Foto: Info liga 2Srbija je zgrožena prizorom ispred Osnovnog suda u Ivanjici, kada su radnici državnog preduzeća „Milan Blagojević – Namenska“ iz Lučana, zasuli uvredama oca, majku i sestru Milomira Milivojevića, radnika koji je preminuo nakon eksplozije baruta u toj fabrici 14. jula 2017. godine.
Umesto da su bili na radnim mestima, više stotina radnika, kojima je država omogućila plaćeno i opravdano odsustvo za taj dan, „spontano“ su se okupili u četvrtak ispred suda kako bi podržali direktora Radoša Milovanovića, pukovnika u penziji, koji je na čelu tog preduzeća 37 godina, i još dvojicu rukovodilaca, kojima se sudi za tragediju u kojoj je, osim Milivojevića, poginuo i Milojko Ignjatović.
O trošku države, osim pritiska na sud, a po optužnici iste te države protiv Milovanovića i ostalih, po scenariju koji je već viđen u slučaju Jutka, iskazali su, kako navode, „spontanu podršku direktoru“.
To su učinili, navode, „o svom trošku“, tvrde da „direktor nije kriv“, da je „veliki čovek i uspešan privrednik“ i da su revoltirani neistinama u javnosti o uzrocima tragedije u toj vojnoj fabrici. Prilikom pojavljivanja Radoša Milovanovića ispred suda, radnici, koji su pristali da budu izmanipulisani, pozdravljali su ga velikim aplauzom, a on im uzvraćao mahanjem uzdignutom rukom.
Neki od radnika su iz mase, umesto iskaza solidarnosti, tišine i saosećanja u bolu, Milovanu Milivojeviću, koji sa porodicom duže od dve godine traži da državni organi rasvetle tu tragediju, upućivali povike „Jajaro“, „Sram te bilo“, „Znao si gde zapošljavaš sina“ i druge uvrede, optužujući njega i njegovu porodicu da „blate firmu i direktora“.
Ostali su to nemo posmatrali ili okretali glave, a moguće incidente je sprečila policija.
– Bilo je užasno. Sve se u nama kidalo. Supruga i ćerka su plakale. Osećali smo se kao da smo zločinci, a tražili smo samo istinu i pravdu, kojih u ovoj državi izgleda nema. Vređali su nas ni krive, ni dužne. Vređali su i naše mrtvo dete i svašta nam govorili“, svedoči za Danas Milivojević, navodeći da su uvrede upućivali njegove kolege sa kojima radi duže od 30 godina, komšije i nekadašnji prijatelji, za koje kaže da od pogibije njihovog dvedesetpetogodišnjeg sina ne dolaze u njihovu kuću.
– To su dugogodišnji poltroni direktora Milovanovića. Kako je moguće da 300 ili 400 radnika u jednom danu dobiju slobodni dan i da ne budu na radnim mestima, kada fabrika od 1.300 zaposlenih radi svakog radnog dana i povremeno vikendima? Ko je odobrio to da fabrika ne radi u četvrtak, pita se Milivojević i dodaje da se sve to dešavalo „u režiji direktora i fabričkog sindikata“.
On je objasnio da je prišao kolegama ispred suda i da im se zahvalio što su, kako je rekao „došli da podrže njega i njegovog pokojnog sina, ali oni su, kako svedoči, „sagnuli glave“. Potom im je rekao da „ako su došli da podrže direktora, lučanskog Jutku, neka dožive sudbinu njegove porodice“.
– Došli su po naredbi. Morali su da dođu, a sindikalci su išli od radnika do radnika i pravili spisak za odlazak u Ivanjicu. Posle svega što smo preživeli za duže od dve godine, doživeli smo i ove grozote koje nikome ne bih poželeo da ih doživi. Ne znam šta će ti ljudi da rade i kako će da se ponašaju kada se sve ovo završi. Oni su za mene mrtvi. Od tuge više ne mogu da pričam, kroz suze je govorio Milivojević, pitajući se „zašto je direktoru, ako nije kriv, bila potrebna podrška radnika i odbrana od polumrtve porodice“.
Privedeno više radnika
Prema saznanju Danasa, policija je u četvrtak legitimisala više radnika koji su bili najglasniji u upućivanju uvreda porodici Milivojević i uklonila ih sa prostora ispred ivanjičkog suda. Po nalogu dežurnog tužioca je podignut zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv njih, zbog remećenja javnog reda i mira.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
