Krušik mora Aleksandra Obradovića da vrati na posao

On je šanse njegovog klijenta da se vrati na posao okarakterisao kao „stoprocentne“.

– Neophodno je da prvo od suda primimo rešenje o ukidanju pritvora. Nakon toga, Aleksandar ima zakonsku obavezu da to rešenje odnese u Krušik. Kada to uradi, Krušik mora da stavi van snage rešenje o privremenom udaljenju sa posla, pošto je to rešenje upravo i doneto zbog toga što je bio u pritvoru. Ta mera, uzgred rečeno, i donosi se zbog zaštite radnika, pošto bi u suprotnom dobio otkaz zbog nedolaska na posao, kaže Gajić.

On ostavlja mogućnost da će u Krušiku pokušati da onemoguće Obradovića da se vrati na posao pokretanjem nekakvog disciplinskog postupka, ali i ističe da ne veruje da će to biti slučaj.

Obradović je, podsetimo, u oktobru, dok se nalazio u pritvoru u Centralnom zatvoru u Beogradu, dobio rešenje o privremenom udaljenju sa posla. Iz Krušika su odgovarajući na pitanja medija precizirali da on nije disciplinski gonjen već da je u skladu sa Zakonom o radu dobio rešenje o udaljenju. Rešenje je, dodali su tom prilikom, bilo na snazi dok god je Obradović u pritvoru, a u tom periodu je primao trećinu zarade, opet u skladu sa zakonom.

Nedelju dana nakon prijema rešenja o udaljenju, Obradović je iz klasičnog prebačen u kućni pritvor, u kome se nalazio do pre dva dana kada je rešenjem suda pušten na slobodu.

On je uhapšen 18. septembra na radnom mestu pod sumnjom da je, dostavljajući medijima podatke o poslovanju Krušika, odavao poslovne tajne. Način na koji je lišen slobode i moguće zloupotrebe ovlašćenja trenutno su predmet istrage Zaštitnika građana. Paralelno, tužilaštvo isputuje da li ima osnove da se protiv Obradovića podigne optužnica.

I dok se čeka da stigne rešenje o ukidanju pritvora Aleksandru Obradoviću, u javnosti su se pojavili novi dokazi o povezanosti Branka Stefanovića, oca ministra policije, sa kompanijom GIM, koja je sudeći prema dostupnim informacijama, bila povlašćena u poslovanju sa firmom Krušik.

Kako je objavio BIRN, Stefanović stariji je u maju ove godine bio u delegaciji kompanije GIM koja je posetila sedište italijanske fabrike oružja Bereta.

Pored Stefanovića, koji je putovao u statusu specijalnog savetnika, u Italiju su išli i vlasnik GIM-a Goran Todorović i Dragan Đorđević, bivši oficir za vezu srpske ambasade u Rimu. Ono što ovu posetu delegacije GIM-a razlikuje od prethodnih do sada otkrivenih je što je uključivala i predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova.

Delegaciju MUP-a predvodio je Ivan Ristić, koji je u to vreme bio pomoćnik direktora policije. Pre te pozicije Ristić je bio zamenik šefa kabineta ministra Stefanovića.

Put u Italiju još jedan je dokaz o povezanosti Branka Stefanovića sa kompanijom GIM koja se bavi prometom oružja čiji poslovni uspeh se podudara sa dolaskom Stefanovića na čelo MUP-a.

U Kragujevcu, sedištu fabrike oružja Zastava, pretpostavlja se da bi razlog za posetu delegacije MUP Bereti mogao da bude vezan za nabavku oružja italijanske kompanije za srpsku policiju. Bereta ima vojni, policijski, lovački i civilni program, a njen automat, koji koristi pištoljsku municiju od 9 milimetara, pored UZI-ja i heklera, najkvalitetnije je policijsko oružje te vrste, te je u posedu mnogih evropskih policija.

MUP Srbije ne može direktno da uvozi oružje, ali Srbija ima državnu kompaniju za trgovinu oružjem, Jugoimport SDPR, i bilo bi mnogo logičnije i u svakom pogledu transparentnije i ispravnije, smatraju kragujevački stručnjaci, da je o eventualnim pregovorima o kupovini Beretinog oružja za srpsku policiju učestvovao Jugoimport, a ne privatna firma GIM.

Kao još jedan mogući razlog za posete delegacije GIM-a Bereti, u delu javnosti navodi se i potencijalna privatizacija jedinog domaćeg proizvođača vojnog, policijskog, lovačko-sportskog oružja za ličnu odbranu (pištolji i revolver) – Zastave oružja.

Naš list je, podsetimo, još pre dva meseca, pozivajući se na saznanja uzbunjivača iz Krušika Aleksandra Obradovića, da GIM i Bereta planiraju da zajednički uđu u Zastavu oružje, za šta su zakonske mogućnosti stvorene sredinom prošle godine.

U poslovodstvu Zastave oružja koje je poslednjih godina u „dubokoj ilegali“, praktično je nemoguće da se više dobije bilo kakva, a time i informacija o mogućoj privatizaciji kragujevačke fabrike.

U fabričkom Sindikatu kažu, pak, da nemaju informacije te vrste, ali da ih mogućnost da se GIM, u saradnji sa nekom drugom domaćom ili inostranom kompanijom, pojavi kao kupac dela Zastave oružja, ne bi mnogo iznenadila.

– Prošlogodišnjim usvajanjem Zakona o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, predviđeno je da domaći i inostrani investitori mogu da kupe do 15 odsto kapitala najznačajnijih domaćih vojnih fabrika (Zastave, Krušika, Slobode, Prvog partizana, Milana Blagojevića, Prve iskre…- prim. Z. R.). Njihovo ukupno učešće u vlasništvu nad preduzećem ne može da pređe 49 posto, pa je tako stvoren zakonski osnov da GIM ili neka druga domaća ili inostrana firma kupi deo naše fabrike, protiv čega smo se mi prošle godine snažno borili, kaže za naš list Dragan Ilić, predsednik Sindikata u Zastavi oružju.

U Sindikatu ističu i da je indikativno da fabrika sve više zapada u dužničko ropstvo, a da država, koja je većinski vlasnik Zastave oružja, ništa ne čini da je oslobodi tog balasta.

Vučić: Nebojša bi se istog časa sklonio da mu to kažem

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da između njega i ministra unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, sina Branka Stefanovića, nema nikakvog sukoba i da bi Stefanović otišao istog časa da mu on (Vučić) to kaže.

„Nema nikakvog sukoba, da samo kažem Nebojši da ode, da se skloni, to bi uradio istog časa“, rekao je Vučić upitan da prokomentariše navode pojedinih medija da postoji sukob između njega i Stefanovića.

Rekao je da Stefanovića napadaju jer je uradio nešto što nijedan njegov prethodnik nije, da od četiri do 13 puta smanji broj mafijaških ubistava.

„Ove godine imate 12 puta manje mafijaških ubistava nego u vreme demokratskih režima. Policija je opremljenija nego ikad, ima plate veće nego ikad“, rekao je Vučić.

Šta kaže zakon

Prema Zakonu o radu, zaposleni kome je određen pritvor udaljuje se sa rada dok traje pritvor. Zaposleni, stoji u zakonu, može privremeno da bude udaljen sa posla i ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u vezi s delom počinjenom na radu. U tom slučaju udaljenje može da traje do pravosnažnog okončanja postupka. Dok je udaljen sa posla, zaposleni prima četvrtinu zarade ukoliko ne izdržava porodicu, odnosno trećinu ako je izdržava. U slučaju pravosnažnog oslobađanja ili odustajanja od gonjenja, zaposleni ima pravo na razliku između pune plate i one koju je primao dok je bio udaljen sa posla.