Ministarstvo privrede: Svaki peti medij raskinuo ugovor o privatizaciji

Od 16 ovakvih medija koji u tom roku nisu uspeli da se privatizuju, protiv polovine je pokrenut stečajni postupak, pokazuju podaci Ministarstva privrede Republike Srbije, dostavljeni BIRN-u.

Ministarstvo privrede je saopštilo da kontroliše ispunjenje ugovornih obaveza novih vlasnika tih medija samo „na osnovu izveštaja ovlašćenog revizora, kao i na osnovu procene sudskog veštaka za predmet investiranja“, kao i da ispunjenje obaveze o kontinuitetu poslovanja tih medija „utvrđuje isključivo na osnovu pisanog izveštaja REM-a“.

– Nadamo se da će nova Medijska strategija uzeti u obzir ove podatke i da neće ići u pravcu povećanja državnog uticaja na medije, već da će naći druge modalitete javnih politika kojima će štiti javni interes u oblasti javnog informisanja- kaže Tanja Makić, koordinatorka programa BIRN-a.

Prema podacima Ministarstva privrede, ugovori o prodaji kapitala raskinuti su sa šest medija čiji su osnivači lokalne samouprave i koji su privatizovanu u zakonskom roku: ,,Nedeljnim novinama“ iz Bačke Palanke, ,,RTV Pruga“ iz Lajkovca, “TV Blace“ iz Blaca, ,,RTV Kragujevac“ iz Kragujevca, „Radiom Barajevo“ iz Barajeva i ,,Radiom Valjevo“ iz Valjeva. Nakon toga za dva od tih šest medija- „RTV Pruga“ i „TV Blace“, pokrenut je stečajni postupak.

Ministarstvo je navelo i da je od 16 izdavača medija koji nisu privatizovani u zakonskom roku stečajni postupak pokrenut protiv osam: NIG „Svetlost“ iz Kragujevca, RTV „Mladenovac“ iz Mladenovca,„Radija Sombor“ iz Sombora, „Pobede“ iz Kruševca, „RTV Vrnjačka Banja“  iz Vrnjačke Banje, „Radija Drina“ iz Zvornika, „Radio stanice Despotovac“ iz Despotovca i „Radija Obrenovca“ iz Obrenovca.

U Ministarstvu dodaju da su bespovratne akcije zaposlenim i bivšim zaposlenima raspodeljene u 15 medija koji se nisu uspešno privatizovali u zakonskom roku. To je učinjeno u „Dnevniku“ iz Novog Sada, NIPD „Reč naroda“ iz Požarevca, „TV Smederevo“ iz Smedereva, „Štampi, radiju i filmu“ iz Bora, JNI „Reč radnika“ iz Aleksinca, „Radio televiziji Vranje“ iz Vranja, „Našem glasu“ iz Smedereva, „Radiju Subotica“ iz Subotice, „Informativnom centru“ Odžaci iz Odžaka, „Radiju Bačka“ iz Bača, „RTV BAP“ iz Bačke Palanke, „RTV Trstenik“ iz Trestenika, „Radiju Bujanovac“ iz Bujanovca, „Informativnom centru Tutin“ iz Tutina, „Informativnom javnom preduzeću Preševo“ iz Preševa.

Ministarstvo privrede je, takođe, saopštilo da se, i dve i po godine po isteku zakonskog roka, za medije iz ove kategorije koji nisu uspešno privatizovani „preduzimaju aktivnosti na sprovođenju postupka privatizacije, u skladu sa zakonom i u saradnji sa lokalnom samoupravom“.

Prema postojećim propisima, naime, kapital još uvek neprivatizovanih medija prelazi u državni Registar akcija i udela, a nakon toga se raspisuju nove privatizacije. Ministarstvo, takođe, može ovakav kapital iz državnog Registra da prenese bez naknade gradovima i opštinama, koji na taj način opet, a privremeno postaju vlasnici medija. Te lokalne samouprave dužne su da u roku od šest meseci pokrenu postupak privatizacije, a ukoliko to ne učine, moraju da donesu odluku o prestanku postojanja izdavača medija i promeni delatnosti ili o njegovom potpunom ukidanju.

Podaci Agencije za privatizaciju

Prema listi Agencije za privatizaciju i podacima novinarskih udruženja, u Srbiji je do 31. oktobra 2015. godine, za 50 medija u državnom vlasništvu oglašen javni poziv za prodaju, od čega je 34 medija privatizovano, dok je 16, nakon neuspešnih privatizacija, dobilo mogućnost da se privatizuje prenosom kapitala zaposlenima bez naknade. U Srbiji je u tom roku trebalo da bude privatizovano 73 medija.

„Javni novac za javni interes“

Zvanični podaci o posledicama privatizacije medija dobijeni su u okviru projekta „Javni novac za javni interes“, koji sprovodi Konzorcijum BIRN-a, NUNS-a i Fondacije Slavko Ćuruvija. U okviru projekta se realizuje i istraživanje transparentnosti načina finansiranja medija u Srbiji.