Mijatović: Dezinformacije o pandemiji ne smeju da služe za ograničavanje slobode medija

Mijatović je u pisanoj izjavi navela da se vlade tokom pandemije nesumnjivo suočavaju s izazovima bez presedana, ali da to ne može da bude izgovor za obračun s medijima i, usled toga, za ograničavanje pristupa građana informacijama.

„Novinari i medijski akteri obavljaju neophodan posao koji služi javnom dobru. Njihov rad mora biti zaštićen, a ne potkopavan“, rekla je Mijatović.

Ona je kazala da globalni zdravstveni problemi zahtevaju efikasne mere zaštite zdravlja i života ljudi, što uključuje borbu protiv dezinformacija koje mogu izazvati paniku i društvene nemire.

„Nažalost, neke vlade koriste ovaj imperativ kao izgovor za uvođenje nesrazmernih ograničenja slobode medija; ovo je kontraproduktivan pristup koji mora prestati. Naročito u doba krize moramo da zaštitimo naše dragocene slobode i prava“, navela je Mijatović.

Ona je dodala da su parlamenti, vlade i lokalne vlasti prethodnih nedelja usvojili zakone, ukaze ili odluke „koje donose očigledan rizik ometanja rada novinara i medijskih aktera i ograničavanja prava javnosti da dobija informacije“.

Komesarka SE je ukazala da je i pristup informacijama „kolateralna žrtva mera“ koje vlade preduzimaju u suočavanju s pandemijom i da su „filtriranje informacija i odlaganja odgovora na zahteve za slobodom informacija“ primećeni u nekoliko država članica, uprkos činjenici da su pravovremene informacije od suštinskog značaja za shvatanje opasnosti i zaštitu pojedinaca.

„U Češkoj, Srbiji i Italiji prijavljeni su slučajevi novinara koji su bili sprečeni da prisustvuju konferencijama za medije, da dobiju informacije od zdravstvenih vlasti ili da dokumentuju aktivnosti zvaničnika zaduženih za sprovođenje zakona“, napisala je Mijatović.

Novinari koji izveštavaju o pandemiji u Mađarskoj i Rusiji, navela je, suočavaju se sa različitim sankcijama, uključujući rizik zatvorske kazne do pet godina zbog širenja „lažnih informacija“, dok u Azerbejdžanu nedavne izmene zakona nameću obavezu vlasnicima informativnih portala da spreče širenje „štetnih informacija“ na internetu.

U Rumuniji uredba dozvoljava vlastima da uklanjaju sadržaj i blokiraju sajtove na kojima taj sadržaj pruža „lažne informacije“ o pandemiji korona virusa i merama prevencije, bez mogućnosti žalbe na odluku, kazala je Mijatović.

Ukazi i zakonski predlozi u Bosni i Hercegovini, usmereni na kažnjavanje kruženja informacija koje mogu da izazovu paniku, nose rizik ograničavanja rada novinara i slobode izražavanja na društvenim mrežama, ocenila je komesarka SE za ljudska prava.

Navela je da su u Jermeniji brojne novine i sajtovi morali da obrišu neke informacije, posle usvajanja strogih pravila kojima se zabranjuje objavljivanje informacija medicinske i epidemiološke prirode o pandemiji koje nisu u potpunom skladu sa zvaničnim izvorima.

Mijatović je rekla i da je „od izuzetne važnosti da novinari mogu da rade u bezbednim uslovima, bez straha da će biti maltretirani ili napadnuti“, kao što je naglašeno u Preporuci Komiteta ministara o zaštiti novinarstva i bezbednosti novinara i drugih medijskih aktera.

„Međutim, u Turskoj je nekoliko novinara privedeno u znak odmazde zbog njihovog izveštavanja o korona virusu. Novinar koji je u Sloveniji podneo zahtev za dobijanje informacije o usvojenim vladinim merama za borbu protiv pandemije bio je meta kampanje blaćenja u medijima bliskim stožernoj partiji vladajuće koalicije“, napisala je Mijatović.

Ona je pozvala sve države članice Saveta Evrope da očuvaju slobodu medija i da „osiguraju da mere za borbu protiv dezinformacija budu neophodne, srazmerne i podložne redovnom nadzoru“, između ostalog, i parlamenta i državnih institucija za zaštitu ljudskih prava.

„Mere za suzbijanje dezinformacija nikada ne smeju da sprečavaju novinare i medijske aktere da obavljaju svoj posao niti da dovedu do neopravdanog blokiranja sadržaja na internetu. Zemlje koje su uvele ograničenja koja ne ispunjavaju ove standarde moraju hitno da ih ukinu“, dodala je Mijatović.