Foto: Beta/Milan Obradović Kritike na izmene i dopune Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja polaze od toga se po Ustavu Srbije nivo dostignutih prava ne može smanjivati. I kada čitate neke konkretnu odredbu, posebno tu koja se tiče tajnosti, onda bi to moglo da se tako tumači.
Međutim, druge odredbe osiguravaju da čak i kad je nešto proglašeno tajnim itekako može da bude dostupno javnosti – ističe u razgovoru za Danas Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Kako objašnjava, tajnost dokumenata neće biti apsolutna i nedodirljiva, već će moći da se učini dostupnom, na primer, od samog organa vlasti koji je uspostavio ili od Poverenika, što će biti češći slučaj.
– Pitanje je da li gledate na nivo snižavanja ili povećanja prava u odnosu na zakon kao celinu, ili u odnosu na jedan njegov deo. Gotovo sam uveren da će nivo zaštite prava građana biti povećan, možda ne u onoj meri u kojoj bi mogao, konkretno, Izmenama i dopunama Zakona Poverenik nije dobio inspekcijski nadzor – ukazuje Marinović.
Poverenik podseća da je postojeći Zakon kada je donet 2004. proglašen od međunarodnih organizacija za jedan od najboljih u svetu.
– Međutim, godine su pokazale da mora da se menja, jer, nažalost, osim ljudi koji čestito traže informacije, pojavili su se neki koji ga zloupotrebljaju i ne daju tražene informacije – objašnjava Marinović. Naš sagovonik dodaje da je u Radnu grupu za izradu Nacrta Zakona ušao da bi sprečio zloupotrebe koje otežavaju rad Poverenika, da onima koji na pravi način traže informacije o javnog značaja Poverenik pomogne da te informacije dobiju, kao i da se uspostavi sistem odgovornosti za one koji ne poštuju Zakon, “a posebno za one koji uopšte ne postupaju u roku na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja”.
On dodaje da je predložio novčanu kaznu u vidu prekršajnog naloga za ignorisanje zahteva, koja ne utiče na ostvarenje prava tražioca informacija.
– To je jedna novina koja će ući u Zakon. Ima dosta novina iz ugla Poverenika. Naravno, ima i ograničenja ostvarivanja prava. Ali taj krug ograničenja nije suštinski proširen kao što matematički izgleda. Tajnost dokumenta apsolutno snižava dostignuti nivo prava, jer je umesto zareza stavljena tačka i iz te odredbe je uklonjem test interesa, ali nije uklonjen iz celog Zakona. Ne znam zašto je to ukolnjeno… Ali, treba imati na umu da su u nekoliko drugih članova propisane norme koje tu tajnost mogu da preispituju – objašnjava Marinvić, dodajući da će Poverenik moći da izvrši uvid u kompletno činjenično stanje pre nego što donese odluku da li je neki dokument tajan, odnosno može da opozove tajnost.
Danasov sagovornik naglašava da je pitanje izvršenja rešenja Poverenika i dalje veliki problem.
– Tu smo predložili da se vrati odredba iz 2017. godine, odnosno da Poverenik novčano kazni organ vlasti, ali se ne isključuje da se kazni i odgovorno lice koje se proglasi odgovornim pred Prekršajnim sudom – navodi Marinović.
O nadzoru u “Bershki”
Nedavno je Poverenik u prodavnici odeće “Bershka” u jednom tržnom centru u Beogradu izvršio inspekcijski nadzor nakon što se u javnosti pojavila informacija da se kupci snimaju u kabinama za probu. Kako Marinović ukazuje za Danas, utvrđeno je da postoji kamera, ali da ne snima kabine.
“Dobro je što se javnost uzburkala oko toga, jer svima koji postavljaju video nadzor treba skrenuti pažnju da dobro vode računa kako ga postavljaju. Ne može svako na svoju ruku to da radi, već samo neko ko ima licencu izdatu od MUP-a, i ko zna gde može da se kamere postave a da se ne narušava pravo privatnosti”, objašnjava Marinović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
