Foto: PXB_AndyLeungHKNova Medijska strategija trebalo bi da ispravi jasno uočene greške predhodne strategije i medijskih zakona, ali verovatnoća da se to dogodi nije velika, kako zbog toga što se u institucionalno urušenoj Srbiji sve strategije donose u korist vlasti, tako i zbog loše medijske situacije i pasivnosti građana, rečeno je na današnjoj tribini „Kako do bolje medijske strategije“ u Nišu.
– U Srbiji se medijska struka zloupotrebljava da bi se vlast i kriminal legitimisali. Pitanje je koliko ovde uopšte ima medija, a koliko sredstava ogoljene propagande, odmazde i zabave. Pink, Informer ili Srpski telegraf nisu mediji, baš kao ni što RTS nije javni servis- ocenio je Zoran Gavrilović, direktor Biroa za društvena istraživanja (BIRODI).
On je kazao da bi nova Medijska strategija morala da se zasniva na tri stuba- integritetu medija i novinarske profesije, uključivanju građana koji moraju da kažu šta to žele i šta su dobili za svoj novac, kao i „ozbiljnu popravku REM-a“ i unapređenje rada javnih servisa.
– Na sto bi trebalo staviti predlog o uvođenju regionalnih javnih servisa i o njemu diskutovati sa aspekta ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja i medijskih potreba građana, a bez dosadašnje ostrašćenosti, pristrasnosti ili pritisaka različitih lobija. Srbija do sada nije imala javne servise i iskustvo te vrste- RTS još nije javni servis već se ponaša kao javno preduzeće koje je osnovala izvršna vlast, a to nisu bili ni mediji lokalnih samouprava pre privatizacije- rekla je Zorica Miladinović, novinarka Danasa.
Ona je precizirala da su se kao osnovne greške medijskih zakona ispostavile „privatizacija medija po svaku cenu“, ovlašćenja i odgovornost REM-a i konkursno sufinansiranje medijskih projekata bez jasnih kriterijuma, monitoringa načina trošenja javnog novca i ostvarenja javnog interesa u budžetski podržanim medijskim sadržajima i odgovornosti medijskih vlasnika za to trošenje i sadršaje.
– Bezmalo svaka peta privatizacija je poništena, a više od 70 odsto medijskih radnika koji rade u privatizovanim medijima smatra da se nakon privatizacije još manje ostvaruje javni interes u oblasti javnog informisanja, da je njihov profesionalni integritet još niži, a materijalni status još teži. Uostalom, svaki proces u kojoj je jedan od simbola postao Radoica Milosavljević ima ozbiljan problem- rekla je Miladinović.
Robert Kasumović, iz Foruma Roma Srbije i portala Mašina, kazao je da romska manjinska zajednica u Srbiji na javnom servisu- RTV-u, ima samo jednu emisiju sedmično, koju Romi izvan Vojvodine ne mogu da vide, a koja se reprizira na RTS-u „ne zna se kada“. On je kazao da je „neophodna reforma javnih servisa“, te razmatranje predloga formiranja regionalnih javnih servisa, kako bi manjine ozbiljnije ostvarile pravo na informisanje.
Milosav Jukić, iz Udruženog pokreta slobodnih stanara (UPSS), kazao je da se to udruženje zalaže za formiranje regionalnih javnih servisa jer smatra da je to u korist građana, posebno onih južno od Beograda. Oni su diskriminisani u odnosu na sugrađane na severu, koji osim RTS, imaju i dva kanala RTV, dva kanala Radio Beograda i Radio 202, koji su u svojini države, a plaćaju ih svi građani Srbije, zao je. Bojana Selaković iz Građanskih incijativa Beograda nije komentarisala ovakav predlog, ali je naglasila da je neophodno da građani kroz udruženja i na druge načine utiču na medijsku sferu, odnosno na program javnog servisa i projektno sufinansiranje medija.
Nema nama dobra dok se ne ujedine UNS i NUNS
– Kada se podvuče crta- ovo ništa ne valja, a novinari su u najvećoj meri sami krivi za situaciju u kojoj su se našli. Na ovogodišnjim konkurisma za sufinansiranje medijskih projekata došlo je do masovne eliminacije ozbiljnih novinarskih udruženja, a njihovo mesto su zauzela hibridna udruženja, koja zapravo formiraju različiti medijski tajkuni. Nema nama dobra dok se dva najjača novinarska udruženja- UNS i NUNS, ne ujedine, i dok se ne formira pravi i ozbiljni sindikat- rekao je Milorad Doderović, član Izvršnog odbora UNS-a.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
