Moguća korupcija čelnika komunalnih preduzeća i izvršitelja

U izveštaju u kome se analizira primena Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojima su u naš pravni sistem uvedeni privatni izvršitelji, navodi se da Savet ima najviše prigovora na činjenicu da komunalna preduzeća prilikom angažovanja privatnih izvršitelja zaobilaze Zakon o javnim nabavkama. Dodatno, za Savet je problematično i to što prigovori građana na zaključak izvršitelja ne odlažu izvršenje. Zatim, to što način izbora izvršitelja i obima rasporeda predmeta nije precizno definisano zakonom, Savet vidi kao otvaranje vrata za koruptivne radnje. Konačno, zamera se i to što novac komunalnih preduzeća koji se izdvaja za poslove izvršenja, umesto u budžetu, u skladu sa tarifom koju propisuje ministar pravde završava kod privatnih izvršitelja koji samo imaju obavezu da plaćaju porez.

„Konkretan problem u vezi s načinom angažovanja izvršitelja Savet vidi u neprimenjivanju Zakona o javnim nabavkama. U načinu angažovanja izvršitelja komunalna preduzeća su dužna da primenjuju Zakon o javnim nabavkama. Komora izvršitelja je pogrešno u Kodeksu zauzela stav da se na angažovanje izvršitelja ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama. Ovakva odredba predstavlja zloupotrebu ovlašćenja Komore, jer se Kodeksom profesionalne etike ne mogu derogirati zakonske odredbe“, navodi se u izveštaju Saveta.

Ovo je, prema navodima izveštaja, uvod u stvaranje još većeg koruptivnog sistema.

„Kako nijednom drugom normom, izuzev Zakona o javnim nabavkama koji se ne poštuje, nije uređen način izbora izvršitelja i obima raspodele predmeta izvršiteljima, otvoren je prostor za nesagledivu korupciju. Izbor ličnosti izvršitelja i obim predmeta koji se izvršitelju ili izvršiteljima dodeljuje zavisi od sopstvenog nahođenja čelnika komunalnih preduzeća“, piše u izveštaju.

Takođe, kao i sa slučajem javnih beležnika, država je privatnim izvršiteljima poverila javna ovlašćenja i time praktično omogućila monopol, pritom ih ne obavezujući da veliki deo profita uplaćuju u državni budžet.

„Izvršiteljima je povereno obavljanje određenih ovlašćenje države, a to je da sprovodi izvršenje, što je ranije bila isključiva nadležnost suda. Za radnje za koje su ranije naplaćivane sudske takse, sada se plaća nagrada i naknada troškova izvršiteljima u skladu sa tarifom koju propisuje ministar, a izvršitelji plaćaju samo porez. Budući da izvršitelji jedni drugima nisu konkurencija zbog isključive mesne nadležnosti i ograničenog broja izvršitelja, a za komunalne predmete su monopolisti, njihov položaj je izuzetno privilegovan i uz visoku tarifu omogućava im visok profit. Ipak, ne postoji pravilo koje propisuje da su izvršitelji dužni da u republički budžet uplaćuju deo nagrade, iako im je povereno javno ovlašćenje, već kao i svi drugi preduzetnici samo plaćaju porez. Dakle, ministar im je omogućio visok profit, a državi se ne vraća ništa na osnovu poverenog javnog ovlašćenja“, piše u izveštaju.

Savet je predložio niz mera koje država treba da sprovede kako bi navedeni nedostaci bili odstranjeni.

„Komunalna preduzeća u državnom vlasništvu moraju da primenjuju Zakon o javnim nabavkama u skladu sa mišljenjem Uprave za javne nabavke, nadležni organi treba da ispitaju veze čelnika svih komunalnih preduzeća u Srbiji sa izvršiteljima kojima se dodeljuje najveći deo predmeta. Potrebno je izmeniti član 254 Zakona o izvršenju i obezbeđenju tako da prigovor na zaključak izvršitelja u komunalnim predmetima ima suspenzivno dejstvo. Ministarstvo pravde treba da izvrši kontrolu rada izvršitelja i Komore izvršitelja i da na osnovu jasnih i realnih merila i kriterijuma odredi procenat dohotka izvršitelja koji oni moraju plaćati u republički budžet po osnovu monopolskog položaja u obavljanju poverene javne službe“, stoji u zaključku izveštaja.

Preduzeća koja ne poštuju Zakon o javnim nabavkama

U izveštaju Saveta se navode imena nekih od preduzeća koja angažuju privatne izvršitelje ne poštujući Zakon o javnim nabavkama. Zakon ignorišu JKP Infostan, Telekom Srbija, Elektrodistribucija – Beograd, JKP Parking servis i Gradske pijace. Ovo, navodi se u izveštaju, ni u kom slučaju nije konačan spisak preduzeća koja krše Zakon o javnim nabavkama.