Mališić: U ovoj državi se radi sve da se novinari pretvore u robove vlasti ili vlasnika

To je stavljalo novinare u situaciju da budu kriminalizovani, „pa smo imali primer da se zatvaraju, ako istražuju samoinicijativno“, podsetila je Mališić.

U tom smislu, ocenila je ona u serijalu razgovora Presstup, izveštavanje je bilo „dosta sterilno, oslonjeno na zvanične informacije, kao u vreme ratnog stanja“.

Kako je objasnila, vlast je odlučila da se ne obraća opozicionim strankama, već da se „ispostavi kao spasitelj nacije“ od korone.

Mediji bliski vlasti su preuzeli ulogu isturenog odeljenja vlasti na konferencijama za novinare. To je stepenica više u ugrožavanju medijskih sloboda, da se mediji, zato što su glasnogovornici vlasti, obračunavaju sa medijima, predočila je Mališić.

Prema njenom viđenju, vanredno stanje je bilo „Meka za lansiranje lažnih vesti“, plasiranih zbog „dnevnopolitičkih i ideoloških razloga, ali i zbog strahova i pokušaja diskreditacije“.

Iz „edicije teorija zavere“, primetila je Mališić, imali smo lažne vesti koje su se odnosile na virus, da su ga u Kinu uneli Amerikanci, da 5G mreža stoji iza virusa i da je proizveden u laboratoriji, kao vrsta biološkog oružja.

Navodeći da su pojedine lažne vesti „na neki način dolazile iz politike“, ona je konstatovala da „ne pada sneg da pokrije breg“ i da je svaka „zverka“ pokazala svoj karakter.

Prema njenom mišljenju, „predsednik je ponekad širio paniku, a Krizni štab je izuzetno širio paniku i iznosio lažne vesti da nas čeka italijanski scenario“.

Mališić medijsku scenu u Srbiji vidi kao „gladijatorsku borbu“ u kojoj je deo medija „bič vlasti, toljaga kojom se biju“, ne samo opozicija, nego i novinari i kritički intelektualci.

Ona smatra da je „to je specifičnost Srbije – da su mediji izvedeni kao jedinice za specijalne operacije“. Odgovornost za to dele urednički kolegijumi, „ako uopšte možemo govoriti o njihovoj autonomiji“, i vlast koja je „bukvalno iskoristila svaku priliku da medije pretvori u sredstvo za svoju političku borbu“, naglasila je Mališić.

„Mislili smo da će privatizacija rešiti pitanje slobode“, ali su kroz privatizaciju, kako je napomenula, „vezama vlasnika sa vrhovima političkih garnitura, obezbeđeni još veća nesloboda i pritisak na medije“.

Solidarnost među novinarima Mališić je označila kao „slabu“, što nije ništa novo, budući da su se „sloboda i solidarnost zadržale u kružocima“, kao devedesetih godina.

Mali broj novinara Mališić „vidi izvan svog plota“ i navodi da je „strašno“ što je između nezavisnih i medija pod kontrolom vlasti „podignut zid, i što oni funkcionišu kao neprijatelji“. I to je „specifičnost srpska“, da su mediji „u dva rova, i gledaju se preko nišana“, opisala je ona, ukazujući da „u takvoj atmosferi nema mogućnosti ni za razgovor, a kamoli za solidarnost“.

Iako misli da u profesijama kao što je novinarstvo ekonomski razlozi ne mogu da budu osnovni razlog za gubitak integriteta, Mališić se ipak pozvala i na istraživanja koja pokazuju da „novinari žive u izrazitoj radnoj nesigurnosti“.

Ona je podsetila na istraživanje od pre nekoliko godina po kojem je 75 odsto novinara priznalo da postoji autocenzura i to zato što su novinari zavisni od uredničkih kolegijuma.

Kako je dodala, iz tog istraživanja proističe da je tri petine novinara u nekoj vrsti prekarnog rada, dok bi polovina nezaposlenih novinara ili onih koji su pod ugovorom radili „svaki posao samo da zadrže taj mali honorar“. To je atmosfera u kojoj ne možemo da govorimo o integritetu novinara, poručila je ona i ocenila da vlasnici medija i država sprečavaju novinare da se sindikalno organizuju.

„U ovoj državi se radi sve da se novinari suštinski pretvore u robove vlasti ili vlasnika“, zaključila je Mališić.