Kriminalno da Beogradski sajam nema higijenske uslove

To je posledica nestručnosti Ministarstva zdravlja i odraz toga što oni nemaju pregled o slobodnim kapacitetima i opremi kojom raspolažu – zaključuje Miro Urošević, inženjer arhitekture, specijalizovan za gradnju zdravstvenih objekata u razgovoru za Danas.

Pitanje koje Urošević upućuje vlastima Srbije jeste kako jedna hala Beogradskog sajma može biti podesna za zbrinjavanje pacijenata zaraženih virusom korona, ako je rečeno da ni Vojnomedicinska akademija (VMA), koja bi trebalo da bude ozbiljna zdravstvena ustanova, zbog loše ventilacije ne ispunjava uslove za negu zaraženih.

– Čuli smo da su hteli da smeste zaražene na VMA a onda su im „braća Kinezi“ rekli da ta ustanova ne odgovara, e sad ja ne znam kakva je to bolnica koja je vrhunska a čija ventilacija ne funkcioniše dobro – takvu bolnicu bi trebalo zatvoriti potpuno. A ako napravimo paralelu postavlja se pitanje – kada ustanova koja je pravljena kao bolnica nema uslove da zbrine pacijente, kako može Sajam da bude bolje rešenje, kada je pravljen za sasvim druge svrhe, ističe Urošević.

Arhitekta objašnjava i da, smeštanje 3.000 pacijenata u jedan veliki prostor samo po sebi nije problematično, ali dodaje da je najveći problem trenutno to što Ministarstvo zdravlja ni pre ove krize nikada nije imalo pregled raspoloživih kapaciteta te da ta nepripremljenost sada dolazi do izražaja.

– Naše Ministarstvo zdravlja nema predstavu šta imaju – ni od slobodnih kreveta, kao što nisu znali ni koliko respiratora imaju pa su brže bolje to proglasili državnom tajnom a zapravo nikada nije postojao jasan spisak i klasifikacija opreme – u mnogo slučajeva se dešavalo da oprema stoji po nekakvim podrumima, nije osposobljena za upotrebu jer zgrade nisu projektovane da je podrže. Zato su uradili ovo što im je najzgodnije – napravili privremenu bolnicu na sajmu – kaže Urošević.

Ipak, činjenica da Sajam nema dovoljno toaleta ni higijenske potrepštine je zabrinjavajuća, dodaje on, ali kako to i očekivati na Sajmu kada isto nema ni novi Klinički centar u Nišu.

– U navodno najmodernijoj, najnovijoj bolnici u Nišu ni dan danas nemaju sapun ni mogućnost da se peru ruke, a kako će to raditi na Sajmu. Tek to što se dešava u Nišu je na granici kriminala a možemo zamisliti kako je onda u drugim manjim mestima, podseća arhitekta.

Srbija danas nema stručnjake za projektovanje u zdravstvu, naglašava Urošević, što je problem koji će sve više dovoditi do ozbiljnih posledica po zdravlja građana, zbog brojnih propusta u gradnji i planiranju.

– Pokušali smo da otvorimo temu projektovanja u zdravstvu na našem Arhitektonskom fakultetu još 2008. godine, ali Ministarstvo zdravlja nije pokazalo ni najmanji interes da te studente uposli, ni da im pruži makar praksu, čak ni priliku da obiđu bolnice, nego su nas jurili i šikanirali. Kod nas postoji sistemsko izbegavanje upošljavanja i korišćenje saznanja u savremenoj medicinskoj arhitekturi, upozorava Urošević. On dodaje da je to jedan od razloga zašto je srpsko zdravstvo na ivici kolapsa, a da mu pored ove epidemije prete i drugi lokalni problemi koji mogu imati jednako katastrofalne posledice.

– Ova pandemija je problem za sebe, ali samo je pitanje vremena kada će se u nekoj od ustanova pojaviti požar kome neće moći da se priđe zbog lošeg projektovanja, kada će izbiti neka epidemija hospitalnih infekcija jer nema dovoljno uslova za održavanje higijene, poručio je Urošević.

Ako se lekari vrate iz Nemačke trpeće teror neznalica

Kako je Miro Urošević proveo veći deo svog radnog veka u Nemačkoj, projektujući objekte u tamošnjem zdravstvenom sistemu, pitali smo ga i šta misli o pozivu vlasti da se naši lekari i osoblje vrate u Srbiju i pomognu državi u ovoj krizi.

– Celokupnu komandu u srpskom zdravstvu drže funkcioneri Srpske napredne stranke, na svim vodećim mestima u bolnicama su naprednjaci a oni koji su pametni i završili dobre škole su otišli u Nemačku i sada ispadaju glupi. Ako se vrate u Srbiju mi možemo da imamo koristi od njih ali će oni imati samo štetu jer ovde moraju da podviju rep i trpe još veći teror ovih neznalica, zaključuje Urošević. On dodaje da je to već pitanje za sociologe i da ne zna šta bi savetovao tim ljudima.