Milion dinara za karte za nedovršen film Lazara Ristovskog

Kako nezvanično saznajemo, Čačak nije jedini grad, odnosno opština, koji su iz budžeta izdvojili ogromnu sumu novca za nabavku karata filma producenta Lazara Ristovskog, čije snimanje je u toku.

Iz više izvora Danasu je potvrđeno da su gradonačelnici ili predsednici opština u Srbiji dobili „direktivu“ za kupovine karata, čime su se uključili u finansiranje novog filma proslavljenog glumca, inače otvorenog simpatizera vladajuće stranke.

Na pitanje zbog čega je Gradsko veće Čačka odlučilo da kupi 4.300 karata nezavršenog filma, gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je za Danas da je reč o ostvarenju od nacionalnog značaja, kao i da su na ovaj način nabavljene karte po nižoj ceni, jer će u prodaji umesto 200, koštati 350 dinara.

– Ovo je godina u kojoj ne samo Srbija, već sve zemlje učesnice Velikog rata, obeležavaju značajan jubilej – vek od njegovog završetka. Tema filma „Čarape kralja Petra“ se odnosi baš na događaje koji govore o učešću, stradanjima i pobedi srpskog naroda u Velikom ratu. Ovaj film će biti još jedan svedok srpskog herojstva i rodoljublja, koje iz pijeteta prema žrtvama rata nikada ne smemo da zaboravimo i na šta stalno treba da podsećamo mlade generacije – kaže Todorović.

On dodaje da je Gradsko veće zbog toga prihvatilo predlog producentske kuće Lazara Ristovskog „Zillion film“, uz konsultacije sa direktorima osnovnih i srednjih škola iz Čačka, da učestvuje u pretfinansiranju ovog filma „i to iz sredstava sa tekuće budžetske rezerve iz koje finansiramo značajnije projekte koji nisu predviđeni prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu“.

– Ne treba zanemariti i povoljne finansijske uslove za kupovinu karata pre završetka filma, čime istovremeno i pomažemo ovaj nacionalni projekat. Grad Čačak je karte nabavio po ceni od 200 dinara, a njihova cena, kada počnu redovne projekcije, biće 350 dinara – ističe Todorović.

Predsednik opštine Paraćin i potpredsednik DS Saša Paunović kaže za Danas da nije čuo za kupovinu karata, ali da je način na koji je Čačak to uradio – nelegalan.

– Ne vidim kako je to uopšte izvodljivo, jer nije u skladu sa propisima. Pomoć za projekat u kulturi se daje putem javnog konkursa, a ne kupovinom karata – istakao je Paunović.

Sumnju da su opštine i gradovi u Srbiji dobili direktivu iz vrha SNS-a da kupe karte za novi film Lazara Ristovskog izneo je još 24. maja narodni poslanik Đorđe Vukadinović, postavljajući poslaničko pitanje u parlamentu o tome da li su ti navodi istiniti.

– Kako stoje stvari, biće to najskuplje čarape u istoriji srpske kinematografije, rekao je Vukadinović i upitao da li je to u vezi sa političkim angažmanom Lazara Ristovskog i javnom podrškom koju je dao kandidatu Aleksandru Vučiću na poslednjim predsedničkim izborima.

– S druge strane, tako važna serija za nacionalnu kulturu i baštinu, kao što su Nemanjići, rađena je štapom i kanapom, uz skromnu i siromašnu produkciju – dok se ogromna sredstva izdvajaju za ostvarenje Lazara Ristovskog, koji se praktično istorijskom tematikom nije bavio – zaključio je Vukadinović.

Prema informacijama našeg lista, grad Zaječar je takođe kupio karte za nedovršeni film Ristovskog, međutim, gradonačelnik Boško Ničić je to negirao.

Karte za učenike

Grad Čačak je izdvojio 550.000 dinara za 2.500 karata koje će dobiti OŠ „Sveti Sava“ i 396.000 dinara za 1.800 karata za učenike srednje Ekonomske škole u Čačku. Gradsko veće je odluku o kupovini karata donelo na sednici 27. juna.

Uzaludan pokušaj zatvaranja Pandorine kutije malverzacija

„Ja mom detetu neću dati da gleda film“, prokomentarisala je revoltirano jedna majka iz Čačka ispod vesti o tome da su gradske vlasti iz budžetskih rezervi odobrile dodatna sredstava za pretfinansiranje filma „Čarape kralja Petra“ Lazara Ristovskog i to kupovinom karata za đake jedne osnovne i jedne srednje škole. Čačani nezadovoljni ovom prilično neobičnom odlukom zapitali su se kako je moguće unapred plaćati karte za film koji još uvek nije snimljen i za koji se ne zna kakav će biti. Uz to, mnogi građani Čačka smatraju da su novci potrebniji za opremanje škola, da đaci često nemaju ni lopte za fizičko vaspitanje, a kamoli za raznu drugu standardnu školsku opremu, kao i da je zaprašivanje komaraca potrebnije gradu nego avans za film koji još nije gotov.

Upitan za komentar u vezi s ovom situacijom reditelj Stevan Filipović kaže: „Prvo, i najluđe, zašto bi grad unapred plaćao bilo šta? Kako znaju da li će i koliko dece uopšte želeti da ide na film? Ili će to biti školska obaveza? Ko definiše školske obaveze, grad? Uz sve to nije gotov film, niko ga nije video, možda će biti dobar a možda negledljivo sr…e , možda će biti istorijski verodostojan a možda ne. Dakle, nemoguće je unapred znati da li je uopšte okej voditi đake na projekciju dok neko iz gradskog sekretarijata za kulturu (ako to uopšte postoji) ne vidi završen film. Dalje, ako se već vode đaci na komercijalni film u edukativne svrhe, to može da bude okej, ali onda valjda producent i distributeri naprave prilagođene projekcije pa se eventualno u saradnji sa gradom ili školama ponudi đacima opcija da pogledaju. Ovde sve naopako, burazerski i bez brige da može biti posledica ako je to što rade nelegalno. Tipično za SNS epohu“, smatra Stevan Filipović.

Inače opredeljena sredstva za film „Čarape kralja Petra“ su u samom startu izazvala negodovanje u delu kulturne javnosti. Još prošle godine kada je Upravni odbor Filmskog centra Srbije (FCS) za dodelu sredstava za sufinansiranje proizvodnje domaćih dugometražnih filmova sa nacionalnom temom ubedljivo najveći iznos od skoro 40 miliona dinara dodelio projektu „Čarape kralja Petra“ Lazara Ristovskog. Ovome su se usprotivila dva člana komisije – Dimitrije Vojnov i Đorđe Milosavljević , ali odluka FCS-a je bila tek početak u, eufemistički rečeno, žestokoj kampanji za namirivanje budžeta za ovaj, očito, veoma zahtevan projekat. Sam Lazar Ristovski je izjavljivao kako bez dva miliona evra neće ni snimati film, a u jednom momentu je, kako je viđeno u medijskim napisima, i prekinuo taj proces. Dimitrije Vojnov, filmski kritičar, scenarista i dramaturg, kaže za Danas da mu je žao što mora da kaže da je njegov stav da taj film ne treba podržati na Konkursu za film za nacionalnom temom bio jedan uzaludan pokušaj da se zatvori Pandorina kutija raznih malverzacija.

– Inače, ta komisija je trebalo da zaseda u dva raspisa konkursa, ukinuta je posle ovog spora i zamenjena drugom. Dakle, pokušaj da se časno radi taj posao ne da nije podržan, već su gurnuti pod tepih i oni koji su manipulisali i mi koji smo pokušali da ih sprečimo. Ubrzo potom RTS je izdvojio sredstva za seriju koja će nastati kao nusprodukt ovog filma uprkos tome što joj ovaj producent duguje isporuku serije nastale iz filma „Sveti Georgije ubija aždahu“, a zatim je bez nekog jasnog razloga i dopuštena zamena reditelja pa je Ristovski prepustio režiju svom sinu debitantu. Te stvari se sada nastavljaju i ovom pretplatnom kupovinom karata kojom zapravo producenti popunjavaju svoje rupe u budžetu. Bioskop jeste, uz najstariji zanat na svetu, jedna od retkih oblasti gde se novac daje pre konzumiranja robe, međutim, ovde se postavlja pitanje kako škole mogu preporučivati učenicima film koji ni sami nastavnici nisu gledali? Ako je u pitanju tema, zašto onda ne kupuju unapred karte za film „Zaspanka za vojnika“, koji takođe govori o Velikom ratu i izlazi ove jeseni, nego baš za ovaj? Zatim, postavlja se pitanje da li će ovako generisana gledanost ući u one statistike gledanosti na osnovu kojih Filmski centar Srbije stimuliše rado gledane srpske filmove? Da li će Ristovski uspeti i to da naplati? Ne vidim razlog zašto ne, prodata karta je prodata karta, bilo to dobrovoljno ili ne. Po ovom principu vrlo je lako praviti ne samo skupe već i masovno gledane filmove, dovoljno je da vam država da novac za snimanje i da sama otkupi karte. No, plašim se da esnaf ćuti na ovu zloupotrebu jer čekaju da vide kako će među sobom podeliti plen na ovogodišnjem konkursu Filmskog centra pa ne bi da se mnogo ispoljavaju – zaključuje filmski kritičar Dimitrije Vojnov.

Sve ovo Lazar Ristovski nije ni uspeo da čuje kad smo ga zvali da prokomentariše. Na pola pitanja, u očitoj žurbi je kazao: „Upravo sam na snimanju tog filma. Izvinite…“