„Mediji nemaju pravnu sigurnost kad objavljuju fotografije“

„Krajnje je vreme da se otvori komunikacija između medija i vlasnika autorskih prava jer smo mi svakodnevno suočeni sa sadržajem koji nam mediji daju, dok je važan deo tih sadržaja baš autorsko delo“, rekao je advokat Dušan Stojković na početku debate tokom koje se raspravljalo o temi „Autorski aspekti korišćenja fotografije“.

Stojković je kazao da „mediji nemaju pravnu sigurnost kad objavljuju fotografije“, i dodao da „postoji veliki strah da će ubrzo uslediti tužba koja će rezultirati mogućom kaznom od nekoliko hiljada evra“.

Prvi problem, po njemu, svakako je to što “mediji najčešće ne znaju da vrše povredu prava zbog komplikovanosti pravila funkcionisanja medija”.

Drugi problem, istakao je on, čini to što je potrebno odgovoriti na pitanje “da li je potrebno dati autorsko pravo  svakoj fotografiji”.

Po njegovim rečima, postavlja se pitanje zašto ako postoji opasnost od sadržaja medija, zakonodavac još uvek ne odlučuje da reguliše deljenje sadržaja preko društvenih mreža, navodeći pritom primer Australije, gde se danas na FB ne mogu videti vesti iz sveta.

Ispred Zavoda za intelektualnu svojinu obratio se Vladimir Marić koji je potvrdio Stojkovićevo polazište da postoje dve teme, ali i naglasio da prednost mora imati prva koja se tiče povrede prava,

“Ovo je pre svega jedno pravno pitanje, a mi imamo pravne norme koje to uređuju”, decidno je izjavio je Marić.

On je pitao učesnike debate šta uopšte znači umetničko delo jer, po njegovim rečima, postoji velika diskrepanca u viđenju autorskog prava dodavši da je ”originalno delo samo ono koje je autor stvorio, ne i kopirao, a mi u našem  zakonu imamo pojam kreativnost i on se pominje u mnogim presudama naših i međunarodnih sudova.”

Učesnicima se obratila sudija Dragica Popesku koja je izjavila je da je saglasna da rutinska fotografija ne može biti autorsko delo.

„Nakon reforme pravosuđa nastaje problem. Sud se do tada koristio veštačenjem od strane stukovnih ljudi koji su tom prilikom utvrđivali status fotografije. Jeste da su takve odluke bile retke ali se nakon toga znalo da je ta fotografija autorsko delo”, navela je Popesku.

Ona je istakla da bi se o umetničkoj fotografiji moglo govoriti tek kada bi ona bila u stanju da pošalje poruku širem auditorijumu.

Popesku je dodala, „mi koji hoćemo da zaštitimo autorska prava počeli smo da smanjujemo naknade prema proceni fotografije“ i pritom istakla da „ništa bez ljudskog pečata ne može biti autorsko delo“.

Fotograf  Zvezdan Mančić ispred Centra za razvoj fotografije kazao je da je „floskula da fotografi umanjuju slobodu izražavanja medija zabranjujući da se njihove fotografije upotrebe“.

Mančić je postavio pitanje: „Da li je moguće da mediji hoće da objave te fotografije koje su nastale slučajnim putem? Da li mediji zavise baš od tih fotografija?“

On ističe da je protiv davanja na raspolaganje nečiji tuđ rad, što je po njemu “komunistička tekovina koja je pokazala svoju nefunkcionalnost”.

On je mišljenja da se ova priča sa namerom komplikuje kako bi se izbegla činjenica šta je to autorsko pravo i da je za takvo delo potrebno izdvojiti novac.

Rečima “medijska scena je neregulisana, a medijsko tržište de facto ne postoji” započeo je svoje izlaganje direktor novinske agencije FoNet Zoran Sekulić.

Po njegovim rečima količina novca zavisi od političkog svrstavanja vlasnika medija na jednu ili drugu stranu, od strane vlasti.

On je naglasio da se ne slaže sa pogledima Zvezdana Mančića i da za razliku od njega smatra da su ova pitanja kompleksna i da je potrebno da ih rešimo što pre.

„Da bi čovek napravio autorsku fotografiju mora da bude školovan, ali i obavešten, a novinska fotografija što je kreativnija ona je i informativnija”, zaključio je Sekulić.

Moderator konferencije je bila Zorica Gulaš, ispred Zavoda za intelektualnu svojinu.