Kura moga student

… dokazao je Kovićev student, koji se u potfamoznom komentatorluku potpisao kao „Žofroa od Vilardena“ i koji je – sveznadar kakav mu je i nastavnik – blagoobznanio „da zna“ ko je naručio moj podmukli tekst.

„Naručilac je“ – otkriva Žofroa od Kovićeve Kužine – „jedna veoma kritična neznalica, takođe (Danasov) kolumnista i prijatelj Bebe Popovića, čovek (ako se to za njega može reći) koji već deset godina sabotira Miloša Kovića, mrzi ga i sprečava njegovo unapređenje u vanrednog profesora“.

Aluzija na Nikolu Samardžića, jedinog istoričara među Danasovim kolumnistima, prozirna je koliko je izmišljotina da Samardžić od mene naručuje tekstove da bi „sabotirao“ Kovića kretenska, ali izgleda da akademski kretenizam ovde ima odličnu (i sve bolju) prođu.

No, Ković je u svom prošlonedeljnom utuku u jednoj stvari bio u pravu. Vaistinu sam pogrešio kada sam njega – njegove profesore i njegovog studenta sa prosekom 9,32 da ne zaboravim – proglasio duhovnim čedima Pantelije Srećkovića. Pantelija, fakat, jeste bio fantasta, ali nije bio jajara; Ković & Co su u stvari duhovni potomci onog, u Famoznom često pominjanog žandarmerijskog podnarednika, s tim što, za razliku od podnarednika, kad namerače da se domognu (figurativne) mindže gorepomenuti više ne arlauču „kome ti psuješ kralja“, nego „kome ti psuješ narod“ i daju sve od sebe da svakog onog ko se drzne da kritički progovori o njihovim politikantskim konfabulacijama „naučno“ proglase za autošovinistu, (plaćenog) poslušnika „belih, plavokosih gospodara“ i saučesnika u jasenovačkom pokolju koji srpski narod smatra najgorim.

Sigurno je da u Srbiji ima nadobudnih dilbera koji zahvaljujući okolnosti da imaju sve zube, da su naučili malčice engleskog, da su pročitali nekoliko knjiga i da poseduju laptop, s visine gledaju, pa i preziru narod, ali za razliku od takvih, ja sa prezirom gledam isključivo srpsku populističku pseudoelitu koja, suočena sa kritikom, ne odgovara argumentima, nego diskvalifikacijama tipa – „narode moj, on te mrzi i za to ga dobro plaćaju tvoji najljući dušmani“. Kada tako postupaju političari od zanata, to nije neki naročit problem, problem nastaje kada se taj zloduh zacari na Univerzitetu i kada se zaogrne plaštom učenosti. Ali po običaju prekardaših. Nastavak u sutrašnjem broju.