Kosi prelazi – nepraktično i nepotrebno rešenje

Takvo rešenje, međutim, iznenadilo je stručnjake jer, kažu, nije primereno velikim i prometnim ulicama, gde će izazivati duplo zadržavanje vozila i dodatne gužve. Sa druge strane, osim što je nepraktično, ocenjeno je i kao krajnje nepotreban potez, dok vlast uporno odbija da se bavi mnogo značajnijim problemima saobraćaja u glavnom gradu.

Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u Beogradu, u ovakvom pešačkom rešenju vidi više problema.

– Prvo, u Pravilniku o saobraćaju i signalizaciji ne postoji ništa slično. Svakog inženjera koji bi to projektovao, mi bi pitali da li je i gde tako nešto video. Sa druge strane, i Pravilnik ima mana, prema njemu nije zabranjeno pisanje ičega po kolovozu, možete da uzmete ljubičastu farbu i na kolovozi ispišete i svoje ime. Dakle, može da se ispiše i takav pešački prelaz, navodi Vujanić.

On podseća da ovakav režim znači da uključivanje zelenog svetla za pešake podrazumeva da se vozilima zatvore svi ulazi u raskrsnicu.

– To znači da takve prelaze ima smisla postaviti samo na pravcima gde saobraćaj nije „jak“, kao i pored objekata gde ima puno pešaka koje treba zaštititi. Primer je recimo škola, gde se deca ne kreću striktno po pravilima, pa im damo celu raskrsnicu. U ovom slučaju, znatno će se usporiti saobraćaj na raskrsnici. To jedino može da znači da je neko odlučio da tako destimuliše ljude da koriste taj pravac, objašnjava Vujanić.

Da su ovakva rešenja vezana za sasvim male ulice gde je saobraćaj ređi pa je to moguće primeniti, poput primera u Parizu i Beču, saglasan je i urbanista i nekadašnji gradski arhitekta Đorđe Bobić.

– To je jedna loše prepisana priča. Krajnje je nepraktično takav prelaz uvesti na bulevare, jer to duplo produžava put i vreme hoda pešaka preko raskrsnice. Lično mislim da je to besmisleno rešenje, jer kada se u saobraćaju uključi semafor, potpuno je svejedno da li idete dijagonalno ili uobičajeno, kaže za Danas Bobić i dodaje da pored toga i „deluje zbunjujuće“.

Naš sagovornik ocenjuje da, „kao i u većini slučajeva u Beogradu“, gradski čelnici zaobilaze rešavanje ozbiljnih problema u saobraćaju.

– Umesto toga, vlast pokušava da sitnim efektom pokaže da nešto radi. Ista je priča sa jarbolom, gondolom i sličnim stvarima kojima nam zagorčavaju život, uznemiruju građane, dok normalan svet to gleda sa zaprepašćenjem ali nema gde da kaže da je to strašno. Jer ima daleko većih problema, sa gradskim saobraćajem, sa nezavršenim ulicama, koje kada se završe budu još gore nego što su bile. Nisam ja nekakav kritičar koji stalno pokušava da pokaže da oni koji su na vlasti to loše rade, već se jednostavno radi o jednom razumnom, logičnom i za građane praktičnom načinu koji im treba ponuditi. Ovo svakako nije jedan od tih, jasan je Bobić.

Međutim, arhitekta Tihomir Dičić iz Inicijative Ne davimo Beograd smatra da je ovakav pešački prelaz dobar primer iz prakse, te da vlast treba ohrabriti da takve prelaze postavlja na ukrštanju ulica prvog reda, „što je i praksa u svetskim metropolama“.

– Ipak, to ne može biti kompenzacija za ukidanje pešačkih prelaza na raskrsnici kod Bioskopa Balkan i generalno otežavanje pešačkog saobraćaja. Ukoliko građani budu čekali predugo da pređu ulicu ovi prelazi će imati samo estetsku funkciju, a gradske vlasti će još jednom dokazati da sve podređuju automobilskom saobraćaju, navodi Dičić.

On ocenjuje da se Beograd razvija isključivo tako da pogoduje automobilskom saobraćaju, što nije dobro ukoliko želimo da rešimo gužve.

– Moramo da nađemo način da imamo manje automobila na ulici, a više vozila javnog prevoza. Upravo tu i treba usmeriti ulaganja, na javni prevoz, biciklističku infrastrukturu i što bolja rešenja za pešake, zaključuje Dičić.

Gradski čelnici su iste pešačke prelaze najavili i na još nekim velikim raskrsnicama u gradu, a prema njihovim rečima, one će poboljšati bezbednost saobraćaja, ali i ubrzati njegovu protočnost.

„Pametni“ semafori i prednost za tramvaje

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić je najavio i da će na 322, od oko 650 raskrsnica u Beogradu, biti postavljeni novi semafori pod adaptivnim softverom koji će izračunavati gustinu saobraćaja i na osnovu toga određivati dužinu crvenog, odnosno zelenog svetla za vozila i za pešake. Svi tramvaji će dobiti uređaje za prepoznavanje uz pomoć kojih će prolaziti bez zastoja kroz raskrsnice. Prva će biti uređena raskrsnica kod Pravnog fakulteta, gde će tramvaji uvek imati prednost, rekao je tada Vesić.