Listovi Danas i Politika sa najmanje prekršaja Kodeksa novinara

Kodeks novinara prekršen je  u 3.643 teksta odnosno 3.724 puta, jer je u nekim tekstovima prekršeno više tačaka, rečeno je na onlajn tribini „Koliko su mediji poštovali Kodeks novinara u 2020. godini“, u organizaciji Saveta za štampu.

Savet za štapu je pratio rad osam dnevnih listova (Alo, Večernje Novosti, Blic, Srpski Telegraf, Informer, Kurir, Danas i Politika) u periodu od jula do decembra 2020. godine.

Pokazalo se da su listovi najviše kršili tačke iz poglavlja 4 Kodeksa novinara Srbije koje se odnose na kršenje pretpostavke nevinosti, nepoštovanje etike javne reči, kao i plasiranja neoznačenih promotivnih tekstova. U domenu ovog poglavlja sveukupno bilo je 2.185 primera kršenja Kodeksa.

Osim ovih, najčešće se krše tačke poglavlja 7 kojim se garantuje poštovanje privatnosti osoba o kojima se izveštava, a mediji su prekršili Kodeks u 1.170 slučajeva.

Slede ih kršenje tački poglavlja 1, koje se tiču istinitosti izveštavanja i obaveze razlikovanja činjenica i pretpostavki, a prekršene 873 puta.

Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, kao primetan problem istakla je i to što jedino listovi Danas i Politika paze kako izveštavaju o identitetu maloletnika, ali i onoga čije je dete žrtva, jer to takođe može otkriti identitet žrtve.

Primetno je političko svrstavanja medija, diskriminacija određenih društvenih grupa, kao i pojava da naslov ne odgovara tekstu.

Kako su listovi kršili Kodeks?

Dnevni list Alo najviše je kršio tačke Kodeksa novinara i to u 928 objavljena teksta. Ovaj list nije štitio privatnost žrtava pri izveštavanju o tragedijama i krivičnim delima.

Kako je navela novinarka Vera Didanović, ovaj list obrađuje i estradne teme, pa je zabeleženo i nepoštovanje privatnosti dece estradnih ličnosti, ali i upotreba pornografskih sadržaja da privuče publiku.

Alo pretpostavke predstavlja kao činjenice uz nedostatak imenovanja izvora, a primetno je i uglavnom negativno izveštavanje o opoziciji.

Gotove iste prekršaje napravio je list Kurir u 651 tekstu. Zabeležena je serija tekstova kojom je zastupao interese izdavača i oslanjao se pre svega na tvrdnje vlasti, bez konsultovanja ostalih izvora.

Sa druge strane, primetno je da je ovaj list u odnosu na prethodnu godinu broj prekršaja smanjio za oko 40 odsto, navode iz Saveta za štampu. Poboljšanje se vidi u jasnijem obeležavanju promotivnih sadržaja i poštovanja kulture javne reči.

Večernje Novosti sa 627 tekstova, nalaze se na trećem mestu listova koji su najviše kršili Kodeks novinara u periodu od jula do decembra 2020. godine. Ovaj list beleži pad prekršaja za 80 odsto u odnosu na prethodno istraživanje rada medija.

Novosti najčešće krše pretpostavku nevinosti osumnjičenog, pretpostavke predstavljaju kao činjenice i jednostrano izveštavaju o političkim događajima. Promo tekstove pokušavaju da označe odrešenim šiframa, ali one većini čitalaca nisu poznate.

Srpski telegraf prekršio je Kodeks u 594 teksta. Tačke koje je kršio slične su kao kod prethodnih listova, samo što se kod njega izdvaja zabrinjavajuće izveštavanje o pandemiji, odnosno uznemiravanje građana i javnosti.

Iako je zabeleženo manje potpirivanja međunacionalne mržnje, kao i prikladnije izveštavanje o LGBT zajednici, ovaj list doslovce prenosi dešavanja u rijaliti programima.

Tako je prenešeno kako izgledaju međusobna ubistva mafijaša u zatvorima što je direktno propagiranje nasilja, navode iz Saveta.

List Informer prekršio je Kodeks u 509 slučajeva. Beleži se otvoreno političko svrstavanje, vređanje neistomišljenika teškim rečima. Izveštavanje o virusu korona bilo je zasnovano na nepotpunim i iskonstruisanim podacima, a čitaoci su zastrašivani.

List Blic napravio je 240 prekršaja, što je manje nego prethodnih godina. Ipak, po mišljenju članice Komisije Tamare Skrozze, napravio dva jako ozbiljna prekršaja.

Prvi se tiče teksta o nesrećnoj smrti dečaka u Zemunu, koji je poginuo dok je bio sa bakom. Novinari ovog lista proganjali su detetovu porodicu kako bi dobili izjave. To je, kako je navela Skrozza, maltretiranje ljudi koji prolaze kroz tragediju, ali i brukanje cele novinarske profesije.

Drugi je objavljivanje mreže vođa kriminalnih klanova, na kojoj se nalazi fotografija čoveka koji sa njima nema veze. Postavlja se pitanje kakve sve probleme može da ima ovaj čovek, zbog nepažnje redakcije Blica, ukazala je Skrozza.

Listovi Danas i Politika, novinarski Kodeks prekršili u 35, odnosno 32 slučaja, a to se pre svega odnosi na neoznačavanje promo sadržaja.

Veći broj žalbi upućen Savetu

Savet za štampu je primio 163 žalbe, što je duplo više u odnosu na prethodnu godinu, ali se uočava i značajno povećanje u poređenju sa prethodnim godinama.

Građani su podneli 91 žalbu, mediji ili novinari jedni proiv drugih 19, državni organi 13, udruženja građana 21 žalbu, 16 žalbi podneli su članovi Komisije, dve žalbe uputile su firme, a jedna žalba dolazi od grupe građana.

Od 163 žalbe, Komisija je razmatrala 118, a samo u 16 slučajeva ispostavilo se da Kodeks novinara nije prekršen,navela je Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu.

Pad broja prekršaja, ali ne i poboljšanje medija

Novinarka Vesna Didanović istakla je to da mediji izveštavaju radi senzacije, a ne sa ciljem ukazivaja na problem.

„Mediji ne apeluju na rešavanje problema i na sprečavanje da se on ponovi, tokom izveštavanja se ne misli ko će od te priče stradati i kakve će posledice ona izazvati“, rekla je Didanović.

Izvštavanje medija o optužbama koje su nedavno podnele glumice tvrdeći da su seksualno zlostavljene, nije ušao u ovaj prikaz monitoringa medija jer je on vršen do decembra 2020.

Ipak, kako je u lično ime napomenula Tamara Skrozza, članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, mediji su se obrukali i ogrešili kako o žrtve, tako i o osumnjičenog za ove prekršaje.

Zato učesnici tribine navode da će pokazatelj poboljšanja rada medija pre biti način na koji će izveštavati o nekom skandalu ili teškoj temi, nego smanjenje broja prekršaja tačaka Kodeksa.

O svemu ovome se može izveštavati poštujući pravila profesije i tek tada se može reći da su mediji napravili pomak, zaključuju učesnici tribine.