Mnogo neodgovorenih pitanja pred otvaranje pravosuđa 1Foto: Aleksandar Roknić

Sa okončanjem vanrednog stanja, rad sudova i tužilaštava bi trebalo da se vrati u normalu. Problem je što trenutno niko pouzdano ne zna kako bi to normalno stanje trebalo da izgleda.

Previše je pitanja bez odgovora – kako će se obezbediti socijalna distanca i bezbednost učesnika u postupku, da li će biti neophodno nošenje maski i rukavica, da li će neki predmeti imati prioritet u odnosu na druge, kako će se zaštiti pravo građana na pravično suđenje? Kako stoje stvari, o svemu ovome tek treba da se odlučuje.

– O svemu ovome je trebalo razmišljati tokom vanrednog stanja i izraditi precizne planove i protokole o vraćanju pravosuđa u redovne tokove, kaže za Danas predsednik Advokatske komore Srbije Viktor Gostiljac.

– Mi razumemo da su sudovi nisu mogli da rade i da će doći do izvesnog zastoja u predmetima. Sudovi, međutim, često nisu postupali ni u predmetima u kojima su po pravilima za vreme vanrednog stanja morali, već su odlagali. Zbog svega toga, mi ćemo poslati dopis Visokom savetu sudstva, tražeći da pravosuđe radi i preko leta, kako bi smanjio taj zaostatak, kaže Gostiljac.

Rad pravosuđa bio je prethodnih mesec i po dana sveden na rad u hitnim predmetima.

Ipak, za to vreme Državno veće tužilaca (DVT) nije se sastalo nijednom kako bi razmatralo način na koji bi tužilaštva nastavila sa radom jednom pošto se okonča vanredno stanje.

Prema rečima Radovana Lazića, člana DVT-a, nekoliko izbornih članova je po uvođenju vanrednog stanja pisalo predsednici veća i Republičkog javnog tužilaštva Zagorki Dolovac tražeći da zakaže sednicu.

– Dobili smo odgovor da za sednicom u ovom trenutku nema potrebe i da se stavimo na raspolaganje tužilaštvima u kojima radimo. Nije čak ni održana redovna sednica koja se održava jednom mesečno, kaže Lazić. On ističe da očekuje da tužilaštva počnu sa radom u punom kapacitetu od početka naredne nedelje.

– Vanredni režim rada je trajao dok god je na snazi vanredno stanje. Jednom kada se ono okonča, a najave su da bi to trebalo da bude u četvrtak, nema više osnova da se radi po takvom režimu. U tom smislu mislim da nije potrebna nikakva posebna odluka da bi se tužioci vratili na posao, ističe Lazić.

Pre tog trenutka, smatraju u Udruženju sudija i tužilaca (UST), neophodno je da se što pre pripremi plan i modalitet rada pravosuđa u predstojećem periodu i sa tim blagovremeno upoznaju sudije, tužioci, advokati i građani koji su učesnici u sudskim postupcima. Oni su u jučerašnjem saopštenju apelovali na Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca da novu izmenu režima rada i ponašanja ne dočekaju nespremni već da pravosuđe pokaže odgovornost i prema radu, i prema ustavnim i zakonskim obavezama i prema građanima.

„Svesni da će se i u narednom periodu poštovati mere socijalne distance i zabrane okupljanja većeg broja ljudi u zatvorenom, sudije i tužioci traže jasna rešenja imajući u vidu prostorne kapacitete jer je većina sudnica male kvadrature, dozvoljen ili preporučen maksimalan broj osoba u zatvorenom prostoru, pitanje centralnih ventilacija u zgradama pravosudnih organa“, navode u UST-u.

O ovom pitanju oglasio se i Alumni klub Pravosudne akademije pozivajući VSS i DVT da pre eventualne odluke o ponovnom otpočinjanju redovnog rada sudova i tužilaštava zatraže stručna epidemiološka mišljenja, propišu zaštitne mere i razmotre sve aspekte takve odluke.

„AKPA smatra da bi vraćanje rada pravosuđa u punom kapacitetu trebalo biti postupno, te da su najveći rizici u osnovnim sudovima u velikim gradskim centrima, gde dnevno cirkuliše i preko hiljadu ljudi u zatvorenom prostoru. Epidemiološka zaštita građana i bezbedno održavanje suđenja moraju biti prioritet, posebno imajući u vidu da pristup na suđenja za mnoge građane nije stvar izbora, već obaveze“, navode u ovom udruženju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari