„Liceulice“ je glas svih marginalizovanih

Oni su svakodnevno na ulicama, kakvi god da su napolju vremenski uslovi i ne prose, već obezbeđuju sopstvenu egzistenciju svojim radom.

Prvi broj ovog magazina izašao je 2010. godine, u tiražu od 1.000 primeraka, sada izlazi 10 puta godišnje, u tiražu do 10.000 primeraka.

Magazin je prošle godine navršio deceniju od kako je počelo njegovo štampanje, a tim povodom razgovarali smo sa osnivačem i glavnim urednikom magazina „Liceulice“ Milosavom Marinovićem.

Ko su ljudi koji prodaju magazin na ulici?

– Pre svega treba reći da magazin „Liceulice“ nije nastao iz naše želje da pokrenemo novi mediji, već kao noseća alatka u specifičnom programu podrške. Krenuli smo vrlo skromno, pre deset godina,  kao neprofitna organizacija/fond, nudeći  jedinstven socijalni program koji afirmiše i podstiče aktivizam, filantropiju i solidarnost. Suština našeg delovanja je da na principima socijalnog  preduzetništva, kroz različite aktivnosti, pružamo permanentnu podršku marginalizovanim grupama, sa ciljem njihove veće ekonomske, kulturne i socijalne uključenosti. Osnovna delatnost je izdavanje magazina i njegova distribucija kroz uličnu prodajnu mrežu u kojoj su uknjiženi pripadnici različitih marginalnih, ranjivih, teško upošljivih kategorija stanovnika, kao što su beskućnici, osobe sa smetnjama u razvoju, korisnici psihijatrijskih usluga, Romi, stare osobe… gde 50 odsto od svakog prodatog primerka ostaje prodavcu. Naši prodavci kroz ovaj program podrške stiču priliku da budu uposleni i imaju redovnu zaradu, ali i da se njihov glas čuje, da budu primećeni i prihvaćeni. Danas je „Liceulice“ mesto obuke i ohrabrenja, podrške i zaposlenja za veliki broj marginalizovanih, siromašnih, mladih i starijih, obeshrabrenih i ugroženih građana i građanki.

Kako se došlo na ideju za jedan takav magazin i koje su teme koje magazin obrađuje?

– Ideja nije naša, ali je zato razrada višestruko originalna. Ulične novine su nastale kao vid pomoći socijalno i ekonomski ugroženim ljudima, pre svega beskućnicima. U svetu trenutno deluje 125 uličnih novina u 35 zemelja. Ono gde smo mi otišli korak dva dalje od većine drugih, jeste jedinstven uređivački koncept i kvalitet samog magazina. Mnoge ulične novine u svetu su na nivou fanzina, mi smo od samog početka hteli nešto više, rekao bih mnogo više. Kada sam nekim profesionalcima pre deset godina izlagao koncept mnogi su izrazili nevericu da je tako nešto moguće: pisati o “dosadnim temama” zanimljivo, biti istovremno ozbiljan, temeljit a prohodan za većinu, pisati o problemima, ali ne tražeći krivce već moguća rešenja. S obzirom na dokazan uticaj medijskih percepcija stvarnosti za (bilo svesno ili nesvesno) usvajanje stavova i svetonazora, od velike je važnosti otvoriti što veći prostor za medijske sadržaje koji će biti socijalno osetljivi, stručno potkovani, ali u isto vreme prijemčivi i komunikativni, savremeni u jezičkom i vizuelnom izrazu. Zato verujemo da nam je neophodan dugoročno održiv, nezavisan medijski prostor kakvo je „Liceulice“, namenjen demarginalizaciji ljudi, ideja, afirmaciji pozitivnih primera i stavova, posvećen ohrabrivanju i podršci najugroženijih, ali i osnaživanju i edukaciji (pre svega mladih) o ključnim potrebama društva kako bi ono bilo humanije, uspešnije, bolje. Naše ključne teme su one koje afirmišu aktivizam i učešće građana u oblastima poput životne sredine, borbe za javni interes, kao i  borba protiv bilo koje vrste diskriminacije.

Da li ljudi koji prodaju magazin i učestvuju u njegovom pravljenju?

– Mnoge ulične novine to rade, mi se takođe pridržavamo tog pravila, pa tako u svakom broju imamo priče prodavaca, autentične ispovesti ljudi koji nemaju priliku da ih neko sasluša. Povremeno objavljujemo literarne ili likovne radove naših prodavaca. Međutim, ono što je možda i važnije – mi smo njihov glas! Jedna od ključnih odlika magazina „Liceulice“ jeste unapređenje položaja marginalizovanih, diskriminisanih i neprivilegovanih, ranjivih društvenih grupa. U Srbiji danas postoji čitav niz ugroženih, obespravljenih kategorija stanovništva, čija medijska prisutnost ni izbliza nije dovoljna da bi moglo da se dugoročno utiče na promenu stereotipnih stavova i predrasuda koje su prisutne, čak i većinski, u našem društvu. Zato je tu „Liceulice“ da o problemima i u ime svih marginalizovanih po različitim osnovama, pišemo s puno iskrene empatije kao zainteresovani profesionalci, a to nam se, s obzirom na glavne ciljeve, čini delotvornijim.

Jedan od vaših slogana glasi „Kupujući ‘Liceulice’ pomažete drugima. Čitajući ‘Liceulice’ pomažete sebi“ – na koji način pomažemo drugima, a na koji način sebi?

– „Liceulice“ je po mnogo čemu drugačiji medij. To, kako kupujući jedan primerak pomažete nekome, mislim da je jasno, a to kako pomažete sebi čitajući ga uvideli su svi oni koji su magazinu posvetili malo više vremena, koji su bar nešto u njemu i pročitali. A takvih je iz dana u dan sve više, koji nas, po sopstvenim rečima, čitaju s olovkom u ruci i koji čuvaju stare brojeve u svojoj biblioteci kao svojevrsno učilo, dragoceni izvor drugačijeg pogleda. Mi sebe vidimo kao socijalno osvešćenu, aktivističku medijsku platformu. Jedini smo magazin koji se u kontinuitetu, posvećeno bavi temama od značaja za održivi, humani i pravedni razvoj društva, za zdraviju sredinu, etičniji život svakoga od nas, humanost i solidarnost, koji senzibiliše širu javnost po pitanju svih oblika isključenosti i diskriminacije, ukazuje na socijalne i ekološke probleme i donosi predloge i ideje za njihovo rešenje. Zato magazin „Liceulice“ ne kupujete samo da biste nekome pomogli, već da biste i nešto sazanali jer način na koji pristupamo društvenim fenomenima ne može se tako sustavno naći u drugim sličnim medijima. Tako sve vreme ostvarujemo dvostruku korist i za naše prodavce, ali i za naše čitaoce. Eto kako lako možete da pomažete drugima, ali i sebi.

Koliko ovaj posao pomaže ljudima koji prodaju magazin da se socijalizuju i koliko ceo taj proces u kojem oni dobijaju šansu da se bore za sebe doprinosi njihovom mentalnom jačanju i napredovanju?

– Da počnem rečima jedne naše korisnice: “Prvi put mogu da kažem da se osećam korisna ovom svetu”. Priključivanje našem timu mnogim našim prodavcima bio je prelomni događaj u životu, trenutak nakon koga su stvari počele da idu nabolje. Nekima je novac od prodaje magazina pomogao da se konačno osamostale, pronađu adekvatan smeštaj, drugi su pobedili alkoholizam ili zavisnost od droga motivisani željom da ostanu deo tima, dok je za treće glavni pokretač mogućnost da kroz ovaj posao izađu iz dugogodišnje izolacije. Da, „Liceulice“ pre svega postoji zbog naših prodavaca, da bi oni i one uz vlastiti trud promenili nabolje nešto u svom životu. Na tom putu imaju našu svakodnevnu podršku – savetovanja sa našim stručnim timom na kojima se prave individualni finansijski planovi, planovi prodaje i rešavaju neki akutni  problemi. Tu su još i redovno prikupljanje i podela humanitarne pomoći (hrana, higijena, odeća i obuća), kao i posebne radionice za psiho-socijalno osnaživanje, ima toga.

Koliko je pandemija korona virusa uticala na vaš rad i prodaju magazina?

– Kriza koja nas je zadesila izbijanjem pandemije pokazala nam je da svi oni koji su i pre svega ovoga bili ugroženi, svi oni za koje se sistem pravi da ne postoje, ostavljeni su uglavnom sami sebi, da se snalaze kako znaju i umeju. Jer, da iza nas nisu decenije propadanja i namernog urušavanja javne sfere, globalno odustajanje od socijalne uloge države i razgradnja javnih sistema, pre svega zdravstvene zaštite, sigurno je da bismo bili spremniji na borbu sa ovom pandemijom. Prošla godina je bila neočekivano teška svima, a posebno našim prodavačicama i prodavcima, čiji je posao vezan za sve neizvesniju uličnu prodaju. Uz sve ono što nam se dešavalo u 2020, skoro da smo zaboravili da nam je to bila godina u kojoj smo planirali da obeležimo deceniju postojanja. Morali smo da zaboravimo na sve slavljeničke planove i da se usredsredimo na vanrednu podršku prodavcima u ovoj svakako najneizvesnijoj godini u našoj dosadašnjoj istoriji. Jedna od glavnih poruka iz ove krize, i ne samo iz našeg iskustva, jeste da solidarnost nije umrla već je neočekivano sve vitalnija. Eto, u odsustvu države, bar i dalje imamo jedni druge. Zajednica onih koji trajno podržavaju naš program danas broji oko 1.500 članova – prijatelja „Licaulice“, i taj broj svakodnevno raste.

Pored individualnih podržavalaca, uz naše prodavce u ovoj teškoj godini stale su i neke sjajne solidarne firme, organizacije, ambasade i strani i domaći fondovi i donatori. U 2020. smo objavili osam štampanih i dva digitalna izdanja (u vreme vanrednog stanja). Redovni kanali prodaje su doživeli veliki udarac, ali smo povećali broj pretplatnika na oko 350. Više od 180 prodavaca i prodavačica je bilo aktivno u Beogradu, Kikindi i Novom Sadu, a njihova ukupna zarada je približno pet miliona dinara. Uz pomoć donacija, obezbedili smo im i preko 540 paketa pomoći (životne namirnice, higijena i sl.), oko 430 kuvanih obroka za vreme vanrednog stanja, a u vreme izolacije obavili smo i preko 1.300 telefonskih poziva s ciljem psihosocijalne podrške. Nažalost, korona još nije pobeđena. Mnogi naši prodavci i dalje nisu u mogućnosti da se vrate na ulicu i zarade za život. A svi naši resursi i rezerve su dodatno iscrpljeni. Ali moramo nastaviti sa produkcijom novih brojeva, kao i sa svim drugim aktivnostima, i da budemo tu za naše korisnike kada sve ovo prođe, jer ćemo im tada, bojimo se, biti još potrebniji.

Koje akcije, osim proizvodnje i prodaje magazina, ekipa „Liceulice“ još sprovodi?

– Za ovih 10 godina, pored produkcije i distribucije magazina i svakodnevne podrške koju pružamo prodavcima, pokrenuli smo i realizovali još dosta toga. Pokrenuli smo ulične novine u Severnoj Makedoniji (LicevLice), na Kosovu (Ball per ball) i u Bosni i Hercegovini (Liceulice). Nažalost, samo je makedonska ekipa imala dovoljno entuzijazma i upornosti da opstane do danas. Pokrenuli smo izdanje namenjeno strancima na engleskom: BLO – Belgrade Less Ordinary – aktivistički vodič kroz Beograd i okolinu. Do sada su izašla dva broja, ali smo zbog korone usporili. Već nekoliko godina izdajemo „Liceulice“ kalendare, vrlo popularne kod naše publike. Deo naše redovne produkcije su i specialno dizajnirane kolekcije „Liceulice“ majica. Pokrenuli smo još i Ulični festival aktivizma „Vreva“, onlajn inicijativu za pomoć beskućnicima „Moj komšija bez krova“, kao i platformu za promociju angažovanog dizajna „Iz dobrih razloga“.

Do sada objavljeno 69 brojeva

Magazin izlazi deset puta godišnje, a do sada je objavljeno 69 brojeva. Organizovana prodajna mreža koja podrazumeva svakodnevnu podršku prodavcima za sada postoji u Beogradu, Novom Sadu i Kikindi i okuplja više od 150 korisnika /prodavaca koji dolaze iz različitih ugroženih grupa.

„Ponosni smo što je magazin ‘Liceulice’ postao zapaženi član svetske zajednice uličnih novina (International Netvork of Street Papers), koja ima oko 125 uličnih novina u oko 35 zemalja u celom svetu. U prethodnom periodu, na godišnjim samitima INSP-a nominovani smo, od strane stručnog međunarodnog žirija, za ukupno osam nagrada za tekstove, fotografije i dizajn, a 2017. godine smo dobili nagrade za najuspešniju naslovnicu. Pored toga, ‘Liceulice’ je član Nezavisne kulturne scene Srbije (NKSS) i Mreže socijalne ekonomije Srbije (SENS)“, ističu u magazinu.