Kako smo izveštavali sa najvažnijih događaja u poslednje 23 godine?

Sa pobedom opozicije na lokalnim izborima, izborene tromesečnim demonstracijama, zadat je prvi udarac do tada nedodirljivom režimu Slobodana Miloševića.

Paralelno, međuetnička kriza na Kosovu prerastala je u građanski rat sve češće puneći stupce stranica odvojenih za crnu hroniku. Ova dva događaja otvorili su poslednje, najbrutalnije poglavlje režima SPS-a, koje će karakterisati sve ogoljenija represija, ubistva novinara i političkih neistomišljenika.

U takvim okolnostima, jedan mladi list činio je svoje prve korake.

Nije trebalo da prođe mnogo pre nego što je počelo podmetanje nogu. Uvidevši opasnost po vlast, druga vlada Mirka Marjanovića, u kojoj su se pored SPS-a i JUL-a, po prvi put našli i predstavnici Srpske radikalne stranke, odlučila je da stane na put onima koje je smatrala najodgovornijim za prošlogodišnji poraz.

Za studente i profesore, koji su činili okosnicu demonstranata, napisan je Zakon o univerzitetu. Za medije koji se nisu uklapali u dominantnu uređivačku politiku – Zakon o informisanju.

Prvi je imao za cilj da sa univerziteta odstrani politički nepodobne, drugi da suđenjima u nezamislivo kratkim rokovima (suđenja se okončavala posle nekoliko sati, a rok za uplatu bio istog dana) i drakonskim kaznama pozatvara slobodne medije.

Udar je bio silovit – za nepune dve godine Danas je osam puta prekršajno kažnjen po Zakonu o informisanju, a zbir tih kazni iznosio je 2.520.000 dinara. List je i pored toga nastavio da izlazi.

A izlazio je i kada je zbog (selektivne) nestašice papira bio prinuđen da broj strana smanji na 12. Izlazio je i onim danima kada bi struja u redakciji nestajala baš nekako uvek u vreme kada se radi na grafičkom uobličavanju lista.

Izlazio je, kao podlistak podgoričkih Vijesti, i kada mu je po rešenju koje je potpisao ministar informisanja Aleksandar Vučić, zabranjen rad. Ali i kada su svi primerci, štampani u Crnoj Gori bili konfiskovani od strane srpske policije.

A onda je usledio potpuno novi izazov, do danas najteži sa kojim se list Danas susreo. Nakon što je mesecima unazad sa stranica Danasa upozoravano koji će biti epilog Miloševiće kampanje na Kosovu, krajem marta 1999. godine došlo je do neminovnog.

Naslovna strana izdanja koji se na kioscima pojavio 24. marta pokušala je da pripremi građane za ono što će se dogoditi u večernjim časovima.

“Proglašeno stanje neposredne ratne opasnosti”, glasio je najveći naslov u Danasu. Ispod ovog naslova, stajao je tekst “Milošević odbio NATO, Holbruk napustio Beograd” u kojem je preneta izjava američkog izaslanika da ne postoje nagoveštaji promene stava jugoslovenskih vlasti u vezi sa dolaskom Nato trupa na Kosovo.

Holbruk je konstatovao da će o daljim koracima odlučiti “oni na kojima je to da reše”. Antrfile u istom tekstu nije ostavljao mnogo nedoumica – “Klinton: Alijansa spremna da ostvari pretnju”.

Sledećeg dana list Danas nije izašao.

“Pripremili smo, naime, prvo izdanje lista, ali ga nismo prosledili štampariji zbog ubrzanog komplikovanja situacije i, kasnije se pokazalo, opravdane procene da vanredne okolnosti mogu da ponište uređivački pristup tom izdanju. Pripremili smo, potom, i drugo izdanje upravo uzimajući u obzir i pomenute komplikacije i pomenute procene. U momentu kada smo poslednji tekst ubacivali na stranu drugog izdanja oglasile su se sirene za vazdušnu opasnost”, glasilo je obrazloženje redakcije lista Danas u narednom izdanju od 26. marta. Glavni naslov tog broja bio je jezivo jednostavan – “U napadima poginulo deset osoba”.

Tokom čitavog trajanja ratnog stanja, Danas je zbog specifičnih okolnosti, koje su podrazumevale i svakodnevno odnošenje lista na cenzuru, izlazio kao vanredno izdanje u kojem nije bilo potpisa novinara, niti objavljenih komentara.

Nakon što smo “pobedili NATO” usledio je povratak u redovno stanje. A redovno stanje je poslednjih godina dvadesetog veka u Srbiji podrazumevao ubistva Slavka Ćuruvije, Ivana Stambolića, pokušaj ubistva Vuka Draškovića na Ibarskoj magistrali, policijska tortura nad pripadnicima Otpora…

U takvim okolnostima, opozicija koja je prethodnu deceniju bila više zaokupljena sopstvenim sukobima, uspela je da se ujedini u Demokratsku opoziciju Srbije i pobedi Slobodana Miloševića na predsedničkim izborima. Nakon ponovnog oklevanja vlasti da prizna pobedu Vojislava Koštunice, građani su u velikom broju izašli na ulice 5. oktobra 2000. godine.

Naslov Danasa 6. oktobra glasio je: “Srbija konačno slobodna”. Unutar broja koji je odisao optimizmom nalazili su se i naslovi – “Srbija stala da Milošević ode”, “I RTS konačno progledala”, “Narod je odbranio Ustav”…

U narednom izdanju već nije bilo dileme šta se tog 5. oktobra dogodilo na ulicama Beograda – “Doskorašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević javno je sinoć čestitao pobedu Vojislavu Koštunici na predsedničkim izborima i poželeo narodu Jugoslavije mnogo uspeha u narednom periodu.

On je, obraćajući se na TV Yu info najavio da će, posle kraćeg odmora, raditi na jačanju svoje partije, koja će, kako je rekao, biti snažna opozicija novoj vlasti”, glasio je tekst na naslovnici izdanja od 7. oktobra 2000. godine.

Optimizam posađen tog 5. 0ktobra, krunio se sledećih nekoliko godina. Svakom aferom, kompromisom sa ljudima iz starog režima i sukobom dojučerašnjih koalicionih partnera, vera u bolje sutra je sve više venula.

Kraj postmiloševićevske nade došao je 12. marta 2003. godine. “Zbogom, srpski Kenedi”, glasio je naslov specijalnog dodatka koji je Danas priredio povodom ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. Izveštaj sa ispraćaja na kojem je prisustvovalo više stotina hiljada građana Srbije išao je sa naslovom “Tragedija koja opominje”.

“Od ranih jutarnjih sati juče se na Svetosavski plato slivalo hiljade ljudi u nameri da oda poslednju poštu srpskom premijeru Zoranu Đinđiću i prisustvuju opelu u Hramu svetog Save; oni koji nisu uspeli da dođu do Hrama palili su sveće i ostavljali bukete cveća na svakom komadu slobodnog prostora. Mirni i dostojanstveni skup obezbeđivali su pripadnici Specijalnih antiterorističkih jedinica, Žandarmerije, policije i aktivisti Demokratske stranke. Muk, grč na licima, suze”, glasio je uvod u reportažu sa ulica Beograda tokom ispraćaja.

Tokom turbulentih vremena koja su usledila, a koja su obeležila politička previranja, nastavak konfrontacije na Kosovu mirnim i ne tako mirnim sredstvima, ekonomske i elementarne nepogode, i nikad završeni niz afera moćnika, zadržali smo se na istom kursu.

Profesionalni, objektivni i uvek čistog obraza. A takva istorija – obavezuje.