Kako smo saznali, većina njih nema organizovanu proslavu jer je tradicija da se godina dočeka u porodičnom domu.

– Nemamo organizovanu proslavu kineske Nove godine, ali kao i prethodnih godina tako i ove imamo dosta rezervacija za taj dan. Tada nemamo nikakvu specijalnu ponudu, naša domaća hrana i muzika dovoljne su za lep doček, objašnjavaju iz kineskog restorana Azija.

Mnoštvo običaja šta se sme, a šta ne i niz sujeverja vezuju se za Festival proleća. Zabranjeno je jesti kašu jer se smatra da je to sirotinjsko jelo, trpeza mora biti bogata, a sve pirinčane posude u kući pune. Da glad ne bi zakucala na vrata ne treba prekidati ili raditi dodatne poslove dok se kuva.

Takođe tog dana je zabranjeno uzimati metlu u ruke, a naročito meteti po kući. Veruje se da sa prašinom iz doma odlazi i sreća. Pred novogodišnje veče, na jedan dan iz kuća sklanjaju se svi noževi, jer ukoliko bi se neko povredio smatralo bi se da je prerezana sreća ukućana u narednoj godini.

Ovo kulturno nasleđe istovremeno izaziva čuđenje i interesovanje među strancima, pa mnoge zemlje priređuju manifestacije ne bi li svojim građanima predstavili ovu istočnjačku zemlju. Te se u periodu dočeka čuveni briselski dečak oblači u tradicionalnu crvenu nošnju, kockarnice u Las Vegasu dekorišu kineskim ukrasima, a u Srbiji institut Konfučije već godinama organizuje izložbe, predavanja pa čak i proslave.

– Prvi dan Nove godine je 16. februar i to je najveći praznik u NR Kini, nešto kao naš Božić. Institut je samo mali deo tog mozaika, mi se trudimo koliko možemo da taj jezičko- kulturni deo približimo Srbiji i našoj deci i mislim da smo u tom delu relativno uspešni. Naravno da svi segmenti našeg društva, svako u svom domenu nastoji da naše dve zemlje poveže na što viši mogući način, ističe za sajt Danasa profesor Radosav Pušić, direktor Instituta Konfučije.

Mnogi će tradicionalnu novu godinu dočekati radno, a većina trgovinskih radnji, poznate pod nadimkom “kinezare”, biće otvorena za mušterije.

– Radiću, drugačiji je osećaj kad si u Kini. Ja sam u Srbiji sam, bez porodice i nemam razloga da na taj dan veselim. Radiću, a veče ću provesti uz kinesku televiziju, naglašava Saša, kineski trgovac.

Zvaničan kraj slavlja biće 2. mart kada će milioni crvenih lampiona poleteti u nebo, noseći želje i pozitivne misli kineskog naroda. Taj praznik poznat je kao Festival lampiona ili Šangajski festival, a slavi se i u Japanu kao mala Nova godina.