Poverenik kaznio gradonačelnika Beograda zbog skrivanja cene Stefana Nemanje

Poverenik je ovakvu odluku doneo po žalbi likovnog umetnika i pisca Dejana Atanackovića, koji je informacije o troškovima zahtevao od gradskih vlasti, a zbog toga što organi grada Beograda nisu dostavili dokaze da bi otkrivanje informacija o ceni spomenika proizvelo teške posledice po javni interes.

U rešenju koje je Poverenik za informacije od javnog značaja doneo 2. februara izriče se novčana gradonačelniku i Skupštini grada Beograda, zbog uskraćivanja tražiocu, Atanacković Dejanu iz Beograda, informacije u vezi sa postavljanjem spomenika Stefanu Nemanji na Savskom trgu, odnosno dokumenata iz kojih se mogu saznati ugovorne strane, sadržaj ugovora, troškovi, honorari, izvršene i predstojeće transakcije.

Budući da je Atanackoviću, prethodno, od strane Gradske uprave dostavljen dopis kojim se organi gradske vlasti, bez ikakve prateće dokumentacije, pozivaju na navodnu odluku Vlade o proglašenju cene spomenika za poverljiv podatak, u obrazloženju rešenja Poverenika između ostalog stoji:

„Da bi organ vlasti uskratio pristup traženim informacijama iz razloga tajnosti bio je dužan da dokaže da je opravdano da to učini radi zaštite pretežnih interesa (…) Dakle, izvršenik je bio dužan da dokaže uzročno-posledičnu vezu između objavljivanja traženih informacija i štete koja bi tom prilikom nastupila, odnosno da navede koje bi to teške pravne ili druge posledice realno nastupile odavanjem traženih informacija i pod kojim okolnostima, kao i koji bi zakonom zaštićeni interesi time bili povređeni, što u konkretnom slučaju nije učinio. Osim toga, kada je reč o trošenju javnog novca od strane organa vlasti, uvek postoji pojačan interes javnosti i takve informacije načelno uvek moraju biti dostupne javnosti i transparentne“.

Atanacković je na osnovu ovog rešenja 22. februara zatražio i da ga poverenik obavesti da li je kazna izrečena i koji je bio iznos, međutim dobio je odgovor da kaznu nije moguće utvrditi jer ni celokupne javne finansije gradske uprave nisu transparentne, a kako se po zakonu na osnovu njih određuje iznos kazne, to u ovom slučaju nije bilo moguće učiniti. Naime, nemoguće je utvrditi osnovicu za izricanje novčanih kazni jer je za njeno utvrđivanje potrebno imati uvid u ukupne budžetske prihode izvršenika, gradonačelnika Beograda i Skupštine grada Beograda, kao pravnih lica, a takvi podaci, prema odgovoru Ministarstva finansija, kojem se poverenik ovim povodom obratio, „ne postoje, budući da Zakonom o budžetskom sistemu nije definisan pojam ukupnog prihoda korisnika budžetskih sredstava“. Pritom, navodi dalje Poverenik, i kada bi raspolagali potrebnim podacima, izvršenje bi bila stvar dobre volje izvršenika, s obzirom na izjašnjavanje o nenadležnosti od strane svih potencijalno nadležnih u ovom sporu.

Poverenik se, povodom ovog problema, obratio Vladi Srbije, kako bi time bilo obezbeđeno izvršenje, ali ga u posebnom dopisu obaveštava da „Vlada do sada ni po jednom zahtevu poverenika da neposrednom prinudom obezbedi izvršenje njegovih rešenja, to nije učinila.“

Povodom ovog postupka pred poverenikom, Dejan Atanacković kaže za Danas da je zaključak da živimo u koruptivnom sistemu ali da je naša građanska dužnost da se borimo protiv takvog sistema.

– Verujem da se iz kompletne dokumentacije može jasno videti mehanizam beskrupulozne uzurpacije javnih budžeta, apsurdno i bezobzirno tumačenje zakona i uopšte – sistem lišen ma kakvih okvira u kojima bi se zakon mogao primeniti. Ukratko, jedan zatvoreni krug bezakonja. Građanska dužnost nalaže nastavak borbe drugim sredstvima za utvrđivanje, ne samo istine o ceni takozvanog spomenika Stefanu Nemanji, već o koruptivnom sistemu koji je u osnovi ovog egzemplarnog produkta naprednjačke devastacije države i grada, naveo je Atanacković.

Vajar još sabira račune

Da su troškovi izrade i postavljanja spomenika Stefanu Nemanji označeni kao državna tajna, javnost u Srbiji je saznala pre svečanog otkrivanja spomenika, u novembru 2020. godine, nakon što je grupa profesora Filozofskog fakulteta uputila zahtev za informacijama od javnog značaja upravi Grada Beograda, sličan onom koji je u međuvremenu uputio i Dejan Atanacković. Grupa profesora je na zahtev za informacijama o ceni izrade i postavljanja spomenika od gradskog Sekretarijata za kulturu prvo dobila – ćutanje, a zatim po intervenciji poverenika i odgovor – da se ti podaci čuvaju pod oznakom „tajnosti“ do 2023. godine. Posle svečanog otvaranja spomenika i predstavnici gradskih vlasti us obećavali da će se cena objaviti „kada to odobri vajar“, a tokom dolaska u Beograd, umetnik Aleksandar Rukavišnjikov koji je izradio spomenik isticao je da ni sam još uvek ne zna koliko je prihodovao od spomenika te da njegovi pomoćnici još uvek sabiraju račune a troškovi pristižu na naplatu.