Konkretan plan rada škola sledeće nedelje

Ministarstvo prosvete krije predlog koji je uputilo Kriznom štabu na razmatranje, a sudeći prema izjavama nadležnih i među njima ima razmimoilaženja o mogućim načinima organizacije nastave.

Detalji jučerašnjeg sastanka premijerkeSrbije Ane Brnabić sa stručnim delom Kriznog štaba i ministrom prosvete Mladenom Šarčevićem nisu poznati, a Brnabić je ranije juče izjavila da će preko vikenda raditi na dokumentu Ministarstva i da će u ponedeljak ili utorak izaći sa predlogom.

„Svakako ćemo se truditi da deca budu što više fizički u školama jer je to važno, pogotovo za prvake“, kazala je Brnabić.

Da je prioritet da učenici od prvog do četvrtog razreda dolaze u školu na nastavu više put su ponavljali i resorni ministar i članovi Kriznog štaba. Prema zasad najizvesnijem scenariju, časovi za mlađe osnovce bi trajali po 30 minuta, a odmori 20, kako bi se prostor u školama temeljno dezinfikovao, a đaci bi u školi provodili po četiri časa. Za starije osnovce i srednjoškolce se pominje da bi više trebalo da se oslanjaju na onlajn nastavu, bez preciziranja šta se konkretno pod tim podrazumeva.S obzirom da u srednjim stručnim školama ima ogroman broj obrazovnih profila i da đaci rade po različitim nastavnim programima snimanje TV časova koje bi „pokrilo“ većinu gradiva je nemoguće, pa se pretpostavlja da će se nastavnici kao i dosad snalaziti na različite načine kako bi bili u kontaktu sa svojim đacima.

Da država još nema jasan plan kako bi nastava mogla da bude organizovana potvrđuju i suprotne izjave nadležnih koje dodatno zbunjuju javnost. Ministar prosvete i epidemiolog Predrag Kon smatraju da bi školama trebalo prepustiti da izaberu model koji im najviše odgovara, dok premijerka veruje da ne treba ostaviti upravama škola da samostalno odlučuju, već da treba dati jasne kriterijume kojima će se škole voditi. Iako se iz izjava ministra prosvete ali i članova medicinskog dela Kriznog štaba moglo zaključiti da je 15 učenika u jednoj učionici gornji limit za organizovanje nastave u školi, premijerka je rekla da to nije dogovoreno i da je to nešto o čemu se razmišlja.

I dok se lekari iz Kriznog štaba bave zdravstvenim aspektom cele situacije, od toga da li se na času mora nositi maska, ko i gde meri deci temperaturu do pitanja da li je neophodno koristiti sunđer za brisanje table, javnost je i dalje bez odgovora na brojna pitanja. Jedno od ključnih je šta radi druga polovina odeljenja, ako je učitelj ili nastavnik u učionici sa 15 đaka. Ministar prosvete je nedavno kazao da će se angažovati svi školski resursi – učitelji iz boravka, pedagozi, psiholozi, bibliotekari…iz čega se nameće pitanje da li ćepomenuti kadar biti zadužen za održavanje discipline dok isti nastavnik naizmenično „trči“ iz jedne u drugu učionicu da bi svima ispredavao gradivo u roku od 30 minuta, koliko je planirano da traje čas.Jedan od modela organizacije nastave predviđa da se razredi naizmenično smenjuju u školi na nedeljnom nivou, pa dok jedni nastavu slučaju u školi, drugi te iste nedelje imaju onlajn časove. Da li to znači da će nastavnik svakog dana raditi i u školi i onlajn?

Poseban problem je najava da će roditeljima biti ostavljeno da biraju da li će deca nastavu pratiti u školi ili od kuće. Ako je većina u školi, znači li to da su nastavnici dužni da posle posla rade onlajn sa đacima koji su se opredelili za školovanje od svojih kuća ili ta deca prate samo TV časove? Šta se dešava ako učitelj i nastavnik prelazi gradivo drugačijim redosledom i dinamikom od TV nastavnika? Ako učeniku nije jasna TV lekcija šta treba da radi? Ako u jednoj porodici imaju dva đaka i jedan televizor, a TV časovi im se preklapaju, kako će da prate nastavu na daljinu ako nemaju opciju vraćanja programaunazad? Ovo su samo neke od nedoumica nastavnika i roditelja.

Ukoliko se školama i nastavnicima prepusti sa sami organizuju nastavu i dalje ćemo u praksi imati situaciju da jedni izgaraju, a da drugi ne rade ništa već da se oslanjaju na TV časove, da neki imaju „živu“ komunikaciju da učenicima preko različiti platformi za onlajn učenje, a da se nekima onlajn nastava svodi na slanje mejlova ili „kačenje“ materijala na sajt, uz obavezu učenika da sami savladaju gradivo. Veliki problem koji nije rešen na sistemskom nivou je to što značajan broj đaka i nastavnika nema tehničkih mogućnosti za onlajn nastavu, a nemali broj učenika ne može da prati ni TV časove.

Sve dogovoreno

Članica Kriznog štaba Darija Kisić Tepavčević je rekla da su na jučerašnjem sastanku sa premijerkom i ministrom prosvete razrađeni svi tehnički detalji u vezi sa radom škola, ali nije želela da otkrije šta je konkretno dogovoreno.

– Imamo jasne smernice, ostalo je da se usaglasi još nekoliko elemenata,ali početkom sledeće nedelje znaćemo sve detalje i kompletan plan rada škola – rekla je Kisić Tepavčević. Ona je kazala i da su prilikom razmatranja modela u obzir uzeti rezultati svih istraživanja, kao i da su intenzivno razmatrali rezultate iskustava svih zemalja koje su organizovale nastavu za vreme pandemije.