Ko koči legalizaciju marihuane u medicinske svrhe u Srbiji?

Kanada je 2001. godine bila prva zemlja koja je odobrila upotrebu i uzgajanje medicinske marihuane, a 2018. godine je postala i druga zemlja u svetu posle Urugvaja koja ju je u potpunosti legalizovala.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je početkom ove godine najavio poštovanje odluke Ujedinjenih nacija (UN), donesene po preporuci Svetske zdravstvene organizacije (SZO), o skidanju marihuane sa liste narkotika i njene dekriminalizacije, čime bi se ona nalazila na listi lekova.

Međutim, nisu se svi složili. Nedugo zatim Aleksandar Vulin je izjavio da neće biti legalizacije marihuane.

Koautor zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama Mladen Nikolić je upozorio da je ratifikovanom odlukom UN kanabis dekriminalizovan u Srbiji, ali da vlast to ignoriše.

Ono što je primaran zahtev, prema njegovim rečima, je dekriminalizacija medicinske marihuane, kao što je to slučaj i u ostalim zemljama zapadne Evrope.

Međutim, na Balkanu Albanija i Crna Gora takođe nisu prihvatile ovaj zahtev, te se osobe prilikom konzumiranja krivično terete. Kod nas su te osobe osuđivane na najmanje šest meseci zatvora.

Nikolić insistira da se proizvodi od kanabisa, potrebni za lečenje, nađu u apotekama i da bolesni imaju mogućnost da dobiju te lekove prepisane od strane doktora.

Spisak lekova na bazi prirodnog kanabisa ili sličnih sintetizovanih komponenata dozvoljenih za upotrebu nije dugačak i sastoji se od tri proizvoda.

Pozitivna dejstva ovih lekova su: smanjenje neuropatskog bola kod pacijenata sa multiplom sklerozom (MS), analgetički tretman kod odraslih pacijenata sa uznapredovalim karcinomom – koji imaju umeren do jak bol, lečenje mučnine i povraćanja kod pacijenata na lečenju raka, stimulacija apetita za pacijente obolele od side.

Nikolić je o istraživanju pozitivne veze između komponenti kanabisa i poboljšanja stanja ljudi sa virusom korona izjavio: „Srbija je razvila prošle godine, u junu mesecu, preparat koji za 70 odsto smanjuje srednje težak i težak oblik korone i smrtnost. 10.000 ljudi je zvanično umrlo od tada, 7.000 ljudi nije moralo da umre“.

Predsednik Socijalnog Kanabis kluba Beograd IRKA Miloš Simić istakao je da je Srbija jedina država u svetu gde su zakoni o kanabisu pooštreni poslednjih godina.

„Pacijenti u Srbiji uskraćeni su za prava koja imaju svi oko nas“, smatra Simić.

Kako on kaže, udruženje IRKA postoji već osam godina zvanično, a još pre šest godina u saradnji sa doktorom Savićem podnet je predlog izmena zakona koji bi obezbedio pacijentima najkvalitetniji lek za mnoge bolesti za koje moderna medicina nema rešenja.

„U međuvremenu, u svetu, Kanada, 38 država SAD, deset država latinske Amerike, mnoge iz Afrike, Azije, Švajcarska, Nemačka i većina država EU, Australija i Novi Zeland su dozvolili lečenje kanabisom i prestali sa progonom korisnika, bez obzira da li su zakonski legalizovali kanabis za ličnu upotrebu ili ne“, ističe on.

Njegovo mišljenje je da se prava pacijenata i korisnika grubo gaze u Srbiji, a teško bolesni osuđuju na više od tri godine zatvora jer su sebi posadili dve biljke za lečenje epilepsije i drugih bolesti.

„Srbija je postala bastion progona i hapšenja korisnika i najbrutalnijeg sprečavanja teško bolesnih da dođu do jedinog leka koji im pomaže. I pored toga sa ponosom možemo da kažemo da smo u Srbiji i na Balkanu ostvarili veliki napredak u ilegalnom samolečenju multiple skleroze i drugih autoimunih bolesti kanabisom i da mnogi lekari i profesori iz sveta dolaze i uče na iskustvima naših saboraca“, kaže Simić.

Struka u Srbiji je, kako on ističe, za medicinsku primenu kanabisa jer prate svetsku nauku i medicinu bar površno.

„Ministarstvo zdravlja je za, građani Srbije su u brojnim anketama pokazali da su većinski, preko 90 odsto za medicinsku primenu, a preko 65 odsto za potpunu legalizaciju, dok su protiv interesni lobiji, farmaceutski, alkoholni i duvanski, i na prvom mestu mafija i njeni zaštitnici“, dodaje Simić.

Svedoci smo, kako smatra Simić, suludog suprotstavljanja nauci i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, čiji je predlog u decembru bio – potpuno uklanjanje kanabisa sa liste psihoaktivnih lekova.

Političari u Komitetu UN za droge su ga sklonili samo iz liste opasnih narkotika i time ga praktično dekriminalizovali za ličnu upotrebu, navodi on.

Da situacija nije dobra ni u proizvodnji ulja kanabidiola (CBD) iz industrijske konoplje u Srbiji, svedoči Udruženje Konoplja.

Prema njihovim rečima, na američkom tržištu je CBD, supstancija lekovitih vrednosti dostupna u kanabisu koja ne izaziva psihoaktivno dejstvo, dobro zakonski regulisana, što u Srbiji nije slučaj iako je legalna.

„CBD ulje je potpuno prirodno i sadrži manje od 0,3 odsto THC-a i ne vidim razlog zašto bi bilo zabranjeno. Može da pomogne kod preko 100 bolesti, olakša simptome stresa, anksioznosti, depresije, hroničnih bolova, migrene, autoimunih bolesti, ojača imunitet i još mnogo toga,“ svedoči predsednica udruženja Konoplja Maja Timotijević.

Nacionalna asocijacija konopljara Srbije (NAKS) je izrazila zabrinutost povodom rada komisija za psihoaktivne kontrolisane supstance na čelu sa Danicom Grujičić, čemu doprinosi njihov pokušaj 2019. godine da svrstaju CBD u psihoaktivne supstance suprotno od svih evropskih zakona.

„Ako uzmemo u obzir da CBD poništava efekat THC-a (odnos 1 prema 20) dolazimo do zaključka da naša komisija ili ne zna da radi svoj posao ili namerno zbog raznih interesa vodi lov na veštice konstantno nalazeći probleme gde ih nema i koji nisu naučno utemeljeni“, kažu iz NAKS-a.

Dodaju da konoplja, marihuana, kanabis ili kako god da se zove spada u red lekovitog bilja. Takođe, da u Srbiji to nije nikakva novost.

„U biblioteci Matice Srpske i dalje postoji Jugoslovenska i Srpska farmakopeja iz 1936. godine gde je 60 odsto lekova pravljeno na bazi konoplje i postoji tačna receptura kako se prave tinkture od konoplje“, ističu iz asocijacije.

Prema njihovim rečima, biljka se ne može patentirati i to ne odgovara farmako lobiju koji legalizacijom gubi monopol nad lekovima, koji imaju mnogo kritičnije nus pojave nego konoplja.

Drugi razlog je što se uvođenjem u zakonske okvire i početkom plaćanja poreza na prodaju proizvoda od konoplje, gubi 100 odsto zarade na crnom tržištu.

Navode da endokanabinoidna deficijencija (nedostatak kanabinoida u organizmu) dovodi do mnogih oboljenja i da to naši lekari treba da znaju, ali je problem što se o tome uči samo na jednom semestru farmacije, a da naši lekari nisu zainteresovani za dodano obrazovanje na ovu temu.

Nemačka je 2017. godine odobrila upotrebu marihuane u medicinske svrhe, tada je preko 1.000 pacijenata dobilo dozvolu za upotrebu, a sada je taj broj porastao na procenjenih 100.000.

Određeno je da će krajem 2020. godine Nemačka započeti domaću proizvodnju što je virus korona usporio, ali je početkom ovog meseca izvršena prva legalna berba medicinskog kanabisa, odnosno indijske konoplje, namenjena za distribuciju u nemačke apoteke.

Severna Makednija je 2016. godine odobrila proizvodnju i prodaju proizvoda od kanabisa u medicinske svrhe.

Pre deset dana je vlada Severne Makedonije usvojila Predlog Zakona o kontroli opojnih droga i psihoaktivnih supstanci,  kojim je predviđeno osnivanje Agencije za kontrolu uzgoja kanabisa i proizvodnju kanabisa i preparata od kanabisa u medicinske i naučne svrhe.

Kažnjavanje bolesnih

Najugroženiji odlukom o zabrani upotrebe kanabisa su osim ljudi uskraćenih mogućnosti lečenja, krivično osuđeni za upotrebu kanabisa u medicinske svrhe. Miloš Matejić početkom avgusta ide na izdržavanje zatvorske kazne od tri godine zbog uzgajanja marihuane namenjene za preradu u ulje, koje ima pozitivno dejstvo na njegovu bolest jetre.