Nadležni ćute o umrlima u kolektivnim smeštajima

HRW je zajedno sa još pet organizacija uputio pre četiri dana otvoreno pismo premijerki Ani Brnabić tražeći između ostalog da se objave informacije o preminulima i obolelima od kovida među osobama sa invaliditetom koje žive u socijalnim ustanovama širom Srbije.

– Objavljivanje takvih podataka predstavljalo bi i merljivu demonstraciju posvećenosti Srbije zaštiti prava osoba s invaliditetom, od onih najmlađih do najstarijih – poručilo je pri tom šest organizacija potpisnica otvorenog pisma premijerki.

Reagujući na ovo pismo ministar rada Zoran Đorđević kazao je da je reč o „tendencioznom nizu laži“ koje su objavljene u želji da se naruši ugled Srbije, kao i da njegovo Ministarstvo „postupa odgovorno, transparentno i u interesu građana u vezi sa sprečavanjem širenja koronavirusa i zaštite korisnika i radnika od zaražavanja“.

Ministar Đorđević nije naveo šta je tačno „tendenciozna laž“ u pomenutom pisma. Emina Ćerimović pak ističe da je HRW slično pismo poslao u još najmanje deset država, uključujući Rusiju, Brazil, Meksiko, tako da se ne radi o bilo kakvom pokušaju da se napadne Srbija.

– U našem pismu, koje je veoma jednostavno, mi samo tražimo da javnosti budu dostupni podaci o broju preminulih u ustanovama socijalne zaštite. Pri tome pozdravljamo to što Ministarstvo svakodnevno objavljuje podatke o broju ukupno inficiranih i broju izlečenih, ali nam nije jasno zašto se podaci o umrlima na isti način ne objave. Razlog zbog koga smo insistirali na ovim informacijama, što ćemo činiti i dalje, jeste da bi se jasno videlo koliki je stvarni uticaj ova pandemija imala na ljude koji žive u zatvorenim institucijama. Na primer, skorašnje istraživanje iz Floride pokazuje da je 45 odsto svih preminulih u ovoj državi živelo u domovima za stare i domovima za osobe sa invaliditetom. Mi ne tvrdimo da je isti slučaj i u Srbiji, već samo želimo da podaci budu javno dostupni – kaže Ćerimović.

Ona dodaje da ohrabruje izjava direktorke Batuta Verice Jovanović, koja je rekla da će tražene informacije biti dostupne javnosti.

Otvoreno pismo upućeno premijerki nije prvo koje međunarodne organizacije zabrinute za položaj osoba sa invaliditetom smeštenih u kolektivima šalju nadležnim u Srbiji.

Prethodno je HRW 14. aprila zatražio od Ministarstva rada informacije o koracima koje su preduzeti da bi se sprečilo širenje virusa među osobama u zatvorenim ustanovama.

Ista organizacija tražila je od ministarstava rada i zdravlja, kao i od Batuta podatke o broju preminulih i zaraženih tokom aprila i maja, dok je Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom (MDRI-S), pokušala da dobije detaljnije informacije od Ministarstva rada i Batuta.

Lazar Stefanović, programski direktor (MDRI-S), objašnjava za Danas da je od Ministarstva rada dobijen odgovor da podaci o preminulima trenutno ne postoje, te da će detaljna analiza biti sačinjena kada se završi epidemija, kao i da se podaci o zaraženima objavljuju na sajtu ovog ministarstva.

Sagovornik Danasa međutim ističe da ministarstvo objavljuje podatke koji se odnose na zbir zaraženih u domovima za stare i u socijalnim ustanovama.

– Istovremeno, obaveza nadležnih je da u svakom trenutku imaju podatke o preminulima. Objavljivanje tih podataka ne zahteva nikakav poseban istraživački posao koji bi zahtevao šest meseci rada, kako nam se govori – napominje Stefanović.

Pored zahteva da se dostave podaci, MDRI-S je uputila i apel Ministarstvu rada da se korisnici smeštaja, gde god je to moguće, hitno premeste u svoje porodice, kod svojih rođaka ili u drugi smeštaj koji nije kolektivni, što je takođe zahtev koji je ponovljen u pismu šest međunarodnih organizacija.

– Mi smo ovaj apel uputili oslanjajući se na primere dobre prakse iz sveta ali i sličan predlog Svetske zdravstvene organizacije i Saveta Evrope s obzirom na to koliko se virus brzo širi u kolektivnom smeštaju. Ministarstvo rada nam je odgovorilo da su oni ukazali nadležnim ustanovama da je potrebno raditi na povratku korisnika u zajednicu. Međutim, to je nešto na čemu nadležni treba da rade konstantno i nije neka posebna aktivnost koja treba da se sprovodi isključivo tokom epidemije – navodi Stefanović.

On ističe da su ustanove socijalne zaštite u kojima se smeštene osobe sa invaliditetom mesta u kojima se virus lako prenosi, a da su nadležni svesni toga donosili teške mere.

– Ljudi koji žive u tim ustanovama ne mogu ni da izađu napolje niti mogu da prime posete članova porodica. To je ozbiljno ograničenje prava na slobodu i ostavlja posledice na njihovo mentalno zdravlje. Ovim ljudima policijski sat traje već pet meseci – navodi Stefanović, dodajući da bi rešenje bilo da se omogući ovim ljudima da budu smešteni u privatnim stanovima gde bi mogli da žive na slobodi.

– Kolektivni smeštaj nema veze sa zaštitom, on povećava mogućnost od zlostavljanja i zanemarivanja – zaključuje Stefanović.

Prema informacijama iz 2019. godine, više od 14.500 odraslih i dece, uključujući i osobe sa invaliditetom živi u državnim ustanovama. Prema podacima Ministarstva rada od juče virus je bio potvrđen kod ukupno 272 korisnika i 86 zaposlenih – po troje više nego u subotu.

– Ukupan broj izlečenih korisnika ustanova socijalne zaštite iznosi 653, a broj izlečenih osoba koje su zaposlene u ustanovama socijalne zaštite iznosi 261″, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo je podsetilo da su korisnici u tim ustanovama za koje se sumnja da mogu biti potencijalni prenosioci virusa, smešteni u izolaciju, a takvi zaposleni su u kućnoj izolaciji.

Obezbediti samostalan život

Nataša Kokić, iz Evropske mreža za samostalan život, organizacija koja je takođe potpisala pismo premijerki Ani Brnabić, kaže za Danas da je pandemija korona virusa pokazala koliko je važna deinstitucionalizacija osoba sa invaliditetom. „Podaci iz mnogih zemalja su pokazali u koliko velikoj meri se ovaj virus širio među ljudima smeštenim u zatvorenim ustanovama i u kolikoj meri oni nisu bili dovoljno zaštićeni. Cilj našeg rada jeste da se osobama sa invaliditetom obezbedi samostalan život odnosno život u zajednici, što je i u skladu sa Konvencijom Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom. Takav samostalni život bi podrazumevao i pravo na pomoć ali i pristup obrazovanju, tržištu rada i svemu ostalom“, navodi Kokić.

Koje odgovore traže međunarodne organizacije?

U otvorenom pismu premijerki Ani Brnabić šest organizacija tražilo je odgovor na sledeća pitanja: koliko je osoba koje su živele u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji od 11. marta 2020 umrlo od suspektnih, verovatnih i potvrđenih slučajeva kovida 19; koliko njih su osobe s invaliditetom; koliko njih je bilo mlađe od 18 godina; koliko je potvrđenih slučajeva zaražavanja kovidom 19 kod osoba koje žive u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji od 11. marta 2020; koliko njih su osobe s invaliditetom; kakav je protokol za testiranje na kovid 19 u ustanovama socijalne zaštite u Srbiji? Pismo su potpisali: „Disability Rights International“, „European Network on Independent Living – ENIL“, „Human Rights Watch“, „Inclusion Europe“, „MDRI-S“ i „Validity Foundation“.