Kosovo kao „lajt“ motiv božićnih poslanica patrijarha pre 20 godina i danas

Nekadašnji poglavar Srpske pravoslavne crkve pokojni patrijarh Pavle, uoči Božića 1999. godine upozoravao je da nam je, kao narodu, „sve ugroženo, a naročito naše vekovno ognjište – Kosovo i Metohija“.

Za ovu teritoriju kazao je da je „kolevka u duhovnosti i državnosti srpske; duša i žila kukavica dece svetosavske“, a preci su iz tog razloga, kako je istakao, na ovoj teritoriji gradili brojne zadužbine i svetinje.

„Izgubiti ovaj temelj Svetosavlja, znači dovesti i duše svoje u pitanje – pa i sebe same“, naglasio je pokojni patrijarh. Pozvao je svu „duhovnu decu, i u Otadžbini i u rasejanju“ da se pokaju i vrate bogu moleći se za postradale na Kosovu i za Kosovo.

Njega je, međutim, brinuo i nizak natalitet Srba, te je upozoravao da će, i ako Kosovo ostane u srpskim rukama, oni tamo brzo iščeznuti uz poruku: „Čije ovce, toga i planina“. Apelovao je na pravoslavce da poštuju Božju zapovest: Rađajte se i množite se.

Patrijarh Pavle, komentarisao je, međutim, i odnos društva prema precima. On je upozoravao da su „tamni oblaci i teškoće koje su zahvatile sav svet, pa i nas“, a koji su, kako je govorio, pomutili ondašnju božićnu radost, došli su kao posledica udaljavanja od Boga i „svetih i slavnih “ predaka.

„Dok su se oni opredelili za Carstvo nebesko, mi se danas otimamo o zemaljsko, a zaboravljamo na svoje duše“, poručio je tada patrijarh Pavle i dodao da „rasute kosti i krvlju natopljena zemlja predaka“ treba da nas dozovu sebi, da shvatimo ko smo i šta treba da budemo.

Kosovsko pitanje i odnos prema precima u velikoj meri zastupljena su i u ovogodišnjoj Poslanici patrijarha Irineja.

On je poručio da se o građanima sa Kosova i Metohije mora voditi posebna briga, jer dok mi „svakodnevno slušamo o napretku i razvoju ljudskog društva i posebnoj brizi za ljuska prava“, oni ne uživaju ni osnovna prava.

„Dok mi imamo pravo na različite životne izbore, našoj braći na Kosovu i Metohiji oduzimaju čak i osnovno pravo naživot dostojan čoveka“, navedeno je u ovogodišnjoj Poslanici.

Kao jedan od bitnih preduslova za rešenje kosovskog pitanja istaknuta je izgradnja društva zasnovanog na vladavini prava „u kome ljudi različitog porekla mogu da žive u miru, uz punu zaštitu i poštovanje svačijeg verskog, kulturnog i narodnog  identiteta“. Sve suprotno značilo bi, kako je navedeno, prihvatanje ratnog stanja i etničkog čišćenja.

U Irinejovoj Poslanici naglašena je i spremnost Crkve da, onoliko koliko pružaju „svojoj braći i sestrama“, pruže i drugim narodima na teritoriji, ne samo Kosova i Metohije, već cele Srbije.

„Ali ta sloboda za srpski narod i za sve druge nije moguća u samoproglašenoj lažnoj državi Kosovo! To najbolje dokazuju događaji naših dana: varvarsko lišavanje srpskog naroda na Kosovu i u Metohiji namirnicâ, lekova i drugih stvari neophodnih za život uvođenjem već zloglasnih „taksi”, stalne pretnje, hapšenja i mnogo šta drugo, a najnovije je osnivanje takozvane kosovske vojske, u cilju daljeg zastrašivanja i konačnog izgona svih Srba, kako onih južno od Ibra tako i onih severno od te srpske reke“, poručio je Irinej.

Kosovsko pitanje nazvao je pitanjem opstanka srpskog naroda, a naročito svetinja na kosovskoj teritoriji, za koje kaže da „nisu samo kulturno-istorijski spomenici, već imaju dublji smisao postojanja“.

Kao veliku manu savremenog društva Irinej ističe samoživost, dok je patrijarh Pavle skretao pažnju na gordost i samoljublje.

Irinej ističe da pojedinci misle kako njima sve pripada, da ništa nismo dužni precima i roditeljima, a da zapravo jesmo – i roditeljima, i precima, a naročito Bogu. Patrijarh Pavle za gordost je govorio da „izvrće veru, stvara jeresi i raskole“.

Irinej je Makedoncima – „braći u raskolu“ – poručio da je autokefalija crkvena, a ne državna institucija, te da kao takva ne može biti element državne suverenosti.  Shvaćena „po logici ovoga sveta“, ona ne doprinosi crkvenom jedinstvu, već „samodovoljnosti i samoživosti“.

Crnoj Gori i Ukrajini zajedničko je, kako se navodi, mešanje Pravoslavlja i politike, čiji je rezultat cepanje i ugrožavanje crkvenog jedinstva.

Oni „koji govore o nekakvoj „Crnogorskoj Crkvi”…slepi (su) kod očiju jer ne vide drevnu Mitropoliju crnogorsko-primorsku“.

Dok se za Ukrajince kaže da ih vode „ostrašćeni šovinisti-rusofobi, predvođeni korumpiranim političarima, uz „asistenciju“ unijatâ i, nažalost, uz nekanonsko saučesništvo Carigradske Patrijaršije“.

Ostale vesti iz januara 1999.

Tih prvih dana 1999. godine na stranama Danasa među naslovima našle su se i vesti da je smenjen Manojlo Vukotić, glavni urednik i direktor Glasa javnosti, da je na Kosovu „relativno mirno uz nove žrtve“, kao i da je Slavko Ćuruvija tužio Aleksandra Vučića i Vlajka Stojiljkovića. Na naslovnoj Danasa od 5. januara pre 20 godina izdvaja se izjava Mila Đukanovića da „Milošević mora biti politički izolovan“.

Sajt Danasa objavljivaće rubriku „Iz arhive Danasa“ svake nedelje, kada će podsećati na to šta su bile vesti sedam dana pre tačno 20 godina.