Kako Vučić koristi vanredna i redovna obraćanja javnosti?

Predmet obraćanja aktuelnog predsednika Srbije javnosti je različitog karaktera – od borbe protiv organizovanog kriminala i „zadavanja udarca mafiji“ (na svakih pet, šest meseci), preko „neviđenog“ uspeha naše države (najčešće na ekonomskom polju izraženom galopirajućim rastom BDP-a „za razliku od zemalja Evrope“), do otvaranja deonice nekog puta od par kilometara.

Šta god da je povod konferencija kojima se ne zna tačan broj, scenario je uvek isti.

Predsednik se dužim monologom obraća javnosti, nakon toga slede novinarska pitanja gde prva uskače novinarka Pinka Gordana Uzelac sa po dva-tri pitanja u kojima izražava zahvalnost i divljenje Vučiću, a potom mu predočava šta su pisali nezavisni mediji ili je rekao neko od lidera opozicije, pitajući ga za komentar.

On joj odgovori naglašavajući da nikada ništa ružno neće reći, ali… pa potom krene da se „svađa“ sa zamišljenim protivnikom, često iznoseći argumente koji se kose sa istinom.

Ukoliko pak neko sa N1 postavi pitanje, predsednik će spomenuti njihovu antidržavnu i opozicionu politiku, luksemburški i CIA uticaj, i slično.

Propaganda, obračun sa kritičkim novinarima i odgovaranje na ona druga, naručena pitanja, kao i obraćanje političkim protivnicima bez njihovog prisustva, odlika su svi dosadašnji Vučićevi konferencija za medije, koje uživo prenose većina televizija sa nacionalnom frekvencijom.

Bivši predsednik Srbije Boris Tadić ocenjuje za Danas da Vučićev režim upravlja državom tako što je praktično neprekidno drži u mehanizmu u kom jedno vanredno stanje smenjuje drugo.

– Vanredne konferencije za štampu se organizuju u tom smislu kao instrument za takvo podizanje tenzija u društvu, kojima onda uvek sledi orkestrirana medijska kampanja obmanjivanja i zastrašivanja stanovništva. Naprednjački način vladanja se svodi na tu primitivnu tehniku stalne proizvodnje svojevrsnih državnih udara, kojima vanredne konferencije za štampu predstavljaju samo uvodni čin i kada ih režim organizuje treba da znamo da ili im sledi neka forma državnog udara i vanredne situacije ili se radi o već rutinskom ispiranju mozga i učvršćivanju kulta ličnosti – ističe Tadić.

On dodaje da se tim „neprekidnim spektaklom“ uvek prikriva neka pljačka ili afera druge vrste.

– U vreme mog mandata takvog primitivnog ponašanja i načina vladanja nije bilo, ne samo zbog toga što sam se i lično gadio takvog ponašanja, već i zbog toga što je sistem vlasti u mom mandatu bio postavljen na dijametralno suprotnim osnovama i filozofiji od Vučićevog. Javnosti sam se obraćao samo onda kada je zaista bilo neophodno obraćanje predsednika, a danas kada se Vučić obraća višesatno građanima svaki dan, zapravo je izgubljena i diskreditovana funkcija javnog obraćanja šefa države, koja ima važnu ulogu u svakom normalnom drustvu – zaključuje Tadić.

Političar i urednik NSPM Đorđe Vukadinović kaže za naš list da su brojne konferencije Aleksandra Vučića, a u poslednje vreme i premijerke Ane Brnabić, apsolutni presedan ne samo u našoj nego i u široj političkoj praksi.

– U ovoj meri i količini, i sa ovoliko besmisleni razloga za gotovo svakodnevna javna obraćanja, ne postoji sličan primer u svetu. Ako je Tramp od Tvitera napravio politički format, onda je Vučić to učinio sa svakodnevnim konferencijama za medije. One su za njega sredstvo političke borbe. Ne zna se šta je skandaloznije, da li njihova učestalost ili njiovi povodi – ukazuje Vukadinović.

Prema njegovim rečima, ta obraćanja imaju isključivo propagandni karakter i stvaranje psihoze i vanrednog stanja.

– Te konferencije privlače pažnju, uz medijski tretman koje imaju jer se emituju uživo na većini televizija sa nacionalnom frekvencijom, i uvek su najavljene kao nešto dramatično, izuzetno. Niko od Vučićevi prethodnika nije u toj meri sazivao vanredne konferencije. Milošević je to učinio kada je počinjao rat i kada je počelo bombardovanje, a Boris Tadić kada je uhapšen Ratko Mladić – podseća naš sagovornik.

Vukadinović dodaje da je vrhunac apsurda nedavna vanredna konferencija premijerke Ane Brnabić zbog navodno lažne vesti, i da mi kolektivno živimo u „apsurdistanu“.

Potpredsednik Stranke slobode i pravde Borko Stefanović ocenjuje za Danas da je svrha učestalih i brojnih Vučićevih konferencija za novinare otimanje najboljih termina na televizijama sa nacionalnom frekvencijom „za golu režimsku propagandu i trovanje građana Srbije lažima“.

– Nije im dosta što su u svim blokovima informativnog programa na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, već na ovaj način uzurpiraju ostatak prostora, kršeći čak i ovakve zakone. Njima treba građanin koji veruje da kad presednik nešto kaže na TV, to mora biti istina. Tako manipulišu ljudima i varaju ih da ne bi videli užasno stanje Srbije koju je ova vlast napravila – zaključuje Stefanović.

Gunjić: Da se ne opustimo i da mu se divimo

Glavni urednik Cenzolovke Perica Gunjić ocenjuje za Danas da brojne konferencije za novinare predsednika Srbije služe da se slučajno ne opustimo i zaboravimo da imamo najbolju vlast u najuspešnijoj zemlji u Evropi.

– Za nju ima ne samo da glasamo, nego i da joj se divimo do izbezumljenja. Svako ko se usudi da bude sumnjičav, ima da bude zatrpan katranom i perjem sa nacionalnih frekvencija, koje su u najboljoj zemlji svih vremena i svih svetova sada privatno vlasništvo a ne javno dobro – ironičan je Gunjić.