Lalić: Sa gnušanjem odbijam zahtev Ministarstva kulture

On je u serijalu razgovora Presstup taj slučaj označio kao čudan i podsetio da je tekst objavljen pre dva meseca.

Urađen je po svim novinarskim standardima i skreće pažnju na problem vršnjačkog nasilja, objasnio je Lalić i napomenuo da, pri tome, nisu objavljene fotogradije deteta, dok je ime maloletnika sakriveno.

On je odbio ideju da je Kragujevac mala sredina i naglasio da je to četvrti grad po veličini u Srbiji, a da se incident o kojem se u tekstu govori dogodio u najvećoj gradskoj školi koja ima više od 1.000 učenika.

Lalić ukazuje da je tužba puna grešaka i paušala i smatra da služi tome da se posle tuženja nekoliko tabloida, zatim nedeljnika Vreme i na kraju Nedeljnika, pokaže da su svi mediji isti, ali da je „Ministarstvo to koje prema svima postupa isto“.

Upitan o daljim koracima, Lalić je odgovorio da im određeni ljudi savetuju i da imaju ideju da sami sebe tuže Savetu za štampu i da vide šta će stručni ljudi reći o tom slučaju.

On je istakao da Nedeljnik za osam godina nije imao nijedan postupak pred Savetom, niti sudski postupak.

Osvrćući se na medijsku situaciju u Srbiji, Lalić je ocenio da je ona u medicinskim terminima kritična, i to sa više strana, materijalno i politički, da postoje pritisci i da je došlo do „brutalne tabloidizacije“ društva.

Kao suštinu problema izdvoji je potpuno nedefinisanu vlasničku i drugu strukturu u medijima, dok je, kao izdavač, predočio da situacija kakva je u Srbiji ne postoji nigde.

„U Kini imate državne medije, u Rusiji medije koje kontroliše država, na Zapadu ne postoje državni mediji“, rekao je Lalić, koji smatra da je u Srbiji „papazjanija“ u kojoj ima državnih medija, iako to, prema Medijskoj strategi, nije moguće.

Kako je objasnio, „imate državne medije, paradržavne medije, velike korporacije, male korporacije i medije stranih država, koji mogu nekontrolisano da daju sredstva“.

„Imate fondove koji služe da nešto spakuju i preprodaju dalje, imamo situaciju koja je toliko neuređena i čudna da to niko nije mogao da zamisli“, naglasio je Lalić.

Prema njegovoj oceni, najmanje bi trebalo osuđivati novinare „koji rade za plate ispod plata ljudi u bankama koji rade najobičnije poslove“.

Kada je reč o krivcu za današnju situaciju, za Lalića nema dileme – to je predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

„Krivca za današnju situaciju nema šta da tražimo, pošto se on svuda nameće i meša u sve stvari – to je sigurno predsednik države“, precizirao je Lalić.

Voli da se meša u sve i najviše iskustva, osim politike, ima u medijima, rekao je glavni urednik Nedeljnika, uveren da Vučić poznaje više novinara od njega.

Lalić je ispričao da je Vučića davno u jednom intervjuu pitao da li bi pre živeo u državi bez medija ili bi imao medije bez države, a da je on odgovorio „ovo drugo“.

Lalić ne vidi izlaz iz sadašnje situacije i podseća da je Srbija imala dobro novinarsko nasleđe 1990-ih, u vreme poslednjeg talasa velikog broja kvalitetnih ljudi koji su ušli u novinarsku profesiju.

Tada je bilo „odgovorno boriti se protiv Miloševića“, dok je danas profesija sve manje atraktivna, a niko ni među mladima se ne pojavljuje, zaključio je Lalić“.

Da podsetimo, glavni urednik Nedeljnika Veljko Lalić uputio je otvoreno pismo Ministarstvu kulture i informisanja povodom zahteva za pokretanjem prekršajnog postupka koji je stigao u redakciju.

Nakon toga oglasilo se i samo Ministartsvo u kojem se navodi da su „veoma iznenađeni reakcijom i Lalićevim nerazumevanjem suštine postupka Ministarstva“.