Kljajić: Većina ljudi u Srbiji ne razaznaje medije

U okviru serijala Press Extra, ona je ukazala da pojedinci nekritički posmatraju medijsku sliku, pošto nemaju svest o tome da informacije mogu biti drugačije i da ih treba proveriti.

Postoje laži koje se kreiraju vrlo smišljeno najčešće iz političkih razloga, predočila je Kljajić, ali je primetila i da neko to radi iz „najsebičnijih razloga“, dakle zarad sopstvene popularnosti.

Kljajić je novinarki Sandri Krstanović Živković rekla da je pojava društvenih mreža u medijski prostor uvela građansko novinarstvo kao novi fenomen, iz čega proističe da danas svako može biti izvor informacija.

Prema njenoj proceni, to je dovelo do pojave fekt čekera, kao novog poziva, ljudi koji se bave „dekonstrukcijom“ lažnih vesti, umesto da novinari budu ti koji proveravaju informacije pre objavljivanja.

Kljajić je uverena je opasno izgovoriti laž, jer može da ostavi dugoročne posledice na čitavo društvo, dok je istina, iz ugla novinara, veća opasnost na ličnom nivou. Iako delimo novinare na one koji pokušavaju profesionalno da rade svoj posao i na one koji su spremni da govore laži, Kljajić mnogo veći problem vidi u tome što niko javno ne istupa i ne kaže ko je novinar, a ko nije.

Ona napominje da Kodeks novinara Srbije jasno definiše pravila koja tabloidi i prorežimske novine ne poštuju i predviđa da ćemo biti u problemu sve dok ne budemo javno o tome govorili.

Savet za štampu, kao samoregulatorno telo, ističe Kljajić, izuzetno radi posao, utoliko da nam skreće pažnju na probleme i medije koji zaslužuju našu pažnju, ali je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) daleko veći problem. Ako imamo instituciju koje apsolutno ne funkcioniše, kao što je REM, teško da možemo govoriti o bilo kakvoj regulaciji na sistemskom nivou, zaključila je Kljajić.