Foto: N1Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja saopštilo je danas povodom pada Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi da je konkurencija među univerzitetima širom sveta sve oštrija, a ulaganja u nauku i visoko obrazovanje, posebno u Aziji, su sve veća, tako da to što se srpski univerziteti nalaze na listi najuspešnijih može smatrati određenim uspehom.
Ministarstvo je navelo da je jedan od razloga pada to što naši univerziteti nemaju više nijednog naučnika koji se nalazi na listi najcitiranijih naučnika na svetu, a da taj kriterijum utiče sa 20 odsto na ukupan skor svakog univerziteta.
Dodaje se i da se ukupno 30 odsto poena dobija na osnovu toga da li univerzitet ima naučnike, bilo među zaposlenima ili bivšim studentima koji su dobili Nobelovu nagradu ili Fildsovu medalju, a da dodatnih 20 odsto poena nosi broj radova objavljenih u časopisima Nature i Science i da su i po tom kriterijumu naši univerziteti loše pozicionirani.
„S druge strane, kada se pogleda broj radova naših istraživača u časopisima sa SCI i SSCI liste, naši univerziteti su kotirani odlično. Po ovom kriterijum, Univerzitet u Beogradu se nalazi čak ispred nekih univerziteta koji su među 100 najboljih na svetu“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da se od 2017. vode oblasne liste univerziteta u 54 oblasti i da prema tom rangiranju, 2017. godine Univerzitet u Beogradu bio je zastupljen u 18 oblasti, prošle godine u 27, a ove u 25 oblasti.
Kada je u pitanju Univerzitet u Beogradu, najznačajnije pozicije ove godine drže oblasti: nauka i tehnologija hrane (50. mesto u svetu), rudarsko i mineralno inženjerstvo (92), instrumentalna nauka i tehnologija (134), metalurško inženjerstvo (179), javno zdravlje (180) i stomatološke nauke (187).
Univerzitet u Novom Sadu je u tri oblasti svrstan u prvih 500 na svetu, nauka i tehnologija hrane (163), veterinarske nauke (290) i hemijsko inženjerstvo (485), a Univerzitet u Kragujevcu u dve oblasti klinička medicina (257) i matematika (489).
„Pozicija univerziteta na Šangajskoj listi je rezultat višedecenijskog rada. Sve prethodno nam ukazuje da je potrebna ozbiljna reforma sektora visokog obrazovanja i nauke, i da u toj reformi, pored države, moraju da učestvuju i univerziteti“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo je navelo da je pristupilo sveobuhvatnoj reformi finansiranja nauke, osnovan je Fond za nauku, i već je raspisan prvi poziv, kao i da je pre mesec dana usvojen i novi Zakon o nauci i istraživanjima.
„Takođe, radimo na reformi finansiranja visokog obrazovanja, koja je evidentno neophodna. U poslednjih nekoliko godina je svake godine povećavan budžet za nauku, ali su svakako potrebna još veća ulaganja“, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo je istaklo da očekuje da će svi ti koraci u narednim godinama pozitivno uticati na poziciju srpskih univerziteta na Šangajskoj listi.
„Univerzitet u Beogradu se na Šangajskoj listi za 2019. godinu nalazi između 401. i 500. mesta, što je znatno lošija pozicija u odnosu na prethodnu godinu (između 301. i 400. mesta). Univerzitet u Novom Sadu je zadržao poziciju između 901. i 1.000. mesta“, navodi se u saopštenju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
