Nova radna grupa za bezbednost novinara koja se sastala za premijerkom Anom Brnabić i ministarkom za informisanje Majom Gojković prekjuče prvi put, nov je način da predstavnici medija imaju neposrednu priliku da izvršnoj vlasti ukažu na konkretne probleme ugrožavanja novinara, što do sada nije bio slučaj.
Iako postoji Stalna radna grupa za bezbednost novinara koja sarađuje sa policijom i tužilaštvom, novina je što će sada kroz novo telo biti mogućnosti da se direktno komunicira i sa Vladom, i predstavnici medija koji su govorili za Danas to ističu kao glavni pomak u radu na zaštiti bezbednosti novinara.
Veran Matić, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, za Danas ističe da ovo nije gomilanje raznih tela sa identičnim sadržajem i identičnim ljudima, jer nova radna grupa uključuje i stručnjake koji su radili na izradi Medijske strategije, kao i Zaštitnika građana koji razvija platfor- mu za zaštitu novinara, kao i predstavnike nadležnih institucija.
– Ono što je novi kvalitet je mogućnost da se jednom mesečno na sastanku sa predsednicom Vlade i ministarkom za kulturu i informisanje razgovara o zaključcima Radne grupe kako bi se realizovale odluke i preporuke.
Do sada nije bilo ovakve mogućnosti direktne komunikacije i to uz prisustvo posmatrača OEBS-a, Evropske komisije i Konrad Adenauer Fondacije, naveo je Matić.
On objašnjava da je na prvom sastanku bilo reči o tome da Vlada podrži stvaranje aplikacije i sajta za novinare sa informacijama o njihovoj bezbednosti, uputstvima kako da postupe u slučaju da su ugroženi i da se mora stvoriti sistem efikasnog prijavljivanja, pravne podrške i pomoći i praćenja slučaja do njegovog završetka.
Nije se stiglo do teme ubistva novinara Milana Pantića, ali pominjala su se suđenja za paljenje kuće Milana Jovanovića i ubistvo Ćuruvije.
– Ja sam naglasio da su „pritisci“ nešto što treba rešavati prioritetno, i da je to za medijsku zajednicu „najveća žaba“ koju svi treba da progutamo i da na jednom od prvih tematskih sastanaka razgovaramo o govoru mržnje, pretnjama, diskreditacijama u javnoj komunikaciji, koji utiču na rad novinara, osećaj da nisu bezbedni, na samocenzuru… Predložio sam da se napravi analiza pritisaka od društvenih mreža do najviših nivoa vlasti, i da se napravi akcioni plan za borbu protiv govora mržnje, pretnji i nasilja prema javno izabranim ličnostima, novinarima i kulturnim radnicima, istakao je Matić.
Ono što je Matić naveo kao glavnu temu ovog sastanka jeste sistem prijavljivanja i beleženja napada na novinare ali i (ne)poverenje novinara u rad institucija koje bi trebalo da ih zaštite.
To je za Danas potvrdio i Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
– Ovo je bila prilika da direktno premijerki kažemo šta je sporno. Mi smo dali komentare na saradnju sa tužilaštvom uz osvrt na onu polemiku sa republičkom tužiteljkom Zagorkom Dolovac o razmeni podataka. Druge kolege su iznele pitanje nepoverenja – zašto novinari u 50 odsto slučajeva ne prijavljuju ugrožavanje bezbednosti? Sada i država, odnosno izvršna vlast, uviđa da postoji taj problem. Mislim da je premijerka razumela to, to je važno – naveo je Đurić.
Slobodan Radičević, član radne grupe u ime Udruženja novinara Srbije objašnjava da je prerano davati ocene da li će ovo telo doneti suštinske i vidljive efekte za bezbednost i zaštitu novinara.
– Mislim da smo, sa dozom opreza, saglasni da možda ovo telo ima najviše šanse da ostvari neke konkretne rezultate. Državni nivo na kome je ovo telo organizovano, kao i dinamika rada, daju nadu da se ovoga puta može postići od ređeni napredak, naveo je Radičević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.